„Mit o ruskoj pretnji“: Šta Litvanija i Poljska žele da poruče vojnim vežbama na koridoru Suvalki?
© AFP 2023 / Petras MalukasLitvanski vojnici u vojnom centru Pabrade, Litvanija
© AFP 2023 / Petras Malukas
Pratite nas
Litvanija i Poljska planiraju da u aprilu održe vežbe na koridoru Suvalki na granici dve zemlje, izjavio je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, a predsednik Poljske Andžej Duda je istakao važnost ovog koridora za bezbednost Evrope i dodao da je to region na koji treba obratiti veću pažnju.
„Drago mi je što je predsednik Poljske spreman da sprovede zajedničke vežbe na ovom delu zemlje, na koridoru Suvalki. Možda će se vežbe održati u aprilu“, rekao je Nauseda u intervjuu portalu „Delfi“.
Poljski i litvanski predsednik su na temu ovog koridora razgovarali 21. januara na sastanku u Viljnusu. Duda je tada izjavio da je koridor Suvalki region koji zahteva veću pažnju.
Poljski predsednik je u intervjuu podvukao da Poljska ozbiljno shvata zaštitu koridora Suvalki i već je preduzela mere za bezbednost istočnog dela zemlje.
Nauseda je potvrdio da će Varšava i Viljnus jačati vojnu saradnju, sprovoditi zajedničke vežbe, povećavati mobilnost i tražiti dodatne forme za zajedničke pripreme oružanih snaga.
Kako navodi LRT, dve zemlje su poslednji put održale zajedničke vojne vežbe 2023. godine u Klajpedu. U manevre su bile uključene snage za specijalne operacija. Poljski i litvanski kontingenti su vežbali oslobađanje okupirane važne infrastrukture.
Poljski ugao
Podsetimo, koridor Suvalki je deo teritorije dužine oko 100 kilometara u oblasti grada Suvalki u severoistočnom delu Poljske. Ovo područje se nalazi između Kalinjingradske oblasti u Rusiji i Grodno oblasti u Belorusiji.
Nauseda je u junu prošle godine na konferenciji za novinare, posle sastanka u Hagu sa učešćem generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, izjavio da je razmeštanje NATO brigade u Litvaniji neophodno za zaštitu koridora Suvalki. Ministar inostranih poslova Litvanije Gabrijelus Landsbergis je u decembru pozvao Poljsku da razradi zajednički plan odbrane koridora i dodao da bi zemlje trebalo da na ravne časti podele odgovornost za taj deo – severni deo koridora da štiti Litvanija, južni - Poljska.
Ministar odbrane Litvanije je ranije izjavio da je neophodno da se civilni aerodrom Pocjunaj, koji se nalazi pored koridora, proglasi strateški važnim objektom.
List „Politiko“ je 2022. godine objavio materijal pod naslovom „najopasnije mesto na zemlji“. U materijalu je navedeno da zapadni vojni zvaničnici upozoravaju da u slučaju da ruski predsednik nekada odluči da dođe do eskalacije rata u Ukrajini onda će koridor verovatno biti jedan od njegovih prvih ciljeva.
U januaru je list „Bild“ pisao, pozivajući se na tajni dokumenta Bundesvera, da konflikt između NATO-a i Rusije može da počne tokom leta 2025. godine i lokacija na kojoj bi sukob mogao da se dogodi je koridor Suvalki.
U Rusiji su više puta navodili da ovaj region nije interesantan Moskvi. Krajem 2023. godine, gubernator Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov je u intervjuu Sputnjiku rekao da koridor ima složeni reljef koji nije pogodan za logistiku i tehniku, uključujući i vojnu.
„Koridor Suvalki nije zanimljiv, šta god da vam neko kaže. Tamo nema ničega osim dve trake autoputa koji vijuga šumom. To je neravan teren: planine, mala brda i gusta šuma. Kome je potrebna ova teritorija po pitanju logistike i brzog prebacivanja vojske ili nečeg drugog? Nikome", objasnio je gubernator.
I predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je komentarisao ovaj koridor i rekao da on nije u Belorusiji i da zemlji nije potreban u narednih hiljadu godina, kao i da je važno da se održi mir.
„Blokada je akt agresije"
Prema rečima eksperta Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Sergeja Ermakova, ovaj koridor dugo privlači pažnju NATO vojske, jer je to jedno od najugroženijih mesta za hipotetički napad Rusije na NATO zemlje. Tako su i nastali planovi da se vežbe održe u tom području.
Eksperti naglašavaju da Rusija nema razloga da započne bilo kakve borbene operacije kako bi preuzela kontrolu nad koridorom Suvalki i Moskva ima sve mogućnosti za stabilno snabdevanje Kalinjingradske oblasti.
„Kalinjingrad snabdevamo kopnom preko Litvanije i to je organizovano je u skladu sa sporazumom sa Evropskom unijom, a još postoji i pomorska i vazduhoplovna veza", istakao je Vladimir Olenčenko, ekspert Centra za evropska istraživanja Ruske akademije nauka.
Ermakov je naveo da Zapad verovatno neće izvršiti blokadu Kalinjingradske oblasti, što bi potencijalno moglo da dovede do eskalacije situacije, uključujući i koridor Suvalki.
„Blokada bi bila akt agresije. Zato mislim da NATO te neće učiniti. Međutim, NATO će nas provocirati, sprovoditi sumnjive i jasno usmerene regionalne vežbe protiv nas, kao što sada planiraju Litvanija i Poljska, a takve akcije će se možda i proširiti", zaključio je Ermakov.
Ranije je Zapad često izražavao zabrinutost da bi Rusija mogla da preuzme kontrolu nad koridorom Suvalki i da tako odseče Baltičke zemlje od ostalog dela EU. Prema rečima analitičara, Moskva nikada nije imala takve planove.