Potez Rusije koji bi mogao potpuno da promeni odnos sveta prema NATO agresiji na Jugoslaviju
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nacrt apela ruske Dume Ujedinjenim nacijama povodom 25. godišnjice agresije NATO na SRJ je pozitivna stvar jer se Zapad danas predstavlja kao branitelj međunarodnog prava, a prvi ga je pogazio otvorenom agresijom na članicu UN i jednu od prvih potpisnica Povelje UN, kaže bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović.
Nacrt apela Ujedinjenim nacijama u vezi sa 25. godišnjicom početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju dostavljen je Državnoj dumi na razmatranje. U apelu se pozivaju ruski parlamentarci da osude vojnu operaciju i preduzmu mere za pozivanje država članica NATO na međunarodnu odgovornost.
Kakvi su izgledi da rezolucija prođe u Generalnoj skupštini UN
Agresiju na SRJ Zapad hoće da gurne pod tepih ne bi li se govorilo samo o novim slučajevima, kako oni kažu, povrede međunarodnog prava, a da oni ostanu u tom „anđeoskom okviru“ u kome sebe vide, predstavljajući se svetu kao čuvari međunarodnog prava, javnog reda i morala, kaže Jovanović za Sputnjik.
Međutim, pitanje je da li će rezolucija proći kroz Generalnu skupštinu UN, mada ima velike izglede da prođe, ali to bi pretpostavljalo jedan veliki politički i diplomatski rad radi podsećanja ljudi, jer mnogi su već počeli da zaboravljaju taj događaj, smatra Jovanović.
„Ali izgleda ima, tim pre što je naš predsednik na poslednjem zasedanju Generalne skupštine prozvao NATO zemlje za taj zločin protiv mira. Jer agresija bez odobrenja UN po definiciji je zločin protiv mira. Tih 19 zemalja se udružilo što je dosad nezabeležen slučaj da se tolika ogromna sila ustremi na jednu malu zemlju koja je uz to bila podvrgnuta sankcijama i to uvedenim na osnovu podvale. Tada nije trebalo da se uvedu sankcije protiv SRJ jer se ona odgovorno ponašala prema izveštaju generalnog sekretara UN, već protiv Hrvatske koja nije ništa činila da taj zahtev ispuni.“
Postoje veliki izgledi da sve zemlje, koje se osećaju potencijalno ugroženim od takvog scenarija ovog puta grupišu i stanu na stranu izvornog međunarodnog prava sadržanog u Povelji UN, tim pre što se veliki broj zemalja tzv. kolektivnog Juga sve više distancira od velikih zapadnih sila jer se osećaju potencijalno ugroženim zbog njihove militantne politike prema manjim i srednjim zemljama, dodaje Jovanović.
Zapad u moralnoj i političkoj defanzivi
Međutim, sigurno je da će biti blokade rezolucije sa strane Zapada akcentovanjem pre svega sadašnje situacije, ističe Jovanović.
Ipak, ako bi ruska rezolucija bila usvojena u Generalnoj skupštini, onda bi to potrlo tvrdnju tzv. kolektivnog zapada da je Rusija učinila prvu povredu međunarodnog prava posle Drugog svetskog rata, a Zapad bi morao da se izjašnjava o tom prvom i mnogo drastičnijem slučaju i tako bi se našao i u moralnoj, ne samo političkoj defanzivi, smatra Jovanović.
„Neće se naći u dobroj situaciji, neće voleti to, pružiće žestok otpor i pokušaće da zamuti vodu kao što to čini kad mu je do grla. Ali, kolike su šanse da uspe takva jedna inicijativa tolike su i da će ona biti ozbiljno ugrožena. Teško je unapred reći da će ona sigurno proći, ali izgledi su po meni veliki, jer je antipatija u svetu prema tom događaju od pre 25 godina još veća sada kad se ti isti agresori odjednom kite vrlinama boraca za mir i očuvanje principa međunarodnog prava.“
Kad bi se Zapad pokajao i priznao da je to što je radio zločin protiv mira i kad bi izvukli potrebne praktične političke zaključke, onda bi njihovi argumenti o sadašnjem stanju međunarodnog prava i imali nekakvu logiku. A bez prihvatanja potpune odgovornosti i krivice za taj zločin oni nemaju nikakve ozbiljne šanse da se održe na tronu branilaca međunarodnog prava, ističe Jovanović.
Neodbranjivi argumenti za nezavisnost tzv. Kosova
Prema njegovim rečima, izglasavanje takve rezolucije za Srbiju bi imalo ne samo politički već i praktičan značaj, jer je taj akt agresije bio osnova za oduzimanje praktičnog suvereniteta Srbije nad svojom pokrajinom.
Ali i za kasnije osporavanje njenog pravnog suvereniteta kog je priznala i Generalna skupština kad je primila Srbiju i Crnu Goru u njihovim republičkim granicama i kad je Savet bezbednosti u Rezoluciji 1244 na više mesta naglašavao da Srbija ima suverenitet nad Kosovom i Metohijom.
„Te činjenice je Zapad bacio pod noge, pokušao je i pokušava da to i drugi zaborave i onda je krenuo u pravcu faktičkog političkog i pravnog oduzimanja južne pokrajine od Srbije, što je njihova dnevna politika i danas. Kad bi ta rezolucija prošla u Generalnoj skupštini onda bi njihovi argumenti za opravdavanje politike priznavanja tzv. nezavisnosti naše južne pokrajine bili uveliko oslabljeni i postali bi neodbranjivi. To znaju i zbog toga će pružiti veoma žilav i snažan otpor takvoj inicijativi i sigurno će biti aktivni među drugim zemljama u pokušaju da ih nateraju da ostanu uzdržane, samo ne da glasaju 'za'“, zaključio je Jovanović.
Pogledajte i:
