Satelit nezaustavljivo ide prema Zemlji, trebalo bi da se raspadne i izgori: Ali, gde će pasti ostaci?
© Foto : Pexels/Photo by William Carvalho Pogled na zvezdano nebo
© Foto : Pexels/Photo by William Carvalho
Pratite nas
Nezaustavljivi evropski satelit ERS-2 trebalo bi da u sredu uđe u Zemljinu atmosferu, gotovo 30 godina nakon što je lansiran, i da se pri ulasku raspadne na delove i sagori.
Budući da je ponovni ulazak „prirodan“, jer ljudi ga ne kontrolišu, nemoguće je tačno predvideti kada i gde će šta da se dogodi, smatra Evropska svemirska agencija (ESA). Ipak, kako se sreda približava, agencija može s većom sigurnošću da govori o tome šta će se dogoditi.
ESA je svoju najnoviju prognozu objavila u utorak, predviđajući da će satelit ponovo ući u Zemljinu atmosferu u sredu u 11.14 sati. Postoji „prozor neizvesnosti“ zbog nepredvidive solarne aktivnosti, što znači da bi se ponovni ulazak mogao dogoditi i do 15 sati pre ili posle predviđenog vremena, piše „Skaj njuz“.
Objavljena je i fotografija satelita koji se kreće prema atmosferi. Fotografije su nastale između 14. januara i 3. februara, kada je ERS-2 još bio na visini od preko 300 kilometara. Sad je na nadmorskoj visini od oko 200 kilometara i pada za više od 10 kilometara svakog dana, pri čemu se brzina njegovog spuštanja brzo povećava.
ERS-2 spotted! 📸🛰️
— ESA Operations (@esaoperations) February 19, 2024
The ESA satellite is on a tumbling descent that will lead to its atmospheric reentry and break up this week.
These images of ERS-2 were captured by @heospace for @spacegovuk using cameras on board other satellites.#ERS2reentry pic.twitter.com/GTuubP6apJ
Kada dostigne visinu od oko 80 kilometara, počeće da se lomi a onda i da gori. Neki fragmenti bi mogli stići do Zemlje, upozorila je ESA, ali će najverovatnije pasti u okean.
„Rizici povezani s ponovnim ulaskom satelita vrlo su niski“, pokazuju informacije ESA.
Rečeno je da nijedan od ovih fragmenata neće sadržavati nikakve otrovne ili radioaktivne supstance.
ERS-2 lansiran je 1995. godine i u to vreme bio je najsofisticiraniji evropski svemirski brod za posmatranje Zemlje.
„Pružio nam je nove uvide o našoj planeti, hemijskom sastavu naše atmosfere, ponašanju naših okeana i učincima aktivnosti čovečanstva na našu okolinu“, objasnio je Mirko Albani, rukovodilac ESA Programa svemirske baštine.
Nakon 16 godina u orbiti, ESA je odlučila da prekine svoju misiju i „deorbitira“ satelit. To je uključivalo korišćenje preostalog goriva i smanjenje visine sa 785 na 573 kilometra. Tako je smanjena mogućnost sudara s nečim drugim u svemiru i skraćeno vreme u orbiti nakon završetka misije.
Pogledajte i: