https://lat.sputnikportal.rs/20240303/neostvarene-zelje-o-kojim-delovima-rusije-mastaju-nemci-poljaci-i-balticke-zemlje-1167618077.html
Neostvarene želje: O kojim delovima Rusije maštaju Nemci, Poljaci i baltičke zemlje
Neostvarene želje: O kojim delovima Rusije maštaju Nemci, Poljaci i baltičke zemlje
Sputnik Srbija
Najbliži susedi mogu postati najgori neprijatelji ako odluče da im nešto niste dali, u tome nisu izuzetak ni zapadne zemlje - susedi Rusije, piše ruski portal... 03.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-03T14:00+0100
2024-03-03T14:00+0100
2024-03-03T14:37+0100
rusija
rusija
rusija – politika
estonija
letonija
litvanija
nemačka
politika
poljska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/411/30/4113087_0:648:2314:1950_1920x0_80_0_0_e4509dd91b15f6bf613215691b8257cf.jpg
Nemačka: Moderna varijanta „pohoda na Istok“Nemačka zvanično nije pokazivala pretenzije na bivši Kenigsberg – današnji Kalinjingrad, mada tendencije postoje. Nakon raspada SSSR-a Nemci su pokušavali da se uvuku u Kalinjingradsku oblast i da je pretvore u „nemačku autonomiju“.Ultradesničarske nemačke organizacije su 1990-ih godina napravile program za preseljenje Nemaca u ruski region. Posebno su se istakli Ditmar Munje i organizacija „Akcija nemački Kenigsberg“, aktivista Zigfrid Godenau iz Giljzerberga „Akcija za pomoć Istočnoj Pruskoj“, Manfred Reder iz „Pruskog dela“ i Zigfrid Godenau „Organizacija nemački Istok“.Zigfrid Godenau i Manfred Reder su bili nacisti, a brat Manfreda Valtera je bio u SS jedinicama. Oni su kupili zemlju u regionu Jasna Poljana (Kalinjingradska oblast) i u selu Oljhovatka, sagradili kuće, a onda su tamo prevozili Nemce, uključujući i folksdojčere. Jasna Poljana je čak preimenovana u Trakenen, a 1998. godine Nemci su počeli da grade drugo naselje u Jasnoj Poljani i nazvali su ga Agnes Migel Sedlung.Tokom vremena je Jasna Poljana postala prelazni punkt Nemaca. Bilo je zabranjeno da se govori na ruskom jeziku, a mladi su se odgajali u duhu nacističke omladine.Vlada Rusije je prekinula projekat „Trakenen“, a Ditmaru Munjeu i braći Reder je zabranjen ulazak u Kalinjingradsku oblast. Organizacija koja se bavila pitanjima preseljenja zatvorena je 2015. godine zbog kršenja ruskog zakona. Međutim, Nemci nisu zaboravili na Kalinjingradsku oblast.Njihovi političari su namerno počeli da nazivaju Kalinjingrad nazivom Kenigsberg, što je u skladu sa nemačkom politikom o snabdevanju ukrajinskih nacista oružjem i slanja vojske u Litvaniju. Revanšistička osećanja rastu i pojavljuju se iza okeana. Tokom 2022. godine, na godišnjicu nemačkog napada na SSSR, bivši pisac govora Buša mlađeg David Frum je na društvenim mrežama napisao: „Zašto je Kalinjingrad još uvek deo Rusije?“Poljska: Što više to boljeZvanično Poljska ne pretenduje na ruske teritorije, a nezvanično apetiti Poljaka rastu.„Evropska hijena“ jedva čeka da se osveti, jer je Rusija, po njihovom mišljenju, sprečila Poljake da ostanu imperija „od mora do mora“ - od Baltika do Crnog mora. Poljski nacionalisti već dugo sanjaju da preuzmu nekada osvojene ruske teritorije. A na „Jutubu“ se pojavljuju video snimci u kojima moderna poljska omladina (koja ne samo poljskoj omladini, već i ruskoj) objašnjava šta Poljska zaista treba da bude.Ako su tokom XX veka Poljaci pretendovali samo na zapadnu Ukrajinu i Belorusiju, sada u Poljskoj otvoreno govore o „likvidaciji“ Kalinjingradske oblasti.Bivši komandant kopnene vojske Poljske, general Valjdemar Skšipčak je 6. februara 2024. godine na portalu „Državna zajednica Poljske i Litvanije“ napisao: „U slučaju konflikta NATO i Rusije Keningsbergska oblast, sada okupirana Rusima, će biti likvidirana“. Dodao je i da Rusija nema vojsku, jer je ona u Ukrajini, kao i da to onda neće biti težak zadatak.Na saobraćajnim znacima su Poljaci 2023. godine napisali poljski naziv Krolevec za grad Kalinjingrad. Poljaci, osim Kalinjingradske oblasti, maštaju i o Smoljenskoj oblasti.Diplomata i politikolog Sergej Markov smatra da su apetiti Poljaka ogromni, imaju u vidu sve baltičke zemlje, Ukrajinu, Belorusiju i pet regiona Rusije: Voronješku, Kursku, Belgorodsku, Rostovsku oblast i Kuban. On navodi da su ti planovi usaglašeni sa Velikom Britanijom, čiji je cilj formiranje nove države u Evropi, koja će biti između EU i delova poražene Rusije. Ruski politikolog smatra da Poljaci nisu ni prvi ni poslednji sanjari čije su se iluzije srušile o Rusiji, kao talas o kamen.Litvanija: Opet KalinjingradI Litvanija u svom sastavu vidi Kalinjingrad. Poslanik Sejma Linas Baljsis je 2017. godine javno predložio da se Rusiji oduzme Kalinjingrad. Kao odgovor na to je Savet Federacije predložio Litvaniji da Rusiji vrati Viljnuski kraj, koji je ušao u sastav Republike tek nakon Drugog svetskog rata.Moglo bi da se pomisli da je to pojedinačni ispad poslanika, ali nije. Litvanci su, kao i Nemci, tokom 1990-ih godina radili na tome da u Kalinjingradskoj oblasti „ispiraju mozgove“ omladini. To je realizovano preko katoličkih sveštenika i sektaša koji su sarađivali sa organizacijom Savet za poslove male Litvanije, čiji je zadatak bio da obrazloži nezakonito rusko posedovanje Kalinjingradom i priključivanje male Litvanije velikoj. Dešavalo se da su 12-godišnja deca nakon časova „duhovnosti“ sa stranim nastavnicima uništavala ruske grobnice u gradu Sovetsk. Litvanci su već tada zvali Kalinjingrad - Karaljaučus, a 2001. godine je katolički sveštenik Anupras Gauronskas čak pozvao papu rimskog u goste.Litvanski naučnici Kalinjingradsku oblast nazivaju čas ruskom eksklavom, čas enklavom i govore da je region nerazvijen jer pripada Rusiji, a zaboravljaju na raketne sisteme „iskander-M“ i avione MiG-31 koji su naoružani „kindžalima“ koji se nalaze u tom regionu.Estonija i Letonija: Vratite sve „naše“!Estonija je ostala u 1920. godini, kada je sa Rusijom potpisala Tartuski mirovni sporazum. Po njemu se Estonija protezala do desna obale Narve: Estonska Kurlandija, sve do Čudskog jezera i Pečorskog kraja. Gradovi Pečora i Ivangorod su se vratili u sostav Ruske Federacije tek 20 godina kasnije, nakon ulaska Estonije u SSSR, i postali su deo Lenjingradske i Pskovske oblasti.Sporazum između Rusije i Estonije još uvek nije potpisan zbog Estonije. Estonci govore da nemaju pretenzije prema Rusiji, a sa druge strane pokušavaju da unesu izmene u sporazum. Moskva je prinuđena da povuče svoj potpis zbog izmenjenog teksta, a sve zbog toga što estonski gospodari žele da poseduju tuđu zemlju, piše u članku.Ista je priča i sa ruskim teritorijama na koje pretenduje Riga - Pitalovski rejon Pskovske oblasti sa železničkim čvorom Pitalovo. Po Rižskom sporazumu je 1920. godine ta teritorija pripala Letoniji, a 1940. godine Letonija je ušla u sastav SSSR-a i teritorije su se vratile kući. Situacija sa sporazumom je dugo bila slična kao u Estoniji. Letonci su izjavljivali da nisu protiv sporazuma, već su prihvatili dokumenta po kojima je Letonija mogla jednostrano da iznosi pretenzije Rusiji.Sporazum je potpisan 2007. godine. Međutim, tri godine kasnije, letonski političari su ponovo počeli da govore o tome kako bi bilo dobro da im Rusija pokloni komad svoje zemlje. Pitalovo se u Letoniji iz nekog razloga naziva „grad Abrene Abrenskog rejona“ i čak se u Sejmu razmatraju programi koji obavezuju Rigu da „sačuva kulturno-istorijsko nasleđe i istorijsko sećanje na grad“. Autor članka smatra da je to odličan izgovor za rasipanje novca.
https://lat.sputnikportal.rs/20240124/mit-o-ruskoj-pretnji-sta-litvanija-i-poljska-zele-da-poruce-vojnim-vezbama-na-koridoru-suvalki-1166801748.html
estonija
letonija
litvanija
nemačka
poljska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, estonija, letonija, litvanija, nemačka, politika, poljska
rusija, rusija – politika, estonija, letonija, litvanija, nemačka, politika, poljska
Neostvarene želje: O kojim delovima Rusije maštaju Nemci, Poljaci i baltičke zemlje
14:00 03.03.2024 (Osveženo: 14:37 03.03.2024) Najbliži susedi mogu postati najgori neprijatelji ako odluče da im nešto niste dali, u tome nisu izuzetak ni zapadne zemlje - susedi Rusije, piše ruski portal „Lajf“.
Nemačka: Moderna varijanta „pohoda na Istok“
Nemačka zvanično nije pokazivala pretenzije na bivši Kenigsberg – današnji Kalinjingrad, mada tendencije postoje. Nakon raspada SSSR-a Nemci su pokušavali da se uvuku u Kalinjingradsku oblast i da je pretvore u „nemačku autonomiju“.
Ultradesničarske nemačke organizacije su 1990-ih godina napravile program za preseljenje Nemaca u ruski region. Posebno su se istakli Ditmar Munje i organizacija „Akcija nemački Kenigsberg“, aktivista Zigfrid Godenau iz Giljzerberga „Akcija za pomoć Istočnoj Pruskoj“, Manfred Reder iz „Pruskog dela“ i Zigfrid Godenau „Organizacija nemački Istok“.
Zigfrid Godenau i Manfred Reder su bili nacisti, a brat Manfreda Valtera je bio u SS jedinicama. Oni su kupili zemlju u regionu Jasna Poljana (Kalinjingradska oblast) i u selu Oljhovatka, sagradili kuće, a onda su tamo prevozili Nemce, uključujući i folksdojčere. Jasna Poljana je čak preimenovana u Trakenen, a 1998. godine Nemci su počeli da grade drugo naselje u Jasnoj Poljani i nazvali su ga Agnes Migel Sedlung.
Tokom vremena je Jasna Poljana postala prelazni punkt Nemaca. Bilo je zabranjeno da se govori na ruskom jeziku, a mladi su se odgajali u duhu nacističke omladine.
Vlada Rusije je prekinula projekat „Trakenen“, a Ditmaru Munjeu i braći Reder je zabranjen ulazak u Kalinjingradsku oblast. Organizacija koja se bavila pitanjima preseljenja zatvorena je 2015. godine zbog kršenja ruskog zakona. Međutim, Nemci nisu zaboravili na Kalinjingradsku oblast.
Njihovi političari su namerno počeli da nazivaju Kalinjingrad nazivom Kenigsberg, što je u skladu sa nemačkom politikom o snabdevanju ukrajinskih nacista oružjem i slanja vojske u Litvaniju. Revanšistička osećanja rastu i pojavljuju se iza okeana. Tokom 2022. godine, na godišnjicu nemačkog napada na SSSR, bivši pisac govora Buša mlađeg David Frum je na društvenim mrežama napisao: „Zašto je Kalinjingrad još uvek deo Rusije?“
Poljska: Što više to bolje
Zvanično Poljska ne pretenduje na ruske teritorije, a nezvanično apetiti Poljaka rastu.
„Evropska hijena“ jedva čeka da se osveti, jer je Rusija, po njihovom mišljenju, sprečila Poljake da ostanu imperija „od mora do mora“ - od Baltika do Crnog mora. Poljski nacionalisti već dugo sanjaju da preuzmu nekada osvojene ruske teritorije. A na „Jutubu“ se pojavljuju video snimci u kojima moderna poljska omladina (koja ne samo poljskoj omladini, već i ruskoj) objašnjava šta Poljska zaista treba da bude.
Ako su tokom XX veka Poljaci pretendovali samo na zapadnu Ukrajinu i Belorusiju, sada u Poljskoj otvoreno govore o „likvidaciji“ Kalinjingradske oblasti.
Bivši komandant kopnene vojske Poljske, general Valjdemar Skšipčak je 6. februara 2024. godine na portalu „Državna zajednica Poljske i Litvanije“ napisao: „U slučaju konflikta NATO i Rusije Keningsbergska oblast, sada okupirana Rusima, će biti likvidirana“. Dodao je i da Rusija nema vojsku, jer je ona u Ukrajini, kao i da to onda neće biti težak zadatak.
Na saobraćajnim znacima su Poljaci 2023. godine napisali poljski naziv Krolevec za grad Kalinjingrad. Poljaci, osim Kalinjingradske oblasti, maštaju i o Smoljenskoj oblasti.
Diplomata i politikolog Sergej Markov smatra da su apetiti Poljaka ogromni, imaju u vidu sve baltičke zemlje, Ukrajinu, Belorusiju i pet regiona Rusije: Voronješku, Kursku, Belgorodsku, Rostovsku oblast i Kuban. On navodi da su ti planovi usaglašeni sa Velikom Britanijom, čiji je cilj formiranje nove države u Evropi, koja će biti između EU i delova poražene Rusije. Ruski politikolog smatra da Poljaci nisu ni prvi ni poslednji sanjari čije su se iluzije srušile o Rusiji, kao talas o kamen.
Litvanija: Opet Kalinjingrad
I Litvanija u svom sastavu vidi Kalinjingrad. Poslanik Sejma Linas Baljsis je 2017. godine javno predložio da se Rusiji oduzme Kalinjingrad. Kao odgovor na to je Savet Federacije predložio Litvaniji da Rusiji vrati Viljnuski kraj, koji je ušao u sastav Republike tek nakon Drugog svetskog rata.
Moglo bi da se pomisli da je to pojedinačni ispad poslanika, ali nije. Litvanci su, kao i Nemci, tokom 1990-ih godina radili na tome da u Kalinjingradskoj oblasti „ispiraju mozgove“ omladini. To je realizovano preko katoličkih sveštenika i sektaša koji su sarađivali sa organizacijom Savet za poslove male Litvanije, čiji je zadatak bio da obrazloži nezakonito rusko posedovanje Kalinjingradom i priključivanje male Litvanije velikoj. Dešavalo se da su 12-godišnja deca nakon časova „duhovnosti“ sa stranim nastavnicima uništavala ruske grobnice u gradu Sovetsk. Litvanci su već tada zvali Kalinjingrad - Karaljaučus, a 2001. godine je katolički sveštenik Anupras Gauronskas čak pozvao papu rimskog u goste.
Litvanski naučnici Kalinjingradsku oblast nazivaju čas ruskom eksklavom, čas enklavom i govore da je region nerazvijen jer pripada Rusiji, a zaboravljaju na raketne sisteme „iskander-M“ i avione MiG-31 koji su naoružani „kindžalima“ koji se nalaze u tom regionu.
Estonija i Letonija: Vratite sve „naše“!
Estonija je ostala u 1920. godini, kada je sa Rusijom potpisala Tartuski mirovni sporazum. Po njemu se Estonija protezala do desna obale Narve: Estonska Kurlandija, sve do Čudskog jezera i Pečorskog kraja. Gradovi Pečora i Ivangorod su se vratili u sostav Ruske Federacije tek 20 godina kasnije, nakon ulaska Estonije u SSSR, i postali su deo Lenjingradske i Pskovske oblasti.
Sporazum između Rusije i Estonije još uvek nije potpisan zbog Estonije. Estonci govore da nemaju pretenzije prema Rusiji, a sa druge strane pokušavaju da unesu izmene u sporazum. Moskva je prinuđena da povuče svoj potpis zbog izmenjenog teksta, a sve zbog toga što estonski gospodari žele da poseduju tuđu zemlju, piše u članku.
„Mi prema Rusiji nemamo teritorijalnih pretenzija! Samo želimo da se naše zemlje vrate. Rusija je izvršila aneksiju pet odsto teritorija Estonije. Evropske države su priznale Estoniju u tim granicama“, izjavio je 2019. godine predsednik estonskog parlamenta Hen Piluas.
Ista je priča i sa ruskim teritorijama na koje pretenduje Riga - Pitalovski rejon Pskovske oblasti sa železničkim čvorom Pitalovo. Po Rižskom sporazumu je 1920. godine ta teritorija pripala Letoniji, a 1940. godine Letonija je ušla u sastav SSSR-a i teritorije su se vratile kući. Situacija sa sporazumom je dugo bila slična kao u Estoniji. Letonci su izjavljivali da nisu protiv sporazuma, već su prihvatili dokumenta po kojima je Letonija mogla jednostrano da iznosi pretenzije Rusiji.
Sporazum je potpisan 2007. godine. Međutim, tri godine kasnije, letonski političari su ponovo počeli da govore o tome kako bi bilo dobro da im Rusija pokloni komad svoje zemlje. Pitalovo se u Letoniji iz nekog razloga naziva „grad Abrene Abrenskog rejona“ i čak se u Sejmu razmatraju programi koji obavezuju Rigu da „sačuva kulturno-istorijsko nasleđe i istorijsko sećanje na grad“. Autor članka smatra da je to odličan izgovor za rasipanje novca.
