https://lat.sputnikportal.rs/20240316/velika-opasnost-do-novembra-jaka-struja-u-vasingtonu-gura-evropu-u-zaostravanje-sukoba-s-rusijom-1168876931.html
Velika opasnost do novembra: Jaka struja u Vašingtonu gura Evropu u zaoštravanje sukoba s Rusijom
Velika opasnost do novembra: Jaka struja u Vašingtonu gura Evropu u zaoštravanje sukoba s Rusijom
Sputnik Srbija
Vreme do američkih izbora koji se održavaju u novembru veoma je opasan period jer deo elite u Vašingtonu želi da zaoštri situaciju u svetu i gura određene... 16.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-16T20:45+0100
2024-03-16T20:45+0100
2024-03-16T20:45+0100
svet
svet sa sputnjikom
analize i mišljenja
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/0f/1167696222_0:258:3071:1985_1920x0_80_0_0_83fe649db7342c58f4195bb7ffe8ebf5.jpg
Postoji jaka struja unutar američkog establišmenta koja želi da buduću administraciju pretvori u taoca rata, ocenjuje dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, ističući da je tako bio intoniran i nedavni godišnji govor o stanju nacije predsednika Džozefa Bajdena.Američki predsednik je obraćanje Kongresom počeo podsećanjem na govor Frenklina Ruzvelta iz januara 1941, s porukom da je nacija i sada u sličnoj opasnosti i „trenutku bez presedana u istoriji SAD“, da su sloboda i demokratija napadnuti i kod kuće, i u inostranstvu, te pozvao Kongres da se probudi i alarmirao naciju.Opasna politika eskalacijeKako kaže Gajić, manje je opasno kako Bajden izgleda, da li je senilan i da li je čak, kako tvrde neki američki komentatori, tokom govora o stanju nacije bio pod dejstvom stimulansa. Opasnija je suština politike koju predstavlja –da se rat u Ukrajini, a možda i na Pacifiku i Bliskom istoku dovede do takve eskalacije da se, ako pobedi Donald Tramp, on veže ratom da ne može da se izvuče.U tom ključu Bajdenove poruke iščitava i dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju.Zašto je frustrirana FrancuskaGajić skreće pažnju na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućem slanju francuskih trupa da pomognu ukrajinskoj vojsci koje, kako kaže, nisu nimalo naivne.Francuska je, objašnjava Gajić, izgubila kolonijalno carstvo u Africi, pa pokušava Rusiji da se osveti između ostalog i tako što se uvlači u zbivanja u Jermeniji, Moldaviji, a Ukrajini šalje ozbiljno oružje kao što su haubice „cezar“, tenkovi, rakete, plaćenici...„Francuska ima veliku frustraciju, a onda se to kombinuje sa Bajdenom i izborima, kao i sa globalnim problemima koje ima „Davos elita“ sa sistemom koji se nepovratno menja. Vidimo velike promene u integraciji na eavroazijskom prostoru, izbacivanja dolara, izbacivanje finansijskih instrumenata Zapada, potpunu promenu svetske ekonomije, Afriku koja se budi na tom antikolonijalnom talasu gde je Francuska najveći gubitnik. To je opasan momenat jer svet se već promenio, a te elite ne žele da ispuste dizgine vlasti. I čitav govor Bajdena je bio prožet tim osećanjem“, konstatuje Gajić.On kao važan momenat u ukupnoj slici zapadnog stava prema Rusiji izdvaja i diskusiju u Nemačkoj o tome da li isporučiti rakete „taurus“ Ukrajini, uz opasku da „obično kad se povede rasprava o nekom oružju ono je možda već tamo pa je potrebna neka politička legitimizacija da to uđe u etar i da se javnost na to navikne“.Plašenje američke javnostiPo mišljenju Bjelajca, Bajdenov govor je pre svega predizborni, a u svetlu dva rata, u Ukrajini i na Bliskom istoku, u koje je i Amerika uvučena što je veoma neprijatno za njen ugled u svetu i za stanje u zemlji.On pokušava da zaplaši domaću javnost, ali i Evropu da više troši i više izdvaja na naoružanje što je dobro za američki biznis, kaže Bjelajac i podseća da je i odlazeća podsekretarka Viktorija Nuland priznala da većina pomoći koja se odobri Ukrajini na kraju završi u kasi Amerikanaca.„Sve su to fraze i floskule koje znače suprotno. To je odbrana njihovog sistema dominacije, neokolonijalizma, liberalnog koncepta,“ smatra istoričar.Na pitanje, može li se naslutiti šta smeraju snage koje stoje iza Bajdena, Bjelajac konstatuje da su pred njima dva puta.Gajić dodaje da jedino što može da zaustavi Zapad koji je već izgubio hegemoniju, jeste da se psihološki nekako navikne na novo stanje.„Jer su oni zapravo taj nepredvidivi akter koji je u stanju da nanese veliku štetu i koji ugrožava bezbednost sveta. Izlaz iz ove situacije je ono što su Kinezi nedavno predložili, a to je velika međunarodna konferencija. Mi još nismo došli do tog momenta ali verovatno će se na kraju velike krize ili svetskog rata ta konferenicja dogoditi, nadam se bez dodatne eskalacije koja je vrlo moguća“, upozorava naš sagovornik.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, svet, svet – politika
svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, svet, svet – politika
Velika opasnost do novembra: Jaka struja u Vašingtonu gura Evropu u zaoštravanje sukoba s Rusijom
Vreme do američkih izbora koji se održavaju u novembru veoma je opasan period jer deo elite u Vašingtonu želi da zaoštri situaciju u svetu i gura određene evropske države u dalju eskalaciju sukoba sa Rusijom, upozoravaju sagovornici Sputnjika.
Postoji jaka struja unutar američkog establišmenta koja želi da buduću administraciju pretvori u taoca rata, ocenjuje dr
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, ističući da je tako bio intoniran i nedavni
godišnji govor o stanju nacije predsednika
Džozefa
Bajdena.
Američki predsednik je obraćanje Kongresom počeo podsećanjem na govor Frenklina Ruzvelta iz januara 1941, s porukom da je nacija i sada u sličnoj opasnosti i „trenutku bez presedana u istoriji SAD“, da su sloboda i demokratija napadnuti i kod kuće, i u inostranstvu, te pozvao Kongres da se probudi i alarmirao naciju.
Opasna politika eskalacije
Kako kaže Gajić, manje je opasno kako Bajden izgleda, da li je senilan i da li je čak, kako tvrde neki američki komentatori, tokom govora o stanju nacije bio pod dejstvom stimulansa. Opasnija je suština politike koju predstavlja –da se rat u Ukrajini, a možda i na Pacifiku i Bliskom istoku dovede do takve eskalacije da se, ako pobedi Donald Tramp, on veže ratom da ne može da se izvuče.
U tom ključu Bajdenove poruke iščitava i dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju.
„Ono što mene plaši kao čoveka koji živi na turbulentnom prostoru, a kao istoričar pamti kako su se zaoštravale i pripremale krize sa konačnim ciljem rata, to je kad je Bajden govorio da će Vladimir Putin ako ga ne zaustave posle Ukrajine napasti i Evropu. Da li je to svesno opravdavanje unapred britanskog izazivanja velike konfrontacije“, pita se Bjelajac uz pretpostavku da taj koncept podrazumeva provociranje Rusije da reaguje oštrije nekim udarom odmazde.
Zašto je frustrirana Francuska
Gajić skreće pažnju na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućem slanju francuskih trupa da pomognu ukrajinskoj vojsci koje, kako kaže, nisu nimalo naivne.
Francuska je, objašnjava Gajić, izgubila kolonijalno carstvo u Africi, pa pokušava Rusiji da se osveti između ostalog i tako što se uvlači u zbivanja u Jermeniji, Moldaviji, a Ukrajini šalje ozbiljno oružje kao što su haubice „cezar“, tenkovi, rakete, plaćenici...
„Francuska ima veliku frustraciju, a onda se to kombinuje sa Bajdenom i izborima, kao i sa globalnim problemima koje ima „Davos elita“ sa sistemom koji se nepovratno menja. Vidimo velike promene u integraciji na eavroazijskom prostoru, izbacivanja dolara, izbacivanje finansijskih instrumenata Zapada, potpunu promenu svetske ekonomije, Afriku koja se budi na tom antikolonijalnom talasu gde je Francuska najveći gubitnik. To je opasan momenat jer svet se već promenio, a te elite ne žele da ispuste dizgine vlasti. I čitav govor Bajdena je bio prožet tim osećanjem“, konstatuje Gajić.
On kao važan momenat u ukupnoj slici zapadnog stava prema Rusiji izdvaja i diskusiju u Nemačkoj o tome da li isporučiti rakete „taurus“ Ukrajini, uz opasku da „obično kad se povede rasprava o nekom oružju ono je možda već tamo pa je potrebna neka politička legitimizacija da to uđe u etar i da se javnost na to navikne“.
Plašenje američke javnosti
Po mišljenju Bjelajca, Bajdenov govor je pre svega predizborni, a u svetlu dva rata, u Ukrajini i na Bliskom istoku, u koje je i Amerika uvučena što je veoma neprijatno za njen ugled u svetu i za stanje u zemlji.
On pokušava da zaplaši domaću javnost, ali i Evropu da više troši i više izdvaja na naoružanje što je dobro za američki biznis, kaže Bjelajac i podseća da je i odlazeća podsekretarka Viktorija Nuland priznala da većina pomoći koja se odobri Ukrajini na kraju završi u kasi Amerikanaca.
„Sve su to fraze i floskule koje znače suprotno. To je odbrana njihovog sistema dominacije, neokolonijalizma, liberalnog koncepta,“ smatra istoričar.
Na pitanje, može li se naslutiti šta smeraju snage koje stoje iza Bajdena, Bjelajac konstatuje da su pred njima dva puta.
„Jedan je da se nađe nekakav izlaz, da se žrtvuje sadašnji predsednik Ukrajine Zelenski kao potpuno kompromitovana figura. Ali bojim se da će se mašina koja treba da plati izbore u fazi kad Amerika počne da napušta taj prostor pobrinuti da neko od evropskih aktera utiče da se taj sukob produži. I to je realna opasnost za mir u Evropi i stabilnost u Evropi. Otud ova histerija koju pokazuje deo establišmenta iz Brisela, od Žozepa Borelja do Ursule fon der Lajen, kao da su dobili zadatak da produže rat i da vojno-industrijski kompleks lepo zarađuje“, navodi istoričar.
Gajić dodaje da jedino što može da zaustavi Zapad koji je već izgubio hegemoniju, jeste da se psihološki nekako navikne na novo stanje.
„Jer su oni zapravo taj nepredvidivi akter koji je u stanju da nanese veliku štetu i koji ugrožava bezbednost sveta. Izlaz iz ove situacije je ono što su Kinezi nedavno predložili, a to je velika međunarodna konferencija. Mi još nismo došli do tog momenta ali verovatno će se na kraju velike krize ili svetskog rata ta konferenicja dogoditi, nadam se bez dodatne eskalacije koja je vrlo moguća“, upozorava naš sagovornik.
