00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Geopolitička nužda Analene Berbok: Šta je šefica nemačke diplomatije ponudila Zapadnom Balkanu?

© Sputnik / Lola ĐorđevićNemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok - Sputnik Srbija, 1920, 17.03.2024
Pratite nas
Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok boravila je prošle nedelje na Zapadnom Balkanu i u (relativno) širokom luku zaobišla Srbiju. Ali uprkos tome ni u Podgorici ni u Sarajevu nije ni pokušala da sakrije da je upravo Srbija u središtu njene pažnje, jer su svi ostali u regionu već uspešno potčinjeni istom onom interesu kome je potčinjena i ona.
A uz Srbiju, naravno, u središtu njene pažnje je i Rusija, pošto je sve to i te kako povezano. Pa otuda i ”Vašington post”, u svom izveštaju o Analeni Berbok u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, i potencira njenu ocenu da je pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji – kao da se Zapadni Balkan o tome išta pita – ”geopolitička nužda” koja će ”Evropu učiniti snažnijom” u okviru njenog NATO rata protiv Rusije u Ukrajini.

Srpski remetilački faktor

A Srbi su tu glavni, uz to i jedini preostali remetilački faktor jer, obaveštava ”Vašington post” svoje čitaoce, ”Rusija tradicionalno ima uticaj na Balkanu, a naročito među pravoslavnim Srbima. Lider bosanskih Srba Milorad Dodik otvoreno zauzima proruske pozicije iako je suočen sa sankcijama Sjedinjenih Država i Velike Britanije zbog svoje separatističke politike u Bosni, dok populistička vlada u Srbiji odbija da se priključi sankcijama Zapada protiv Moskve.”
Ovakva vrsta manjka poslušnosti, kao što je poznato, na demokratskom Zapadu nije dopuštena; tamo, naime, mora da se postupi po onom naređenju za koje su Analenu Berbok ovlastili da nam ga prenese.
”Želela bih da svih šest zemalja Zapadnog Balkana bude sposobno da se pridruži (Evropskoj uniji)”, poručila je iz Sarajeva nemačka šefica diplomatije koja poštuje teritorijalni integritet svake zemlje koja nije Srbija (pa je tako i pronašla čak šest zemalja na Zapadnom Balkanu), uostalom, u skladu s porodičnom tradicijom onog svog omiljenog dede, uverenog naciste koga je Hitler odlikovao za ratne zasluge na Istočnom frontu.
I još je dodala, takoreći, zlokobno: ”Uslovi za to moraju da budu stvoreni.”

Hibridno ratovanje

Ovo stoga što, opominje, dok protiv Ukrajine ratuje bombama, raketama i dronovima, Rusija protiv Zapadnog Balkana ”ratuje hibridno”. Te upravo zato proširenje Evropske unije – jednog dana, a možda i pre – predstavlja pomenutu ”geopolitičku nuždu” budući da ”sive zone koje bi pogodovale Rusiji ne smeju da budu dozvoljene”. ”U ovom geopolitičkom momentu ne smemo da stanemo i da se opustimo, moramo da nastavimo”, poručila je Analena Berbok i iz Podgorice.
Dok je istim povodom i Ališa Kerns, notorna poslanica britanskog parlamenta, bez bilo kakve ograde, znači, s odobravanjem retvitovala poruku jednog albanskog komentatora o nemačkoj ministarki koja poručuje i da su se ”Rusija i Srbija upustile u hibridni rat protiv Zapada s naročitim fokusom na targetiranje ženskih lidera. Cilj je da se naruši reputacija tih lidera” – to jest liderki – ”čak i do te mere da će one biti prikazane kao ’prostitutke’.”
Pa i zato ”Berbok želi da stvari napreduju brzo”, ukazao je u svom komentaru nemački ”Velt”, uz preporuku da ”Zapadni Balkan zapravo treba da bude u središtu spoljne politike Nemačke” i da ”moraju da budu postignuti značajni prodori” stoga što je ”Evropska unija zadugo zanemarivala Zapadni Balkan” pa je ”Rusija znala da iskoristi priliku da stekne uporište u ovom regionu. Ministarka spoljnih poslova Nemačke želi da ispravi ovu stratešku grešku.”
Tim pre što, dodaje ovaj nemački list, ”zabrinutost zbog novog konflikta na Balkanu ne raste samo u Berlinu, već i u ostalim evropskim prestonicama”. Dok je u Srbiji situacija naročito alarmantna i zato što, opominje ”Velt”, ”istraživanja pokazuju da samo oko trećine stanovništva podržava ulazak zemlje u Evropsku uniju”.

”Strateška rekalibracija” i nemačka strategija

”Mora da dođe do strateške rekalibracije”, krupnim rečima barata i ekspert Kurt Basenauer iz berlinskog tink-tenka Savet za demokratizaciju politike, uz opomenu da se pristup Nemačke sastoji od pukih ”reči bez akcije, bez strategije”. U čemu poučan primer predstavlja slučaj Crne Gore, koga ”Velt” ističe kao pozitivan jer ova NATO članica ”želi da se priključi Evropskoj uniji do 2028, i u Berlinu pozdravljaju njenu revnost za reforme, ali ne žele da se obavežu na bilo kakvu godinu” što se tiče priključenja. Koje preti da se pretvori u poslovično ”obećanje – ludom radovanje” ako se iole ostvari prognoza ”Blumberga” da ”dolaze kraju dani Nemačke kao industrijske supersile”…
”Energetska kriza je poslednji udarac za sve veći broj proizvođača” u Nemačkoj, navodi ovaj poslovni portal, i ukazuje da je cena industrijske struje po kilovat času sa 9 porasla na 22 centa, da je za oko 8 odsto manja industrijska proizvodnja sada nego 2015. te da je usled svih nepovoljnih okolnosti na prodaju i sama ”kičma Nemačke – porodične firme, mala i srednja preduzeća”… Dok na sličan način i magazin ”Forin afers” ovih dana piše o ”nemačkom ekonomskom preispitivanju”: ”Trendovi zabrinjavaju. Gubitak jeftinog ruskog gasa potkopao je industrijski model Nemačke.”
Kakvu će težinu imati ovaj ”politički patuljak” ako više ne bude ”ekonomski džin”? Čime preti Analena Berbok? I šta od toga može da ostvari?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili diplomata Zoran Milivojević i analitičar Branko Pavlović.
Opširnije u videu:
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala