https://lat.sputnikportal.rs/20240301/nuklearna-eksplozija-u-hirosimi-i-suncev-sistem-ima-neka-tajna-veza-sta-su-naucnici-otkrili-1168332288.html
Nuklearna eksplozija u Hirošimi i Sunčev sistem: Ima neka tajna veza, šta su naučnici otkrili
Nuklearna eksplozija u Hirošimi i Sunčev sistem: Ima neka tajna veza, šta su naučnici otkrili
Sputnik Srbija
Decenijama posle katastrofalnog bombardovanja Hirošime atomskom bombom, na plaži ostrva Motoujina otkrivene su staklene kugle, ostaci te nuklearne eksplozije. 01.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-01T23:00+0100
2024-03-01T23:00+0100
2024-03-22T18:30+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110407/05/1104070579_0:124:3001:1812_1920x0_80_0_0_e5c88abf1dea40980180d03d2e704ed0.jpg
Nedavna analiza tog „hirošimskog stakla“ baca svetlo na njihovu formaciju, ukazujući da su se kondenzovali unutar nuklearne vatrene kugle, pokazujući hemijske sličnosti s primitivnim meteoritima, zvanim hondriti.Astrohemičar Natan Aset i njegov tim sa Univerziteta Pariz Site proučavali su hemijski i izotopski sastav tih stakala. Identifikovali su četiri vrste sastava: melilitičan, anortozitan, soda-vapno i silicijumski. Ta stakla, uprkos nekim hemijskim sličnostima sauobičajenim materijalima, poseduju različite izotopske sastave kiseonika i silicijuma, nudeći jedinstven put za naučnoistraživanje.Paralele s prvim formacijama u Sunčevom sistemuTe rane formacije, poznate kao inkluzije bogate kalcijumom i aluminijumom (CAI), dele obogaćenje izotopima kiseonika-16 (16O), nalik izotopskom sastavu pronađenom u staklenim kuglama iz Hirošime.Naučnicisu proveli simulacije na osnovu prethodnih istraživanja kako bi rekonstruisali uslove nuklearne eksplozije. Intenzivna toplota, koja je dostigla 10 miliona stepeni po Celzijusu unutar vatrene kugle, isparila je građevinske materijale koji su se kasnije kondenzovali u staklene kapljice. Simulacije su otkrile proces frakcionirane kondenzacije, pri čemu su se prvo formirala melilitična stakla, zatim anortozitna, soda-vapnena pa silikatna stakla, a sva su se gasila na temperaturama između 1800 i 1400 °C.Dok studija pruža uvid u stakla iz Hirošime, naučnici priznaju značajne razlike između uslova nuklearne vatrene kugle i akrecijskog diska ranog Sunčevog sistema, gde su hondriti nastali. Ipak, sličnosti u hemijskim reakcijama tokom kondenzacije ukazuju na intrigantne paralele, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Nuklearna eksplozija u Hirošimi i Sunčev sistem: Ima neka tajna veza, šta su naučnici otkrili
23:00 01.03.2024 (Osveženo: 18:30 22.03.2024) Decenijama posle katastrofalnog bombardovanja Hirošime atomskom bombom, na plaži ostrva Motoujina otkrivene su staklene kugle, ostaci te nuklearne eksplozije.
Nedavna analiza tog „hirošimskog stakla“ baca svetlo na njihovu formaciju, ukazujući da su se kondenzovali unutar nuklearne vatrene kugle, pokazujući hemijske sličnosti s primitivnim meteoritima, zvanim hondriti.
Astrohemičar Natan Aset i njegov tim sa Univerziteta Pariz Site proučavali su hemijski i izotopski sastav tih stakala. Identifikovali su četiri vrste sastava: melilitičan, anortozitan, soda-vapno i silicijumski. Ta stakla, uprkos nekim hemijskim sličnostima sauobičajenim materijalima, poseduju različite izotopske sastave kiseonika i silicijuma, nudeći jedinstven put za naučnoistraživanje.
Paralele s prvim formacijama u Sunčevom sistemu
„Formiranje stakala iz Hirošime kondenzacijom implicira da bi ona mogla biti analogna prvim kondenzatima u Sunčevu sistemu“, sugerišu autori studije koja je objavljena u časopisu „Earth and Planetary Science Letters“.
Te rane formacije, poznate kao inkluzije bogate kalcijumom i aluminijumom (CAI), dele obogaćenje izotopima kiseonika-16 (16O), nalik izotopskom sastavu pronađenom u staklenim kuglama iz Hirošime.
Naučnicisu proveli simulacije na osnovu prethodnih istraživanja kako bi rekonstruisali uslove nuklearne eksplozije. Intenzivna toplota, koja je dostigla 10 miliona stepeni po Celzijusu unutar vatrene kugle, isparila je građevinske materijale koji su se kasnije kondenzovali u staklene kapljice. Simulacije su otkrile proces frakcionirane kondenzacije, pri čemu su se prvo formirala melilitična stakla, zatim anortozitna, soda-vapnena pa silikatna stakla, a sva su se gasila na temperaturama između 1800 i 1400 °C.
„Melilitična stakla su prva tečnost koja se kondenzujei poslednja koja se gasi, tako da su ona ta koja mogu najviše da komuniciraju s materijalima u vatrenoj kugli“, objašnjavaju Aset i kolege, sugerišući da bi ta interakcija mogla da objasni prevalenciju inkluzija u melilitu stakla.
Dok studija pruža uvid u stakla iz Hirošime, naučnici priznaju značajne razlike između uslova nuklearne vatrene kugle i akrecijskog diska ranog Sunčevog sistema, gde su hondriti nastali. Ipak, sličnosti u hemijskim reakcijama tokom kondenzacije ukazuju na intrigantne paralele,
preneo je „Sajens alert“.
