Špijunske igre: CIA koristila Ukrajinu za diverzije protiv Rusije
© AFP 2023 / SAUL LOEB
Pratite nas
Članak o tajnim špijunskim objektima, objavljen u američkom listu „Njujork tajms“, zapravo je priznanje da je u poslednjih osam godina CIA koristila Ukrajinu kao poligon za špijunažu, diverzije i subverzivne aktivnosti protiv Rusije. To je takođe i još jedna potvrda je pokretanje ruske specijalne operacije - opravdano.
Ako je ranije bilo moguće optuživati Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina za „agresiju i invaziju“ na Ukrajinu, sada su Amerikanci potvrdili da je početak ruske specijalne operacije bio neophodan, pošto u velikom istraživačkom članku, pod naslovom „Špijunske igre“, američki list detaljno otkriva kako su SAD uz podršku CIA u Ukrajini stvorile najmanje 12 tajnih objekata uz rusku granicu radi izvođenja specijalnih operacija protiv Rusije.
Moskva je više puta ukazivala da pojačane američke i NATO aktivnosti na ukrajinskoj teritoriji i težnje Kijeva da uđe u NATO predstavljaju pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti, a kao jedan od razloga za početak vojne operacije u februaru 2022. navedena je potreba da se osigura bezbednost Rusije, dok su Kijev i Zapad tvrdili da su akcije Moskve neosnovane i ničim izazvane. Međutim, sve što su zapadni političari odbacivali kao „teorije zavere“ pokazalo se kao istina.
Komentarišući ovaj članak stručnjaci ocenjuju da „istina probija barijere laži koje je izgradio kolektivni Zapad pod vođstvom svog samoproglašenog lidera – Vašingtona“.
„Zaista, istraga koju su sproveli novinari „Njujork tajmsa“ je zapanjujuća po svom obimu. Po njihovim navodima intervjuisali su oko 200 zvaničnika, vojnih lica i agenata kako bi sistematizovali njihove izjave i stvorili neku vrstu ukupne slike uticaja američke Centralne obaveštajne agencije na Ukrajinu u celosti, kao na državu i kao poligon za specijalne operacije. Zašto govorim o poligonu? Zato što ta otkrića koja su objavljena u tom listu ne ostavljaju kamen na kamenu kada je reč o tvrdnjama da je Ukrajina navodno demokratska, suverena država, već zapravo razotkrivaju Kijev kao slugu, čak bih rekao, krajnje zavisnog igrača, koji ništa ne može da uradi ništa bez odobrenja Vašingtona. Štaviše, ne samo Vašingtona, nego Lenglija, sedišta CIA“, kaže ruski ekspert Aleksej Anpilogov.
Ovim je definivno i potvrđeno da su ukrajinske obaveštajne službe, koje bi trebalo da štite ukrajinske interese, zapravo produžena ruka CIA, njen projekat i izvršilac zadataka koje pred njih stavlja CIA, ističe Anpilogov.
„I, naravno, ova otkrića su vrlo jasno pokazala metode i načine rada CIA. To su apsolutno terorističke metode rada koje nemaju nikakve veze sa akcijama običnih specijalnih službi, koje se uglavnom bave prikupljanjem informacija i tajnim operacijama za stvaranje agenata uticaja u strukturi neprijateljskih država ili država protivnika. Ukrajina se praktično otvoreno bavi međunarodnim terorizmom“, ističe Anpilogov.
Za proteklih osam godina, SAD su uz podršku CIA formirale 12 tajnih objekata na teritoriji Ukrajine kod granice sa Rusijom, a Ukrajina je postala jedna od najvažnijih obaveštajnih baza Vašingtona u borbi protiv Moskve, piše „Njujork tajms“,
© Sputnik / Pixabay
SAD – sponzor međunarodnog terorizma
Eksperti objašnjavaju da je Ukrajina oduvek posmatrana kao strateški objekat, iako sama po sebi nema strateški značaj za Sjedinjene Države. Na nju gledaju kao instrment za obuzdavanje i slabljenje Rusije. Zbog toga su Sjedinjene Države bile zainteresovane da se infiltriraju u Ukrajinu, naruše tamošnju političku strukturu i iskoriste je protiv Moskve.
"Njujork tajms" u svom članku otkriva da je CIA nakon puča na Majdanu, pretvorila Ukrajinu u jednu od svojih glavnih baza za špijuniranje Rusije, mada Kremlj ističe da su CIA i druge američke agencije počele su da deluju u Ukrajini mnogo pre 2014. godine, aktivno regrutujući ljude i pripremajući ih za subverzivni rad protiv Rusije.
Pozivajući se na mnoštvo sadašnjih i bivših zapadnih zvaničnika američki list navodi da se u tim špijunskim bazama, u blizini ruske granice, prikupljaju sve vrste informacija o Rusiji i da se tu koordiniraju napadi dronova i mreža agenata koji deluju unutar Rusije. Prema pisanju lista, CIA i druge američke obaveštajne agencije su Ukrajini dostavljale informacije o kretanju ruskih trupa i raketnim napadima.
U članku se navodi da je CIA obučavala ukrajinske špijune koji su delovali u Rusiji, Evropi, na Kubi i drugim mestima gde su se nalazili Rusi.
CIA je obučavala i elitnu Jedinicu 2245, koja je, po svemu sudeći, bila umešana u terorističke napade na Krim i ubistva heroja „ruskog proleća“. Prema „Njujork tajmsu”, jedan od pripadnika te jedinice je Kiril Budanov, danas šef ukrajinske vojne obaveštajne službe.
„Ovde je vrlo jasno istaknuta uloga, na primer, teroriste i ekstremiste Budanova u njegovom prodoru na teritoriju Krima 2016. godine, kada je na ruske graničare pucano iz automatskog topa, ukrajinskog BMP-a. Ovu činjenicu je Ukrajina donedavno negirala. I, naravno, takva saznanja su veoma indikativna sa stanovišta uloge Sjedinjenih Država kao sponzora globalnog terorizma, koje se ne gnušaju činjenice da njeni saveznici, poput Ukrajine - faktički kontrolisane teritorije - koriste terorističke metode u međunarodnoj politici“, ocenjuje Anpilogov.
Ruski eksperti takođe ocenjuju da je ovakav „razotkrivajući članak“ u jednom od vodećih američkom mediju deo predizborne trke u SAD, dok „Njujork tajms“ navodi da su „sada ove obaveštajne mreže važnije nego ikada, u vreme kada je Rusija u ofanzivi, a Ukrajina se više oslanja na diverzije i dalekometne udare projektilima koje zahtevaju špijune iza neprijateljskih linija. I oni su u velikom riziku, jer ukoliko republikanci u Kongresu okončaju vojnu pomoć Kijevu, CIA će možda morati da smanji aktivnosti”.
Maske su pale
Anpilogov smatra da postoji još jedan razlog zašto je ovaj članak objavljen baš u ovom trenutku u američkim medijima:
„Ovaj članak akcentuje zanimljive detalje - konkretno, u vezi sa Budanovim i drugim sramnim ličnostima iz ukrajinskog establišmenta – i tu se provlači skrivena misao da su oni navodno izmakli kontroli, iako još jednom naglašavam da 2016. godine, kada se desila ta operacija koju je predvodio Budanov, niko se nije bunio, pošto je sve to sprovedeno pod kontrolom SAD. Sada se, takoreći, ubacuje ideja da ukrajinske specijalne službe navodno deluju nezavisno, što je, naravno, potpuna izmišljotina“.
Upravo je to ideja koja se promoviše, jer je to povezano sa činjenicom da će sada Ukrajina biti prinuđena da pređe na terorističku taktiku ratovanja, ističe ekspert.
„U direktnom vojnom sukobu sa Ruskom Federacijom Ukrajina očigledno gubi i to je već svima jasno na Zapadu. Kao rezultat toga, rašće komponenta diverzaciono- terorističkog rada, koja će se sve više koristiti. Istovremeno, sve će to tehnički i organizaciono obezbediti zapadne zemlje, pre svega SAD i Britanija. Ali da se ne bi našli na udaru optužbi za međunarodni terorizam sada se ograđuju. Govoriće da iza toga ne stoje oni, nego da je to ukrajinska inicijativa na terenu. Amerikanci i Britanci su navodno protiv takvih metoda, iako su oni zapravo „za“. I, generalno, ovaj članak je upravo namenjen da odvoji ukrajinske izvršioce od britanskih i američkih nalogodavaca“, kaže ekspert.
Sve ovo je dokaz da je ruska specijalna operacija opravdana i da je trebalo i ranije započeti, jer se za poslednjih 10 godina, od Evromajdana „Ukrajina sve više pretvara u leglo terorizma“, ističe Anpilogov.
„U stvari, maske su pale, makar kada je reč o svim onim momentima koji su na svaki mogući način negirani dok se Ukrajina pozicionirala kao nezavisna država koja ide ka demokratiji, slobodi govora, slobodi političkog izražavanja. Ali, ovde vidimo politička ubistva, likvidacije, represije protiv neistomišljenika. Ono što je oduvek važilo za skrivenu stranu ukrajinske države sada se predstavlja kao neka vrsta generalnog plana rada ukrajinskih specijalnih službi pod rukovodstvom američkih i britanskih mentora. Tajna postaje javna, i zaista, verujem da se ovaj materijal u budućnosti može koristiti u slučaju bilo kakvih optužbi na račun Ruske Federacije i njene navodno ničim izazvane agresije“, zaključuje Anpilogov.
