https://lat.sputnikportal.rs/20240221/satelit-koji-nekontrolisano-pada-mozda-ce-se-videti-i-iz-srbije-ali-se-ne-zna-gde-ce-tacno-pasti-1167909172.html
Satelit koji nekontrolisano pada možda će se videti i iz Srbije, ali se ne zna gde će tačno pasti
Satelit koji nekontrolisano pada možda će se videti i iz Srbije, ali se ne zna gde će tačno pasti
Sputnik Srbija
Satelit ERS-2, koji danas bez ikakve kontrole treba da padne na Zemlju, mogao bi se tokom popodneva i večeri videti iz Srbije jer će u atmosferu ući na potezu... 21.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-21T15:46+0100
2024-02-21T15:46+0100
2024-02-21T15:46+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/15/1167909325_0:0:1511:850_1920x0_80_0_0_1ba869212a009efdde1ff5c1120ed689.jpg
Prema jučerašnjoj najavi ESA, satelit je tokom pada trebalo da preleti preko Italije prema zapadnim obalama Norveške. Procena putanje se u međuvremenupromenila pa bi, prema novoj prognozi, trebalo da preleti malo istočnije.„Postoji dobra (i verovatno poslednja) šansa da vidimo satelit ERS-2 iz centralne Evrope oko 18.30 sati (prema centralnoevropskom vremenu). Gde i kada će satelit biti vidljiv, zavisi od vaše lokacije i pokrivenosti oblacima“, saopštila je ESA juče.Najnoviji proračuni stručnjaka ESA sada predviđaju da bi ulazak satelita u atmosferu Zemlje trebalo da se dogodi nešto ranije nego što je to bilo najavljeno juče, oko 16.41 sati. Međutim, kako je teško predvideti otpor atmosfere na koji će ERS-2 naići, poslednja računica dozvoljava grešku od plus/minus 1,44 sati.Kada je u pitanju opasnost po ljude, ESA tvrdi da nema previše razloga za brigu, odnosno da je rizik „veoma, veoma mali“. Nakon ulaska u atmosferu, ERS-2 će početi da se raspada i gori, a preostali delovi će biti rasuti dužinom od nekoliko stotina kilometara i širinom od nekoliko desetina kilometara.Šta je ERS-2?Satelit „European Remote Sensing 2“(ERS-2) lansiran je 21. aprila 1995. godine. Smatra se jednim od najsofisticiranijih satelita za posmatranje Zemlje koji je razvila i lansirala Evropska svemirska agencija. Zajedno sa svojim gotovo identičnim prethodnikom - ERS-1, prikupljao je vredne podatke o kopnenim površinama, okeanima i polarnim kapama. Odigrao je važnu ulogu u praćenju prirodnih katastrofa kao što su velike poplave i potresi u udaljenim područjima.Godine 2011, nakon 16 godina uspešnog rada, ESA je odlučila da prekine misiju ERS-2 i deorbitira satelit. Sproveden je niz od 66 manevara deorbitovanja, pri čemu je iskorišćeno preostalo gorivo satelita i smanjena njegova prosečna visina sa 785 kilometara na približno 573 kilometra.Ovaj manevar je značajno ubrzao njegovo orbitalno propadanje i smanjio rizik od sudara sa drugim satelitima ili svemirskim otpadom. Svi instrumenti i elektronski sistemi u njemu su deaktivirani, a unutrašnje baterije ispražnjene kako bi se smanjila fragmentacija tokom ponovnog ulaska u atmosferu Zemlje.Kako se visina orbite ERS-2 smanjuje, on će ponovno ući u Zemljinu atmosferu kada dosegne visinu od otprilike 80 kilometara.ERS-2 je širok oko 11,8 metara, dimenzije njegovog solarnog panela su 11,7 x 2,4 m, a antene SAR 10 x 1 m. Njegova ukupna masa prilikom lansiranja bila je 2.516 kg, ali sada, nakon što je potrošio gorivo, ima masu od oko 2.294 kg.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240220/satelit-nezaustavljivo-ide-prema-zemlji-trebalo-bi-da-se-raspadne-i-izgori-ali-gde-ce-pasti-ostaci-1167872303.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Satelit koji nekontrolisano pada možda će se videti i iz Srbije, ali se ne zna gde će tačno pasti
Satelit ERS-2, koji danas bez ikakve kontrole treba da padne na Zemlju, mogao bi se tokom popodneva i večeri videti iz Srbije jer će u atmosferu ući na potezu koji ide preko centralne Evrope, saopštila je na Iksu Evropska svemirska agencija (ESA).
Prema jučerašnjoj najavi ESA, satelit je tokom pada trebalo da preleti preko Italije prema zapadnim obalama Norveške. Procena putanje se u međuvremenupromenila pa bi, prema novoj prognozi, trebalo da preleti malo istočnije.
„Postoji dobra (i verovatno poslednja) šansa da vidimo satelit ERS-2 iz centralne Evrope oko 18.30 sati (prema centralnoevropskom vremenu). Gde i kada će satelit biti vidljiv, zavisi od vaše lokacije i pokrivenosti oblacima“, saopštila je ESA juče.
Najnoviji proračuni stručnjaka ESA sada predviđaju da bi ulazak satelita u atmosferu Zemlje trebalo da se dogodi nešto ranije nego što je to bilo najavljeno juče, oko 16.41 sati. Međutim, kako je teško predvideti otpor atmosfere na koji će ERS-2 naići, poslednja računica dozvoljava grešku od plus/minus 1,44 sati.
Kada je u pitanju opasnost po ljude, ESA tvrdi da nema previše razloga za brigu, odnosno da je rizik „veoma, veoma mali“. Nakon ulaska u atmosferu, ERS-2 će početi da se raspada i gori, a preostali delovi će biti rasuti dužinom od nekoliko stotina kilometara i širinom od nekoliko desetina kilometara.
Satelit „European Remote Sensing 2“(ERS-2) lansiran je 21. aprila 1995. godine. Smatra se jednim od najsofisticiranijih satelita za posmatranje Zemlje koji je razvila i lansirala Evropska svemirska agencija. Zajedno sa svojim gotovo identičnim prethodnikom - ERS-1, prikupljao je vredne podatke o kopnenim površinama, okeanima i polarnim kapama. Odigrao je važnu ulogu u praćenju prirodnih katastrofa kao što su velike poplave i potresi u udaljenim područjima.
Godine 2011, nakon 16 godina uspešnog rada, ESA je odlučila da prekine misiju ERS-2 i deorbitira satelit. Sproveden je niz od 66 manevara deorbitovanja, pri čemu je iskorišćeno preostalo gorivo satelita i smanjena njegova prosečna visina sa 785 kilometara na približno 573 kilometra.
Ovaj manevar je značajno ubrzao njegovo orbitalno propadanje i smanjio rizik od sudara sa drugim satelitima ili svemirskim otpadom. Svi instrumenti i elektronski sistemi u njemu su deaktivirani, a unutrašnje baterije ispražnjene kako bi se smanjila fragmentacija tokom ponovnog ulaska u atmosferu Zemlje.
Kako se visina orbite ERS-2 smanjuje, on će ponovno ući u Zemljinu atmosferu kada dosegne visinu od otprilike 80 kilometara.
ERS-2 je širok oko 11,8 metara, dimenzije njegovog solarnog panela su 11,7 x 2,4 m, a antene SAR 10 x 1 m. Njegova ukupna masa prilikom lansiranja bila je 2.516 kg, ali sada, nakon što je potrošio gorivo, ima masu od oko 2.294 kg.
