https://lat.sputnikportal.rs/20240227/ko-jos-zaradjuje-od-prodatih-karata-sta-je-onda-zlatna-koka-avio-kompanija-1168179465.html
Ko još zarađuje od prodatih karata: Šta je onda „zlatna koka“ avio-kompanija
Ko još zarađuje od prodatih karata: Šta je onda „zlatna koka“ avio-kompanija
Sputnik Srbija
Prihodi koje međunarodne avio-kompanije prikupe naplatom prtljaga popeli su se u 2023. godini na čak 33,3 milijarde dolara i čine gotovo trećinu ukupno... 27.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-27T22:48+0100
2024-02-27T22:48+0100
2024-02-27T22:48+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
saobraćaj i infrastruktura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/1b/1168179706_0:231:2823:1818_1920x0_80_0_0_ec1a2dc951bd9a7801da44eea305bee3.jpg
Prihodi od prtljaga tako čine značajan izvor prihoda avio-operatera širom sveta, a uglavnom se sastoje od tri vrste naknada - za naplatu predatog prtljaga, za teži prtljag i za veće komade ručnog prtljaga, što neke kompanije takođe naplaćuju.Azija još „odoleva“ trenduKadasu u pitanju avio-operateri u Evropi i Severnoj i Latinskoj Americi, naplata prvog komada predatog prtljaga uobičajeni je izvor prihoda kompanija, a iz analiza koje su napravile ove kompanije vidljivo je da prevoznici iz Azije uglavnom još uključuju prtljag u svoje osnovne tarife. Isto važi i za poznatog bliskoistočnog prevoznika „Emirejts“, a u Evropi se prtljag naplaćuje po ceni koja zavisi od vrste kupljene karte.Prema pisanju „Trevel dejli njuza“, masovna naplata čekiranogprtljaga počela je tokom 2007. i 2008. godine, kada su avio-kompanije na taj način pokušavale da nadoknade visoke troškove nastale poskupljenjem goriva. Začetnice tog trenda bile su američke avio-kompanije, ali brzo su ga prihvatili avio-prevoznici širom sveta, preneo je „Jutarnji list“.Novi trendIako su naknade od prtljaga dugo bile glavni i najjači pojedinačni izvor prihoda avio-kompanija to je počelo da se menja tokom pandemije kada su operatori počeli drastično da podižu naknade za uslugu biranja mesta, pa konsultanti procenjuju da su se prihodi od tih naknada takođe popeli do 30 milijardi dolara.Ali, naplata čekiranog prtljaga dovela je do novog trenda i izazova za avio-kompanije - putnici su, u želji da izbegnu dodatna plaćanja, počeli da povećavaju količinu prtljaga koju žele da unesu u avion kao ručni, zbog čega su kompanije počele drastično da ograničavaju dopuštenu težinu ručnog prtljaga.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, saobraćaj i infrastruktura
ekonomija, svet – ekonomija, saobraćaj i infrastruktura
Ko još zarađuje od prodatih karata: Šta je onda „zlatna koka“ avio-kompanija
Prihodi koje međunarodne avio-kompanije prikupe naplatom prtljaga popeli su se u 2023. godini na čak 33,3 milijarde dolara i čine gotovo trećinu ukupno zarađenih 117,9 milijardi dolara, procenila je konsultantska kuća „IdeaWorksCompany“, vodeći globalni provajder usluga mobilnosti.
Prihodi od prtljaga tako čine značajan izvor prihoda avio-operatera širom sveta, a uglavnom se sastoje od tri vrste naknada - za naplatu predatog prtljaga, za teži prtljag i za veće komade ručnog prtljaga, što neke kompanije takođe naplaćuju.
Azija još „odoleva“ trendu
Kadasu u pitanju avio-operateri u Evropi i Severnoj i Latinskoj Americi, naplata prvog komada predatog prtljaga uobičajeni je izvor prihoda kompanija, a iz analiza koje su napravile ove kompanije vidljivo je da prevoznici iz Azije uglavnom još uključuju prtljag u svoje osnovne tarife. Isto važi i za poznatog bliskoistočnog prevoznika „Emirejts“, a u Evropi se prtljag naplaćuje po ceni koja zavisi od vrste kupljene karte.
Prema pisanju „Trevel dejli njuza“, masovna naplata čekiranogprtljaga počela je tokom 2007. i 2008. godine, kada su avio-kompanije na taj način pokušavale da nadoknade visoke troškove nastale poskupljenjem goriva. Začetnice tog trenda bile su američke avio-kompanije, ali brzo su ga prihvatili avio-prevoznici širom sveta,
preneo je „Jutarnji list“.
Iako su naknade od prtljaga dugo bile glavni i najjači pojedinačni izvor prihoda avio-kompanija to je počelo da se menja tokom pandemije kada su operatori počeli drastično da podižu naknade za uslugu biranja mesta, pa konsultanti procenjuju da su se prihodi od tih naknada takođe popeli do 30 milijardi dolara.
Ali, naplata čekiranog prtljaga dovela je do novog trenda i izazova za avio-kompanije - putnici su, u želji da izbegnu dodatna plaćanja, počeli da povećavaju količinu prtljaga koju žele da unesu u avion kao ručni, zbog čega su kompanije počele drastično da ograničavaju dopuštenu težinu ručnog prtljaga.
