https://lat.sputnikportal.rs/20240317/autor-filma-dosije-kosovo--pogrom-prikazana-je-jedina-istina-zlocina-1168939955.html
Autor filma „Dosije Kosovo – Pogrom“: Prikazana je jedina istina zločina
Autor filma „Dosije Kosovo – Pogrom“: Prikazana je jedina istina zločina
Sputnik Srbija
Povodom dve decenije od pogroma Srba sa Kosova i Metohije, novi dokumentarni film autora Slađane Zarić „Dosije Kosovo – Pogrom“, koji će premijerno biti... 17.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-17T14:20+0100
2024-03-17T14:20+0100
2024-03-17T14:20+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
martovski pogrom
pogrom srba 17. marta 2004.
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0f/1168901283_0:128:2001:1253_1920x0_80_0_0_db3d5bf2faa57def3dd163997fe0891d.jpg
Osmoro Srba ubijeno je na kućnom pragu, 4.000 ljudi je trajno raseljeno, 900 kuća i stanova razoreno, 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve oštećeno i uništeno, među kojima je 19 spomenika kulture prvog reda, u tragediji koja je počela 17. marta 2004. godine.Autorka serijala Dosije Kosovo, Slađana Zarić za godišnjicu pogroma na Kosovu najavljuje novo dokumentarno ostvarenje upravo o ovim dešavanjima.Zarićeva ističe da, posle dve decenije, znamo šta se zaista dogodilo 17. marta 2004. godine: „Kada gledamo izvore, naše izvore, srpske izvore i kada recimo čitamo međunarodne izvore, moram da priznam da su mnoge međunarodne kako humanitarne organizacije tako i nevladine organizacije od Hjuman rajts voča, Međunarodne krizne grupe, radili izveštaje o tome šta se tih dana dešavalo, koji zločin je počinjen, o teroru koji se dešavao ta dva do tri dana i tu se zaista svi izveštaji i poklapaju. Tako da zaista, posle 20 godina, imamo jedinstvenu sliku i jedinstveni prikaz tog zločina“.Uoči pogromaGovoreći o tome kako je došlo do pogroma, Slađana Zarić je rekla da postoji konsenzus oko toga, te da je sve počelo 16. marta uveče kada su se tri albanska dečaka udavila u reci Ibar.„Tako je sve počelo. Onda je krenula manipulacija, krenula je priča o tome da su, kako se govorilo, banditi, Srbi, jurili te dečake i natirali ih na taj način u smrt, odnosno primorali ih da skoče u Ibar. Usledila je međunarodna istraga. Međunarodni tužilac koji se bavio time je rekao da tu ne postoji nikakav kriminalni akt“, objašnjava Zarićeva dodajući da je priču plasirao Haljid Barani, samozvani borac za ljudska prava.Barani je, navodi autorka filma, poznat po tome što je i tokom 1999. godine tvrdio da su Srbi spaljivali Albance u Trepči, da bi kasnije američkim novinarima Volstrit žurnala priznao da je to bila samo neproverena informacija, da on nije bio svedok svega toga, ali da se „eto od Srba to moglo očekivati“.Lavina je 17. marta krenula i procena međunarodne zajednice je da je bilo između 50 i 70 hiljada Albanaca na ulicama gradova Kosova.Kada pričamo o 17. martu, kako Zarićeva naglašava, zaista pričamo o jednom od najtragičnijih, ako ne i najtragičnijem događaju u modernoj srpskoj istoriji koji se desio prvenstveno u jednom danu.Ukazuje na to da ljudi slabo znaju šta se dešavalo u martovskom pogromu. Glavna asocijacija je da je to događaj kada je zapaljeno nekoliko crkava.„Tada je ubijeno osmoro ljudi, 900 ljudi je bilo povređeno. Odlučila sam da napravim hronologiju događaja i ja zaista pratim šta se dešavalo u kom gradu, u kom selu na Kosovu i Metohiji i ta hronologija ide iz sata u sat“, precizirala je autorka filma.Prema njenim rečima, hronologija pokazuje da je sve bilo organizovano.„Ne može 50 do 70 hiljada ljudi da se tako spontano okupi i da odjednom krene da pali srpske kuće, da tuče stare ljude. To su vrlo potresni arhivski snimci ljudi koji govore o svemu tome. Strašno je što su to bili stariji ljudi i što nam sada ostaju samo arhivski zapisi, ti ljudi više nisu živi“, rekla je Slađana Zarić.Izolovani u zgradi okruženi demonstrantimaKao jednu od tragičnijih priča izdvaja dešavanja u Prištini, gde je oko 120 Srba živelo izolovano u zgradi.„Oni su živeli kao u jednom getu. Deca su se igrala, dobacivala loptom u hodnicima zgrada jer nisu bili bezbedni. I sad možete da zamislite tih 120 ljudi koji su u zgradi i da hiljade demonstranata dolazi ispred zgrade sa željom da ih ubije, sa željom da pali, sa željom da ruši. Meni lično ta masa, taj huk mase, bilo je nešto o čemu sam danima razmišljala jer ti ljudi nisu ubijeni, ti ljudi su linčovani. I to je zaista ono što je strašno. I ja preporučujem svima da pogledaju taj film“, kaže Zarićeva podsećajući da se sve dešavalo na 33 lokacije na KiM.Slađana Zarić otkriva da u filmu postoji izjava jednog UČK vojnika koji kaže da je sve bilo organizovano mnogo ranije i da su oni došli već u decembru i početkom januara u Mitrovicu i da se samo čekao trenutak.„Ono što je ključno je pitanje šta su Albanci hteli sa pogromom. Moje mišljenje je da su prvenstveno hteli da očiste ono što nisu završili 1999. godine. Faktičko stanje pre 17. marta je da je 250.000 ljudi zbog terora, ubistava i svega onoga što se dešavalo bilo primorano da napusti Kosovo. Srbi su im smetili. S jedne strane su želeli da etnički očiste, što i govori o šest gradova, devet sela, 4.000 ljudi trajno raseljeno. S druge strane, želeli su da ubrzaju proces nezavisnosti“, smatra Zarićeva.U filmu govore i oficiri i generali KFOR-a među kojima i italijanski generali koji su odigrali ključnu ulogu u zaštiti Pećke patrijaršije i Manastira Visoki Dečani.„Probajte da zamislite kako to izgleda da se vi nalazite sami sa svojom decom u jednoj kući i da je oko vas na hiljade demonstranata koji su besni, koji bacaju molotovljeve koktele, bacaju kamenice i koji imaju samo jednu želju, da vas tu više ne bude. Tako da mislim da su ti ljudi, to nije mali broj ljudi koji je to doživeo i moramo da imamo mnogo više poštovanja, razumevanja i saznanja za ono što su oni doživeli. I poruka ovog filma jeste da se to nikada više nikome ne dogodi“, objasnila je Zarićeva.Emitovanje dokumentarnog filma Dosije Kosovo – Pogrom biće 17. marta u 21 sat na Prvom programu RTS-a.„Sve filmove serijala Dosije Kosovo, a ovo je četvrti film, prevela sam i na engleski i na albanski jezik, zato što bih volela i da Albanci pogledaju tu stranu priče i da znaju šta se sve dešavalo. Za Žutu kuću je bilo interesovanja, tako da će Žuta kuća biti prikazana i u nekoj drugoj zemlji“, istakla je Zarićeva.Prema njenim rečima, na nama je da radimo i ponudimo, a istina će jednog dana doći.„Ali prvenstveno hajmo mi da znamo istinu. Zato su ti filmovi dostupni na Jutjubu i zato će istog dana posle premijere na televiziji film u srpskoj i engleskoj verziji biti dostupan na Jutjub kanalu RTS-a Merila vremena, gde se inače nalaze svi filmovi čiji sam ja autor“, poručila je Slađana Zarić.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240313/film-o-dve-decenije-pogroma---svedocanstvo-o-lincu-srpskog-naroda-na-kosovu-i-metohiji-1168814388.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, martovski pogrom, pogrom srba 17. marta 2004.
kultura, kultura – vesti, martovski pogrom, pogrom srba 17. marta 2004.
Autor filma „Dosije Kosovo – Pogrom“: Prikazana je jedina istina zločina
Povodom dve decenije od pogroma Srba sa Kosova i Metohije, novi dokumentarni film autora Slađane Zarić „Dosije Kosovo – Pogrom“, koji će premijerno biti prikazan na Prvom programu RTS-a u nedelju, donosi priču o tome šta se dešavalo u južnoj pokrajini tog 17. marta 2004.
Osmoro Srba ubijeno je na kućnom pragu, 4.000 ljudi je trajno raseljeno, 900 kuća i stanova razoreno, 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve oštećeno i uništeno, među kojima je 19 spomenika kulture prvog reda, u tragediji koja je počela 17. marta 2004. godine.
Autorka serijala
Dosije Kosovo, Slađana Zarić za godišnjicu pogroma na Kosovu
najavljuje novo dokumentarno ostvarenje upravo o ovim dešavanjima.
Zarićeva ističe da, posle dve decenije, znamo šta se zaista dogodilo 17. marta 2004. godine:
„Kada gledamo izvore, naše izvore, srpske izvore i kada recimo čitamo međunarodne izvore, moram da priznam da su mnoge međunarodne kako humanitarne organizacije tako i nevladine organizacije od Hjuman rajts voča, Međunarodne krizne grupe, radili izveštaje o tome šta se tih dana dešavalo, koji zločin je počinjen, o teroru koji se dešavao ta dva do tri dana i tu se zaista svi izveštaji i poklapaju. Tako da zaista, posle 20 godina, imamo jedinstvenu sliku i jedinstveni prikaz tog zločina“.
Govoreći o tome kako je došlo do pogroma, Slađana Zarić je rekla da postoji konsenzus oko toga, te da je sve počelo 16. marta uveče kada su se tri albanska dečaka udavila u reci Ibar.
„Tako je sve počelo. Onda je krenula manipulacija, krenula je priča o tome da su, kako se govorilo, banditi, Srbi, jurili te dečake i natirali ih na taj način u smrt, odnosno primorali ih da skoče u Ibar. Usledila je međunarodna istraga. Međunarodni tužilac koji se bavio time je rekao da tu ne postoji nikakav kriminalni akt“, objašnjava Zarićeva dodajući da je priču plasirao Haljid Barani, samozvani borac za ljudska prava.
Barani je, navodi autorka filma, poznat po tome što je i tokom 1999. godine tvrdio da su Srbi spaljivali Albance u Trepči, da bi kasnije američkim novinarima Volstrit žurnala priznao da je to bila samo neproverena informacija, da on nije bio svedok svega toga, ali da se „eto od Srba to moglo očekivati“.
Lavina je 17. marta krenula i procena međunarodne zajednice je da je bilo između 50 i 70 hiljada Albanaca na ulicama gradova Kosova.
Kada pričamo o 17. martu, kako Zarićeva naglašava, zaista pričamo o jednom od najtragičnijih, ako ne i najtragičnijem događaju u modernoj srpskoj istoriji koji se desio prvenstveno u jednom danu.
„U jednom danu je etnički očišćeno šest gradova. U jednom danu je 4.000 ljudi trajno raseljeno“, navodi autorka dokumentarnog ostvarenja Dosije Kosovo – Pogrom.
Ukazuje na to da ljudi slabo znaju šta se dešavalo u martovskom pogromu. Glavna asocijacija je da je to događaj kada je zapaljeno nekoliko crkava.
„Tada je ubijeno osmoro ljudi, 900 ljudi je bilo povređeno. Odlučila sam da napravim hronologiju događaja i ja zaista pratim šta se dešavalo u kom gradu, u kom selu na Kosovu i Metohiji i ta hronologija ide iz sata u sat“, precizirala je autorka filma.
Prema njenim rečima, hronologija pokazuje da je sve bilo organizovano.
„Ne može 50 do 70 hiljada ljudi da se tako spontano okupi i da odjednom krene da pali srpske kuće, da tuče stare ljude. To su vrlo potresni arhivski snimci ljudi koji govore o svemu tome. Strašno je što su to bili stariji ljudi i što nam sada ostaju samo arhivski zapisi, ti ljudi više nisu živi“, rekla je Slađana Zarić.
Izolovani u zgradi okruženi demonstrantima
Kao jednu od tragičnijih priča izdvaja dešavanja u Prištini, gde je oko 120 Srba živelo izolovano u zgradi.
„Oni su živeli kao u jednom getu. Deca su se igrala, dobacivala loptom u hodnicima zgrada jer nisu bili bezbedni. I sad možete da zamislite tih 120 ljudi koji su u zgradi i da hiljade demonstranata dolazi ispred zgrade sa željom da ih ubije, sa željom da pali, sa željom da ruši. Meni lično ta masa, taj huk mase, bilo je nešto o čemu sam danima razmišljala jer ti ljudi nisu ubijeni, ti ljudi su linčovani. I to je zaista ono što je strašno. I ja preporučujem svima da pogledaju taj film“, kaže Zarićeva podsećajući da se sve dešavalo na 33 lokacije na KiM.
Slađana Zarić otkriva da u filmu postoji izjava jednog UČK vojnika koji kaže da je sve bilo organizovano mnogo ranije i da su oni došli već u decembru i početkom januara u Mitrovicu i da se samo čekao trenutak.
„Ono što je ključno je pitanje šta su Albanci hteli sa pogromom. Moje mišljenje je da su prvenstveno hteli da očiste ono što nisu završili 1999. godine. Faktičko stanje pre 17. marta je da je 250.000 ljudi zbog terora, ubistava i svega onoga što se dešavalo bilo primorano da napusti Kosovo. Srbi su im smetili. S jedne strane su želeli da etnički očiste, što i govori o šest gradova, devet sela, 4.000 ljudi trajno raseljeno. S druge strane, želeli su da ubrzaju proces nezavisnosti“, smatra Zarićeva.
U filmu govore i oficiri i generali KFOR-a među kojima i italijanski generali koji su odigrali ključnu ulogu u zaštiti Pećke patrijaršije i Manastira Visoki Dečani.
„Probajte da zamislite kako to izgleda da se vi nalazite sami sa svojom decom u jednoj kući i da je oko vas na hiljade demonstranata koji su besni, koji bacaju molotovljeve koktele, bacaju kamenice i koji imaju samo jednu želju, da vas tu više ne bude. Tako da mislim da su ti ljudi, to nije mali broj ljudi koji je to doživeo i moramo da imamo mnogo više poštovanja, razumevanja i saznanja za ono što su oni doživeli. I poruka ovog filma jeste da se to nikada više nikome ne dogodi“, objasnila je Zarićeva.
Emitovanje dokumentarnog filma Dosije Kosovo – Pogrom biće 17. marta u 21 sat na Prvom programu RTS-a.
„Sve filmove serijala
Dosije Kosovo, a ovo je četvrti film, prevela sam i na engleski i na albanski jezik, zato što bih volela i da Albanci pogledaju tu stranu priče i da znaju šta se sve dešavalo. Za
Žutu kuću je bilo interesovanja, tako da će
Žuta kuća biti prikazana i u nekoj drugoj zemlji“, istakla je Zarićeva.
Prema njenim rečima, na nama je da radimo i ponudimo, a istina će jednog dana doći.
„Ali prvenstveno hajmo mi da znamo istinu. Zato su ti filmovi dostupni na
Jutjubu i zato će istog dana posle premijere na televiziji film u srpskoj i engleskoj verziji biti dostupan na
Jutjub kanalu RTS-a Merila vremena, gde se inače nalaze svi filmovi čiji sam ja autor“, poručila je Slađana Zarić.
