https://lat.sputnikportal.rs/20240309/najstariji-hleb-pronadjen-u-turskoj---napravljen-pre-vise-od-8500-godina-1168630317.html
Najstariji hleb pronađen u Turskoj - napravljen pre više od 8.500 godina
Najstariji hleb pronađen u Turskoj - napravljen pre više od 8.500 godina
Sputnik Srbija
Arheolozi u Turskoj kažu da su otkrili najstariji poznati hleb na svetu, koji datira iz 6.600. godine pre Hrista. 09.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-09T22:52+0100
2024-03-09T22:52+0100
2024-03-09T22:52+0100
nauka i tehnologija
društvo
arheologija
hleb
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0d/1163720274_0:1509:2048:2661_1920x0_80_0_0_5c689dd242b51ecefa9649ff8e7f8d84.jpg
Veoma oštećena struktura peći pronađena je u području zvanom "Mekan 66", gde se nalaze kuće od blata, na arheološkom nalazištu Čatalhujuk u južnoj turskoj pokrajini Konija, navodi turski Centar za istraživanje, istoriju i tehnologiju Univerziteta Necmetin Erbakan (BİTAM).Oko peći su arheolozi pronašli pšenicu, ječam, semenke i okrugle, "sunđeraste" ostatke veličine dlana, navedeno je u saopštenju.Analize su utvrdile da je organski ostatak star 8.600 godina, nepečeni, fermentirani hleb."Možemo reći da je ovo otkriće u Čatalhujuku najstariji hleb na svetu", rekao je za agenciju Anadoliju arheolog Ali Umut Turkan, vođa sektora za iskopavanja i profesor na Univerzitetu Anadolija u Turskoj.“To je manja verzija vekne hleba. Ima prst utisnut u sredinu, nije pečen, već je fermentiran i sa skrobom u sebi je ostao do danas. Ne postoji sličan primer nečeg takvog nađenog do danas”, dodao je.Slike elektronskog mikroskopa pokazale su vazdušaste prostore u uzorku, a uočavanje zrna skroba uklonilo je naše sumnj", rekao je biolog Salih Kavak, predavač na Univerzitetu Gaziantep u Turskoj.Dodao je da su analize otkrile hemikalije pronađene u biljkama i pokazatelje fermentacije. Umešali su brašno i vodu, a hleb je bio pripremljen pored peći i držan neko vreme."To je uzbudljivo otkriće za Tursku i svet", rekao je Kavak.Organska materija, i drvo i hleb, sačuvana je tankom glinom koja je prekrivala strukturu, naveo je Turkan.Čatalhujuk, koji se nalazi na Uneskovom popisu svetske baštine, bio je dom za otprilike 8.000 ljudi tokom neolita, između oko 10.000 godina pre Hrista i 2.000 godina pre Hrista, i jedno je od prvih svetskih mesta urbanizacije, navodi se u saopštenju Univeziteta, prenosi portal Kliks.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, arheologija, hleb
društvo, arheologija, hleb
Najstariji hleb pronađen u Turskoj - napravljen pre više od 8.500 godina
Arheolozi u Turskoj kažu da su otkrili najstariji poznati hleb na svetu, koji datira iz 6.600. godine pre Hrista.
Veoma oštećena struktura peći pronađena je u području zvanom "Mekan 66", gde se nalaze kuće od blata, na arheološkom nalazištu Čatalhujuk u južnoj turskoj pokrajini Konija, navodi turski Centar za istraživanje, istoriju i tehnologiju Univerziteta Necmetin Erbakan (BİTAM).
Oko peći su arheolozi pronašli pšenicu, ječam, semenke i okrugle, "sunđeraste" ostatke veličine dlana, navedeno je u saopštenju.
Analize su utvrdile da je organski ostatak star 8.600 godina, nepečeni, fermentirani hleb.
"Možemo reći da je ovo otkriće u Čatalhujuku najstariji hleb na svetu", rekao je za agenciju Anadoliju arheolog Ali Umut Turkan, vođa sektora za iskopavanja i profesor na Univerzitetu Anadolija u Turskoj.
“To je manja verzija vekne hleba. Ima prst utisnut u sredinu, nije pečen, već je fermentiran i sa skrobom u sebi je ostao do danas. Ne postoji sličan primer nečeg takvog nađenog do danas”, dodao je.
Slike elektronskog mikroskopa pokazale su vazdušaste prostore u uzorku, a uočavanje zrna skroba uklonilo je naše sumnj", rekao je biolog Salih Kavak, predavač na Univerzitetu Gaziantep u Turskoj.
Dodao je da su analize otkrile hemikalije pronađene u biljkama i pokazatelje fermentacije. Umešali su brašno i vodu, a hleb je bio pripremljen pored peći i držan neko vreme.
"To je uzbudljivo otkriće za Tursku i svet", rekao je Kavak.
Organska materija, i drvo i hleb, sačuvana je tankom glinom koja je prekrivala strukturu, naveo je Turkan.
Čatalhujuk, koji se nalazi na Uneskovom popisu svetske baštine, bio je dom za otprilike 8.000 ljudi tokom neolita, između oko 10.000 godina pre Hrista i 2.000 godina pre Hrista, i jedno je od prvih svetskih mesta urbanizacije, navodi se u saopštenju Univeziteta,
prenosi portal Kliks.
