https://lat.sputnikportal.rs/20240226/kako-amerika-pravi-zemlju-invalida-unistavanje-kosova--velika-lekcija-za-kijev-1168120365.html
Kako Amerika pravi zemlju invalida: Uništavanje Kosova – velika lekcija za Kijev
Kako Amerika pravi zemlju invalida: Uništavanje Kosova – velika lekcija za Kijev
Sputnik Srbija
Kako su nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova njegovi američki heroji pokušali da na uništenoj, a resursima bogatoj zemlji zarade i koje lekcije iz... 26.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-26T17:21+0100
2024-02-26T17:21+0100
2024-02-26T17:21+0100
srbija
srbija
srbija – politika
politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111501/18/1115011839_0:71:2441:1444_1920x0_80_0_0_7d6dc3e72f31fefa51bdf66106975968.jpg
Mlađi brat Džordža V. Buša bio je iznenađen kada je saznao da je njegov brat na Kosovu smatran herojem, zbog toga što se zalagao za njegovu nezavisnost kao predsednik 2008. godine, navodi Politiko.Nije da je to zaista bilo važno. Poput niza drugih istaknutih Amerikanaca koji su prošli ovuda u poslednjih četvrt veka, Buš nije bio tu da bi učio o Kosovu.Bio je ovde da zaradi novac kao deo grupe koju je predvodi penzionisani general Sjedinjenih Država Vesli K. Klark, koji teži da investira u energetski sektor zemlje, navodi Politiko.„Kosovo i američki lovci na sreću“Tokom godina Kosovo, kako navodi ovaj američki medij „balkanska zemlja veličine poštanske marke“, koju su Vašington i njegovi saveznici iz NATO-a otrgli od Srbije 1999. godine dobro je upoznalo "meričkeh lovce na sreću".Auto-put, koji je Bušova pratnja koristila na putu za Prištinu iz Severne Makedonije tog dana, na primer, izgradio je konzorcijum koji je predvodio američki građevinski gigant Behtel po ceni od više od 700 miliona evra. Ali, kao i drugi veliki infrastrukturni projekti koje predvode Amerikanci u zemljama u koje je Vašington ušao vatrenim oružjem, duž 65 kilometara bilo je mnogo prekoračenja troškova i korupcije, dodaje Politiko.Prošlog meseca, kosovski ministar koji je nadgledao posao, osuđen je na tri godine zatvora, jer je prekoračio cenu puta za više od 50 miliona evra. Uprkos skandalu, nema sumnje da je Kosovo bilo isplativ ulog za mnoge američke kompanije koje su ovde aktivne, tvrdi Politiko.„Američka korporacija “Da li je samo Kosovo zaista imalo koristi je komplikovanije pitanje, koje bi bilo dobro da razmotre i Vašington i Ukrajina dok Kijev pokušava da ubedi Amerikance da ostanu angažovani u toj zemlji na obnovi infrastrukture.Američka pomoć se smatra ključnom ne samo dok besne borbe, već i nakon njih.Ipak, Ukrajini bi takođe trebalo da bude jasno šta to podrazumeva, piše Politiko.U svakom sukobu u koji su se SAD uključivale poslednjih decenija, od Iraka preko Avganistana, do malog Kosova, "ekipu za čišćenje"je predvodila „Američka korporacija“.S vremenom, međutim, politička volja u Vašingtonu da ostane angažovan u stranim zemljama obično bledi jednom kada veliki biznis istisne sve što može.Američki Kongres već je podeljen oko toga da li da pošalje još vojne pomoći Ukrajini.Za Ukrajinu, zadatak popravljanja njene uništene infrastrukture predstavljaće generacijski izazov. Za korporativnu Ameriku, to će biti samo još jedna poslovna prilika. A ako je Kosovo bilo kakav vodič, Ukrajinci treba da paze šta žele, dodaje Politiko.Izgubljen slučajNaime, prema većini objektivnih merila, američko angažovanje na Kosovu nije imalo mnogo uspeha. Iako su SAD potrošile mnogo novca na Kosovo, pažljiviji pogled sugeriše da su prioriteti Vašingtona bili više zasnovani na kratkoročnim američkim poslovnim interesima nego na tome da se njegovim stanovnicima pruži zaista ono što je potrebno za razvoj.Najeklatantniji primer tog neuspeha je elektroenergetska infrastruktura.Decenijama nakon rata sa Srbijom snabdevanje Kosova električnom energijom i dalje zavisi od dve klimave elektrane na ugalj, od kojih je starija puštena u rad 1962. godine sa polovnim turbinama Vestinghausa i Dženeral elektrika.Fabrike, koje se nalaze nedaleko od Prištine, smatraju se najprljavijim u Evropi, izbacuju stalan oblak smeđeg smoga koji je grad učinio jednim od najzagađenijih na kontinentu, navodi se u tekstu.Jednostavno rečeno, čak i nakon decenija američke pomoći i podrške, Kosovo ostaje „ekonomski i politički izgubljeni slučaj“.Stopa nezaposlenosti na Kosovu je među najgorim u Evropi, u proseku iznosi više od 27 procenata u deceniji do 2022, delom zato što mnogi ljudi rade na crno. Iako je stopa nedavno opala, nezaposlenost je i dalje veliki problem.Loši ekonomski izgledi podstakli su mlade ljude da masovno odlaze, a oko 800.000 njenih građana živi u inostranstvu, većina njih u drugim delovima Evrope. Iako mnogi šalju novac kući, egzodus je učinio da kosovska privreda zavisi od doznaka, nepouzdanog i neodrživog izvora prihoda koji čini oko 15 odsto BDP-a.Problemi sa migracijama na Kosovu će se verovatno pogoršati ove godine nakon što je Evropska unija odustala od viznih zahteva za građane Kosova koji posećuju blok.Ne samo da Kosovo ima jedan od najnižih BDP-a po glavi stanovnika u Evropi i stopu siromaštva od preko 20 procenata, već je opterećeno korupcijom i političkim previranjima.Američki protektoratSledećeg meseca obeležava se 25 godina od intervencije na Kosovu, predvođene Sjedinjenim Državama. Ipak, zemlja koja je formalno proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine, ostaje pod američkim protektoratom.Najveće postrojenje američke vojske na Balkanu nalazi se oko sat južno od Prištine, u bazi smeštenoj na skoro 1.000 hektara poznatoj kao Kamp Bondstil. Iako ima kapacitet za oko 7.000 vojnika, obično je tamo stacionirano samo oko 1.000 američkih i savezničkih vojnika.Udaljena lokacija i skromna veličina Bondstila doneli su garnizonu nadimak „Zaboravljeni bataljon“ u američkoj vojsci, ali tamošnje trupe su skoro jedina stvar koja stoji između Kosova i Srbije, navodi Politiko.Kosovo je još uvek u procesu izgradnje sopstvene vojske, uz pomoć SAD, navodi se u tekstu i dodaje da se očekuje se da će te snage brojati oko 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 rezervista.Iako Kosovo ima parlament, premijera i predsednika, većina građana sa kojima je novinar Politika razgovarao rekla je da je pravo sedište vlasti u zemlji – Ambasada SAD.Energetski izglediU tekstu se navodi i da se Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO-a, "ne izvinjava" zbog svojih napora da izvuče finansijsku korist od reputacije jednog od spasitelja Kosova. To je možda zato što penzionisani general, koji se kandidovao za demokratskog kandidata za predsedničke izbore 2003. godine, tek treba da postigne svoj cilj.Tokom godina, Klark je bio povezan sa raznim pokušajima ulaganja u energetski sektor Kosova.Počevši od 2012, pokušavao je da obezbedi prava na ogromne rezerve lignita na Kosovu, pete po veličini u svetu, za kanadsku Envidity Energy Ink, gde je bio predsednik.Kompanija je obećala ulaganje od osam milijardi dolara, navodi se u tekstu. Kosovska vlada je 2013. tiho promenila svoje zakone o rudarstvu (koji su bili osmišljeni da spreče strane investitore da eksploatišu rudna bogatstva zemlje na način koji nije u interesu Kosova), dozvoljavajući joj da izdaje dozvole za traženje uglja bez javnog tendera.Ubrzo nakon toga, Envidity je dobio istraživačku licencu za traženje lignita na jednoj trećini teritorije Kosova.Vesti o Klarkovom planu uznemirile su Program Ujedinjenih nacija za razvoj, koji je u „proceni rizika od korupcije“ o kosovskom rudarskom sektoru iz 2016. naveo da bi „projekat Enviditi bio protivzakonit“ prema prethodnom zakonu. Kritičari su bili zabrinuti da će Kosovu biti oduzeti resursi, a profit otići u džepove stranih investitora.UN je takođe navela da se ima utisak deža vija:„Podseća na kontroverznu izgradnju dva auto-puta u vrednosti od dve milijarde dolara od strane američke građevinske kompanije Behtel, koju je predstavljao bivši ambasador SAD na Kosovu, Kristofer Del.” To je bio konačni udarac.Kosovski parlament je na kraju odlučio da Enviditiju ne da dozvolu za eksploataciju uglja, ali to nije sprečilo Klarka da juri svoj kosovski san. Bivši general se sada koncentriše na projekte obnovljive energije.On se sastao sa premijerom Kurtijem i drugim najvišim kosovskim zvaničnicima kako bi razgovarali o planu za ponovno osmišljavanje energetske infrastrukture zemlje.Teritorijalni sporoviDok zbog takvih epizoda pojedini američki investitori oklevaju da dođu na Kosovo, veća briga je nerešen spor sa Srbijom.EU i SAD godinama pokušavaju da posreduju u trajnom miru između Kosova i zemlje od koje je proglasilo nezavisnost, navodi se u tekstu.Brisel je pokušao da iskoristi integraciju u EU kao šargarepu, ali je postigao mali ili nikakav napredak. Srbija nastavlja da insistira da je Kosovo otcepljena pokrajina i nije bliža priznavanju njegove nezavisnosti nego 2008. godine.Iako nema sumnje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima svoje razloge da pitanje Kosova drži pod tenzijom, istina je i da Vašington i Brisel nisu u potpunosti uspeli da reše sukob, uprkos višegodišnjem trudu, navodi Politiko i dodaje da je glavna prepreka status pretežno srpskih zajednica na severu Kosova. U tom regionu živi oko 50.000 ljudi, od kojih su oko 90 odsto Srbi. Oblast koja se direktno graniči sa Srbijom bila je poprište stalnih sukoba između kosovskih Albanaca i Srba, od kojih mnogi žele uniju sa „svojim severnim susedom“, kako to opisuje Politico.U septembru je jedan kosovski policajac ubijen iz vatrenog oružja nakon što se u blizini granice sukobio sa grupom od oko 30 Srba, od kojih su trojica takođe poginula u sukobu. Tenzije su se od tada smirile, ali meštani kažu da bi svakog trenutka mogle ponovo da se razbuktaju, navodi se u tekstu.Ipak, sever Kosova teško da je Gaza. Ono što je upadljivo u ovom sukobu jeste da uprkos pokušajima dugim četvrt veka SAD, najmoćnija zemlja na svetu, nisu bile u stanju da reše spor koji uključuje stanovništvo veličine malog američkog grada.„Ako Amerika želi da reši pitanje na severu Kosova, to je jedan od najbrže rešivih problema. Postoji nedostatak pažnje i nedostatak ambicija… Amerika može da uradi mnogo više nego što radi. Nastupila je diplomatska malaksalost“, rekao je za Politiko neimenovani kosovski ministar.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, politika, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, politika, kosovo i metohija (kim)
Kako Amerika pravi zemlju invalida: Uništavanje Kosova – velika lekcija za Kijev
Kako su nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova njegovi američki heroji pokušali da na uništenoj, a resursima bogatoj zemlji zarade i koje lekcije iz toga može da izvuče Ukrajina, analizirao je Metju Karničnik, glavni evropski dopisnik političkog portala Politiko.
Mlađi brat Džordža V. Buša bio je iznenađen kada je saznao da je njegov brat na Kosovu smatran herojem, zbog toga što se zalagao za njegovu nezavisnost kao predsednik 2008. godine,
navodi Politiko.
Nije da je to zaista bilo važno. Poput niza drugih istaknutih Amerikanaca koji su prošli ovuda u poslednjih četvrt veka, Buš nije bio tu da bi učio o Kosovu.
Bio je ovde da zaradi novac kao deo grupe koju je predvodi penzionisani general Sjedinjenih Država Vesli K. Klark, koji teži da investira u energetski sektor zemlje, navodi Politiko.
„Kosovo i američki lovci na sreću“
Tokom godina Kosovo, kako navodi ovaj američki medij „balkanska zemlja veličine poštanske marke“, koju su Vašington i njegovi saveznici iz NATO-a otrgli od Srbije 1999. godine dobro je upoznalo "meričkeh lovce na sreću".
Auto-put, koji je Bušova pratnja koristila na putu za Prištinu iz Severne Makedonije tog dana, na primer, izgradio je konzorcijum koji je predvodio američki građevinski gigant Behtel po ceni od više od 700 miliona evra. Ali, kao i drugi veliki infrastrukturni projekti koje predvode Amerikanci u zemljama u koje je Vašington ušao vatrenim oružjem, duž 65 kilometara bilo je mnogo prekoračenja troškova i korupcije, dodaje Politiko.
Prošlog meseca, kosovski ministar koji je nadgledao posao, osuđen je na tri godine zatvora, jer je prekoračio cenu puta za više od 50 miliona evra. Uprkos skandalu, nema sumnje da je Kosovo bilo isplativ ulog za mnoge američke kompanije koje su ovde aktivne, tvrdi Politiko.
Da li je samo Kosovo zaista imalo koristi je komplikovanije pitanje, koje bi bilo dobro da razmotre i Vašington i Ukrajina dok Kijev pokušava da ubedi Amerikance da ostanu angažovani u toj zemlji na obnovi infrastrukture.
Američka pomoć se smatra ključnom ne samo dok besne borbe, već i nakon njih.
Ipak, Ukrajini bi takođe trebalo da bude jasno šta to podrazumeva, piše Politiko.
U svakom sukobu u koji su se SAD uključivale poslednjih decenija, od Iraka preko Avganistana, do malog Kosova, "ekipu za čišćenje"je predvodila „Američka korporacija“.
S vremenom, međutim, politička volja u Vašingtonu da ostane angažovan u stranim zemljama obično bledi jednom kada veliki biznis istisne sve što može.
Američki Kongres već je podeljen oko toga da li da pošalje još vojne pomoći Ukrajini.
Za Ukrajinu, zadatak popravljanja njene uništene infrastrukture predstavljaće generacijski izazov. Za korporativnu Ameriku, to će biti samo još jedna poslovna prilika. A ako je Kosovo bilo kakav vodič, Ukrajinci treba da paze šta žele, dodaje Politiko.
Naime, prema većini objektivnih merila, američko angažovanje na Kosovu nije imalo mnogo uspeha. Iako su SAD potrošile mnogo novca na Kosovo, pažljiviji pogled sugeriše da su prioriteti Vašingtona bili više zasnovani na kratkoročnim američkim poslovnim interesima nego na tome da se njegovim stanovnicima pruži zaista ono što je potrebno za razvoj.
Najeklatantniji primer tog neuspeha je elektroenergetska infrastruktura.
Decenijama nakon rata sa Srbijom snabdevanje Kosova električnom energijom i dalje zavisi od dve klimave elektrane na ugalj, od kojih je starija puštena u rad 1962. godine sa polovnim turbinama Vestinghausa i Dženeral elektrika.
Fabrike, koje se nalaze nedaleko od Prištine, smatraju se najprljavijim u Evropi, izbacuju stalan oblak smeđeg smoga koji je grad učinio jednim od najzagađenijih na kontinentu, navodi se u tekstu.
Jednostavno rečeno, čak i nakon decenija američke pomoći i podrške, Kosovo ostaje „ekonomski i politički izgubljeni slučaj“.
Stopa nezaposlenosti na Kosovu je među najgorim u Evropi, u proseku iznosi više od 27 procenata u deceniji do 2022, delom zato što mnogi ljudi rade na crno. Iako je stopa nedavno opala, nezaposlenost je i dalje veliki problem.
Loši ekonomski izgledi podstakli su mlade ljude da masovno odlaze, a oko 800.000 njenih građana živi u inostranstvu, većina njih u drugim delovima Evrope. Iako mnogi šalju novac kući, egzodus je učinio da kosovska privreda zavisi od doznaka, nepouzdanog i neodrživog izvora prihoda koji čini oko 15 odsto BDP-a.
Problemi sa migracijama na Kosovu će se verovatno pogoršati ove godine nakon što je Evropska unija odustala od viznih zahteva za građane Kosova koji posećuju blok.
Ne samo da Kosovo ima jedan od najnižih BDP-a po glavi stanovnika u Evropi i stopu siromaštva od preko 20 procenata, već je opterećeno korupcijom i političkim previranjima.
Sledećeg meseca obeležava se 25 godina od intervencije na Kosovu, predvođene Sjedinjenim Državama. Ipak, zemlja koja je formalno proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine, ostaje pod američkim protektoratom.
Najveće postrojenje američke vojske na Balkanu nalazi se oko sat južno od Prištine, u bazi smeštenoj na skoro 1.000 hektara poznatoj kao Kamp Bondstil. Iako ima kapacitet za oko 7.000 vojnika, obično je tamo stacionirano samo oko 1.000 američkih i savezničkih vojnika.
Udaljena lokacija i skromna veličina Bondstila doneli su garnizonu nadimak „Zaboravljeni bataljon“ u američkoj vojsci, ali tamošnje trupe su skoro jedina stvar koja stoji između Kosova i Srbije, navodi Politiko.
Kosovo je još uvek u procesu izgradnje sopstvene vojske, uz pomoć SAD, navodi se u tekstu i dodaje da se očekuje se da će te snage brojati oko 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 rezervista.
Iako Kosovo ima parlament, premijera i predsednika, većina građana sa kojima je novinar Politika razgovarao rekla je da je pravo sedište vlasti u zemlji – Ambasada SAD.
U tekstu se navodi i da se Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO-a, "ne izvinjava" zbog svojih napora da izvuče finansijsku korist od reputacije jednog od spasitelja Kosova. To je možda zato što penzionisani general, koji se kandidovao za demokratskog kandidata za predsedničke izbore 2003. godine, tek treba da postigne svoj cilj.
Tokom godina, Klark je bio povezan sa raznim pokušajima ulaganja u energetski sektor Kosova.
Počevši od 2012, pokušavao je da obezbedi prava na ogromne rezerve lignita na Kosovu, pete po veličini u svetu, za kanadsku Envidity Energy Ink, gde je bio predsednik.
Kompanija je obećala ulaganje od osam milijardi dolara, navodi se u tekstu. Kosovska vlada je 2013. tiho promenila svoje zakone o rudarstvu (koji su bili osmišljeni da spreče strane investitore da eksploatišu rudna bogatstva zemlje na način koji nije u interesu Kosova), dozvoljavajući joj da izdaje dozvole za traženje uglja bez javnog tendera.
Ubrzo nakon toga, Envidity je dobio istraživačku licencu za traženje lignita na jednoj trećini teritorije Kosova.
Vesti o Klarkovom planu uznemirile su Program Ujedinjenih nacija za razvoj, koji je u „proceni rizika od korupcije“ o kosovskom rudarskom sektoru iz 2016. naveo da bi „projekat Enviditi bio protivzakonit“ prema prethodnom zakonu. Kritičari su bili zabrinuti da će Kosovu biti oduzeti resursi, a profit otići u džepove stranih investitora.
UN je takođe navela da se ima utisak deža vija:
„Podseća na kontroverznu izgradnju dva auto-puta u vrednosti od dve milijarde dolara od strane američke građevinske kompanije Behtel, koju je predstavljao bivši ambasador SAD na Kosovu, Kristofer Del.” To je bio konačni udarac.
Kosovski parlament je na kraju odlučio da Enviditiju ne da dozvolu za eksploataciju uglja, ali to nije sprečilo Klarka da juri svoj kosovski san. Bivši general se sada koncentriše na projekte obnovljive energije.
On se sastao sa premijerom Kurtijem i drugim najvišim kosovskim zvaničnicima kako bi razgovarali o planu za ponovno osmišljavanje energetske infrastrukture zemlje.
Dok zbog takvih epizoda pojedini američki investitori oklevaju da dođu na Kosovo, veća briga je nerešen spor sa Srbijom.
EU i SAD godinama pokušavaju da posreduju u trajnom miru između Kosova i zemlje od koje je proglasilo nezavisnost, navodi se u tekstu.
Brisel je pokušao da iskoristi integraciju u EU kao šargarepu, ali je postigao mali ili nikakav napredak. Srbija nastavlja da insistira da je Kosovo otcepljena pokrajina i nije bliža priznavanju njegove nezavisnosti nego 2008. godine.
Iako nema sumnje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima svoje razloge da pitanje Kosova drži pod tenzijom, istina je i da Vašington i Brisel nisu u potpunosti uspeli da reše sukob, uprkos višegodišnjem trudu, navodi Politiko i dodaje da je glavna prepreka status pretežno srpskih zajednica na severu Kosova. U tom regionu živi oko 50.000 ljudi, od kojih su oko 90 odsto Srbi. Oblast koja se direktno graniči sa Srbijom bila je poprište stalnih sukoba između kosovskih Albanaca i Srba, od kojih mnogi žele uniju sa „svojim severnim susedom“, kako to opisuje Politico.
U septembru je jedan kosovski policajac ubijen iz vatrenog oružja nakon što se u blizini granice sukobio sa grupom od oko 30 Srba, od kojih su trojica takođe poginula u sukobu. Tenzije su se od tada smirile, ali meštani kažu da bi svakog trenutka mogle ponovo da se razbuktaju, navodi se u tekstu.
Ipak, sever Kosova teško da je Gaza. Ono što je upadljivo u ovom sukobu jeste da uprkos pokušajima dugim četvrt veka SAD, najmoćnija zemlja na svetu, nisu bile u stanju da reše spor koji uključuje stanovništvo veličine malog američkog grada.
„Ako Amerika želi da reši pitanje na severu Kosova, to je jedan od najbrže rešivih problema. Postoji nedostatak pažnje i nedostatak ambicija… Amerika može da uradi mnogo više nego što radi. Nastupila je diplomatska malaksalost“, rekao je za Politiko neimenovani kosovski ministar.
