https://lat.sputnikportal.rs/20240226/nikola-jokic-sad-denver-nagets-kosarka-sport-1157241492.html
Kako je Srbin naučio Amerikance da igraju pravu košarku
Kako je Srbin naučio Amerikance da igraju pravu košarku
Sputnik Srbija
NBA liga oduvek je bila reprezent cele filozofije društva oličena u individualizmu. Čak i u timskom sportu kao što je košarka posle utakmica ne govori se o... 26.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-26T22:30+0100
2024-02-26T22:30+0100
2024-02-26T22:30+0100
sport
sport
košarka
nikola jokić
nba u bojama srbije
nba
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/0a/1157003499_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d2852725ebc50b5df9106a7a1701119c.jpg
Nije tajna da je Jokić najbolji igrač na svetu. Ali isto tako nije tajna da on ne traži da bude u centru pažnje, da ne traži da se samo o njemu govori. Stalno stavlja tim u prvi plan. I dok se to kod nas donekle i podrazumeva, pa je često pripadnicima medija i dosadno da čuju rečenicu „nisam bitan ja, bitan je tim“.To se u Americi ne podrazumeva.Nikola ih pratično uči timskoj igri, timskom odnosu prema igri.Gledali smo godinama Lebrona Džejmsa kako se busa u grudi posle dobrih poteza, gledali smo Stefa Karija kako gestikulira posle ubačenih trojki, ranije i Majkla Džordana i Kobija Brajanta koji su želeli da budu ne veći od ostalih igrača i saigrača, već veći od cele lige.Sada imamo Nikolu Jokića koji se, prilikom podizanja trofeja namenjenom šampionu NBA lige ne vidi u prvom planu. Već stoji u četvrtom redu zajedno sa suprugom i ćerkom.Potom izađe da uzme individualni trofej namenjen MVP-ju, a novinarka bukvalno pre toga moli trenera Majkla Melouna da ga pohvali jer je, kako kaže, svesna da Jokić neće govoriti o sebi.Svi prethodno navedeni igrači, najbolji u istoriji, voleli su najviše da igraju individualno. Da uzmu loptu i rešavaju napade. Tako se i igra basket na ulicama, recimo, Bruklina. Jedan na jedan. Driblinzi, nadmudrivanje, šou, skakanje, snimanje telefonom i izbacivanje na društvene mreže kada se neko oklizne ili padne. Takva je kultura.Ima toga i na betonskim terenima u Srbiji, naravno, ali kod nas se više igra tri na tri, prave se akcije, traže se asistencije, a, kada je to neophodno, ide se jedan na jedan, često u igri leđima. Jednostavno, drugačija je kultura.A, upravo tu našu kulturu Jokić je preneo na Nagetse prošle sezone i odveo ih do trofeja.Imao je Jokić sreću da mu se dogodi franšiza koja će da ga razume i da mu pruži šansu, da ga prepozna kao igrača, ali kasnije, kada su shvatili šta imaju, mogli su malo i da se kolokvijalno rečeno povuku, zajedno sa fenomenalnim trenerom Majklom Melounom, pa da donekle prepuste da Jokić „izmisli“ do kraja sistem igre koji najviše prija njemu. I da se potom svi prilagode.Ovaj sistem koji je izgrađen možda jeste inovativan u odnosu na ono što je viđeno do sada, ali ima korene u timskoj igri koju je Nikola poneo sa sobom iz Sombora i Srbije. Za razliku od nekih NBA timova gde bi i četiri lopte bile nedovoljne, gde se forsiraju šutevi u trećoj sekundi napada, gde igrač uzme loptu i ide da rešava napad bez pomoći... U Denveru je u pitanju nešto drugo. Zato i jeste šampion.Jokić sa pozicije centra igra plejmejkera, a često se dešava da u napadu većina igrača u timu dodirne loptu.Znaju da ako ostanu sami – daju koš. Jokić će ih pronaći. Ako budu stajali u mestu - neće dobiti loptu. Ako budu utrčavali i pravili situaciju sebi da ostanu sami - dobiće loptu i daće koš. Izbor je lak. Na taj način Nikola ih je dodatno primorao da igraju timski.Jokić je recimo pronašao pravu ulogu Aronu Gordonu, ali zna da pronađe i trojkaše i obezbedi im poziciju. Svi su zadovoljni. Svi doprinose. Jokić jeste glavna zvezda, ali on igra za tim, da svi ostali budu bolji.Videćemo da li će ubuduće i drugi timovi pokušati da „kopiraju“ Jokićev sistem, ili će nastaviti po starom. A, već kreću priče da timovi, odnosno franšize, žele visoke igrače koji znaju da dodaju i razigravaju ekipu. Neko reče da je NBA liga - liga prepisivača.Kako bilo, Jokić im je poslednjih godina objasnio kako se igra prava košarka. Neko bi rekao - srpska iliti jugoslovenska košarka.
https://lat.sputnikportal.rs/20240108/mihajlo-ilic-partizan-reprezentacija-intervju-sport-fudbal-1165010830.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
nikola jokić košarka, nikola jokić mvp, nikola jokić denver, nikola jokić košarka, nikola jokić mvp, nikola jokić denver
nikola jokić košarka, nikola jokić mvp, nikola jokić denver, nikola jokić košarka, nikola jokić mvp, nikola jokić denver
Kako je Srbin naučio Amerikance da igraju pravu košarku
NBA liga oduvek je bila reprezent cele filozofije društva oličena u individualizmu. Čak i u timskom sportu kao što je košarka posle utakmica ne govori se o pobedi ovog ili onog tima, već o učinku pojedinca. Svi samo sebe gledaju. Godinama. Dok nije došao Nikola Jokić i pokazao Denveru i ostalima da ne mora tako. Da može drugačije – da može timski.
Nije tajna da je Jokić najbolji igrač na svetu.
Ali isto tako nije tajna da on ne traži da bude u centru pažnje, da ne traži da se samo o njemu govori. Stalno stavlja tim u prvi plan. I dok se to kod nas donekle i podrazumeva, pa je često pripadnicima medija i dosadno da čuju rečenicu „nisam bitan ja, bitan je tim“.
To se u Americi ne podrazumeva.
Nikola ih pratično uči timskoj igri, timskom odnosu prema igri.
Gledali smo godinama Lebrona Džejmsa kako se busa u grudi posle dobrih poteza, gledali smo Stefa Karija kako gestikulira posle ubačenih trojki, ranije i Majkla Džordana i Kobija Brajanta koji su želeli da budu ne veći od ostalih igrača i saigrača, već veći od cele lige.
Sada imamo Nikolu Jokića koji se, prilikom podizanja trofeja namenjenom šampionu NBA lige ne vidi u prvom planu. Već stoji u četvrtom redu zajedno sa suprugom i ćerkom.
Potom izađe da uzme individualni trofej namenjen MVP-ju, a novinarka bukvalno pre toga moli trenera Majkla Melouna da ga pohvali jer je, kako kaže, svesna da Jokić neće govoriti o sebi.
Svi prethodno navedeni igrači, najbolji u istoriji, voleli su najviše da igraju individualno. Da uzmu loptu i rešavaju napade. Tako se i igra basket na ulicama, recimo, Bruklina. Jedan na jedan. Driblinzi, nadmudrivanje, šou, skakanje, snimanje telefonom i izbacivanje na društvene mreže kada se neko oklizne ili padne. Takva je kultura.
Ima toga i na betonskim terenima u Srbiji, naravno, ali kod nas se više igra tri na tri, prave se akcije, traže se asistencije, a, kada je to neophodno, ide se jedan na jedan, često u igri leđima. Jednostavno, drugačija je kultura.
A, upravo tu našu kulturu Jokić je preneo na Nagetse prošle sezone i odveo ih do trofeja.
Imao je Jokić sreću da mu se dogodi franšiza koja će da ga razume i da mu pruži šansu, da ga prepozna kao igrača, ali kasnije, kada su shvatili šta imaju, mogli su malo i da se kolokvijalno rečeno povuku, zajedno sa fenomenalnim trenerom Majklom Melounom, pa da donekle prepuste da Jokić „izmisli“ do kraja sistem igre koji najviše prija njemu. I da se potom svi prilagode.
Ovaj sistem koji je izgrađen možda jeste inovativan u odnosu na ono što je viđeno do sada, ali ima korene u timskoj igri koju je Nikola poneo sa sobom iz Sombora i Srbije. Za razliku od nekih NBA timova gde bi i četiri lopte bile nedovoljne, gde se forsiraju šutevi u trećoj sekundi napada, gde igrač uzme loptu i ide da rešava napad bez pomoći... U Denveru je u pitanju nešto drugo. Zato i jeste šampion.
Jokić sa pozicije centra igra plejmejkera, a često se dešava da u napadu većina igrača u timu dodirne loptu.
Mnogo toga se baziralo i bazira se na igri pik en rola između Jokića i Džamala Marija, ali ostali igrači ne stoje prilikom napada, kao što je to slučaj sa mnogim drugim ekipama. Dok traje pik, ostali igrači se kreću, utrčavaju ispod obruča i često dobijaju loptu.
Znaju da ako ostanu sami – daju koš. Jokić će ih pronaći. Ako budu stajali u mestu - neće dobiti loptu. Ako budu utrčavali i pravili situaciju sebi da ostanu sami - dobiće loptu i daće koš. Izbor je lak. Na taj način Nikola ih je dodatno primorao da igraju timski.
Jokić je recimo pronašao pravu ulogu Aronu Gordonu, ali zna da pronađe i trojkaše i obezbedi im poziciju. Svi su zadovoljni. Svi doprinose. Jokić jeste glavna zvezda, ali on igra za tim, da svi ostali budu bolji.
Pokazao je Nikola Amerikancima da najbolji igrač sveta nije onaj koji postigne 50 ili 60 poena po utakmici a njegov tim izgubi, već onaj ko čini saigrače boljim igračima, a njegov tim pobedi. Ako pritom ubeleži tripl-dabl, još bolje. Ako mu zatreba jedna asistencija do tripl-dabla, Nikola neće sigurno forsirati da dođe do 10.
Videćemo da li će ubuduće i drugi timovi pokušati da „kopiraju“ Jokićev sistem, ili će nastaviti po starom. A, već kreću priče da timovi, odnosno franšize, žele visoke igrače koji znaju da dodaju i razigravaju ekipu.
Neko reče da je NBA liga - liga prepisivača.
Kako bilo, Jokić im je poslednjih godina objasnio kako se igra prava košarka. Neko bi rekao - srpska iliti jugoslovenska košarka.
