https://lat.sputnikportal.rs/20240220/beli-rusi-i-renesansa-srpskog-pozorista-kako-su-ruski-umetnici-stvarali-srpski-balet-i-operu-marija-jakovljevic-1167881075.html
Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta: Kako su ruski umetnici stvarali srpski balet i operu
Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta: Kako su ruski umetnici stvarali srpski balet i operu
Sputnik Srbija
Izložba „Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta“ o istorijatu pozorišta u Srbiji koji je stvaran pod uticajem ,,belih“ Rusa posle Oktobarske revolucije... 20.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-20T20:22+0100
2024-02-20T20:22+0100
2024-02-21T14:23+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
izložba
beli rusi
opera
balet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/14/1167881566_0:168:2731:1704_1920x0_80_0_0_c0871813df4c1c17a21ecb398073ec18.jpg
Osnivanje baleta u Srbiji, veliki doprinos razvoju opere, profesionalizacija scenografije i kostimografije, uticaj na režiju - za sve su to, između ostalog, zaslužni ruski doseljenici.Iz jezgra kulturnog uspona u SrbijuU Srbiju su došli nakon saradnje sa Stanislavskim, Nemirovič-Dančenkom, Mejerholjdom, Anom Pavlovom, Fjodorom Šaljapinom i mnogim drugim legendarnim umetnicima, te doneli iskustvo Moskovskog hudožestvenog teatra, Boljšoj teatra, petrogradskih Aleksandrinskog i Marijinskog teatra, ali i ostalih ustanova u kojima su stvarali.Nažalost, podsetio je Engelhart, taj period burnog razvoja svih grana pozorišne umetnosti poklopio se sa Oktobarskom revolucijom, krahom države, strašnim građanskim ratom u kome su mnogi izgubili živote i mnogi morali da napuste zemlju:„Mnogi umetnici su tada došli u Srbiju. Došli su upravo oni koji su bili u žarištu najintenzivnijeg kulturnog razvoja u Rusiji u prvim decenijama 20. veka kao što je bio reditelj Jurij Ljvovič Rakitin, koji je potekao iz škole Stanislavskog. Oni su doneli svoje veliko profesionalno iskustvo i imali su čemu da nauče svoje kolege u Beogradu i Srbiji koja je mnogo stradala tokom Velikog rata. Za Ruse je Srbija postala nova otadžbina koja im je dala mogućnost da se ostvare kao umetnici“.Modernizacija srpskog pozorištaVesna Burojević, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu koji je ustupio istorijsku građu za izložbu, ističe da su vrhunski umetnici svojim dolaskom unapredili pozorišnu umetnost u Srbiji:„Ubrzali su razvoj i modernizaciju pozorišta u našoj zemlji, osnovali operu i balet, bavili se pedagoškim radom. Potpuna profesionalizacija pozorišne umetnosti došla je zajedno sa umetnicima iz Rusije. Dragoceni su podaci koji su sačuvani o tim ljudima. To nije bila kompaktna grupa, koja je došla u jednom danu. Radi se o umetnicima različitog profila i godina, različitog trajanja boravka u Srbiji, ali svi su ostavili izvestan trag“.Organizator izložbe i predsednik „Kolorpres grupe“ Robert Čoban je ideju za izložbu dobio pišući tekst o tri talasa dolaska Rusa u Novi Sad:„Prvi talas Rusa došao je posle Oktobarske revolucije pre tačno 100 godina, 1921. i to su beli Rusi. Među njima bio je već pomenuti Rakitin koji je uticao na Miru Banjac i na mnoge naše umetnike. Drugi talas Rusa je došao 2008, a treći talas počinje 2014. i intenzivira se protekle dve godine. Tako da u Beogradu i Novom Sadu imate desetine hiljada Rusa koji ponovo učestvuju u kulturnom životu naše zemlje“.Izložba u Ruskom domu, koju posetioci mogu pogledati do 29. februara, svedoči o doprinosu balerine Klavdije Isačenko koja je osnovala prvu baletsku trupu u Beogradu, začetak Baleta Narodnog pozorišta.Tu su i balerine Nina Vasiljevna Kirsanova, Jelena Dimitrijevna Poljakova, baletski i bračni par Janja Vladimirovna Vasiljeva i Anatolij Mihajlovič Žukovski, operski pevači Pavel Fjodorovič Holodkov i Mihail Nikolajevič Karakaš, operske pevačice Sofija Drausalj Rudoljfovna i Jelisaveta Ivanovna Popova i mnogi drugi.Nakon Novog Sada, Bele Crkve i Beograda, izložba će gostovati u Novom Bečeju, kao jednom od mesta sa najvećom koncentracijom ,,belih“ Rusa koji su u Srbiju došli između dva svetska rata.
https://lat.sputnikportal.rs/20230926/umetnicki-direktor-ruskog-teatra-aleksandrinski-nastup-u-narodnom-pozoristu-za-nas-je-ispit-marija-jakovljevic-1161740483.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – vesti, izložba, beli rusi, opera, balet
kultura, kultura – vesti, izložba, beli rusi, opera, balet
Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta: Kako su ruski umetnici stvarali srpski balet i operu
20:22 20.02.2024 (Osveženo: 14:23 21.02.2024) Izložba „Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta“ o istorijatu pozorišta u Srbiji koji je stvaran pod uticajem ,,belih“ Rusa posle Oktobarske revolucije, otvorena je večeras u Ruskom domu.
Osnivanje baleta u Srbiji, veliki doprinos razvoju opere, profesionalizacija scenografije i kostimografije, uticaj na režiju - za sve su to, između ostalog, zaslužni ruski doseljenici.
Iz jezgra kulturnog uspona u Srbiju
U Srbiju su došli nakon saradnje sa Stanislavskim, Nemirovič-Dančenkom, Mejerholjdom, Anom Pavlovom, Fjodorom Šaljapinom i mnogim drugim legendarnim umetnicima, te doneli iskustvo Moskovskog hudožestvenog teatra, Boljšoj teatra, petrogradskih Aleksandrinskog i Marijinskog teatra, ali i ostalih ustanova u kojima su stvarali.
„Na prelazu 19. u 20. vek, u periodu burnog uspona i kulturnog razvoja u Rusiji, kada su stvarali velikani ruske književnosti Tolstoj, Dostojevski, Čehov, desila se i velika promena u pozorišnoj umetnosti. Pod uticajem Konstantina Stanislavskog stvoreno je novo moderno pozorište. To je doba i kada se pojavljuje film i ono što znamo kao Holivud umnogome je nastalo na temelju sistema Stanislavski“, istakao je Georgij Engelhart, naučni savetnik u Ruskom domu.
Nažalost, podsetio je Engelhart, taj period burnog razvoja svih grana pozorišne umetnosti poklopio se sa Oktobarskom revolucijom, krahom države, strašnim građanskim ratom u kome su mnogi izgubili živote i mnogi morali da napuste zemlju:
„Mnogi umetnici su tada došli u Srbiju. Došli su upravo oni koji su bili u žarištu najintenzivnijeg kulturnog razvoja u Rusiji u prvim decenijama 20. veka kao što je bio reditelj Jurij Ljvovič Rakitin, koji je potekao iz škole Stanislavskog. Oni su doneli svoje veliko profesionalno iskustvo i imali su čemu da nauče svoje kolege u Beogradu i Srbiji koja je mnogo stradala tokom Velikog rata. Za Ruse je Srbija postala nova otadžbina koja im je dala mogućnost da se ostvare kao umetnici“.
Modernizacija srpskog pozorišta
Vesna Burojević, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu koji je ustupio istorijsku građu za izložbu, ističe da su vrhunski umetnici svojim dolaskom unapredili pozorišnu umetnost u Srbiji:
„Ubrzali su razvoj i modernizaciju pozorišta u našoj zemlji, osnovali operu i balet, bavili se pedagoškim radom. Potpuna profesionalizacija pozorišne umetnosti došla je zajedno sa umetnicima iz Rusije. Dragoceni su podaci koji su sačuvani o tim ljudima. To nije bila kompaktna grupa, koja je došla u jednom danu. Radi se o umetnicima različitog profila i godina, različitog trajanja boravka u Srbiji, ali svi su ostavili izvestan trag“.
Organizator izložbe i predsednik „Kolorpres grupe“ Robert Čoban je ideju za izložbu dobio pišući tekst o tri talasa dolaska Rusa u Novi Sad:
„Prvi talas Rusa došao je posle Oktobarske revolucije pre tačno 100 godina, 1921. i to su beli Rusi. Među njima bio je već pomenuti Rakitin koji je uticao na Miru Banjac i na mnoge naše umetnike. Drugi talas Rusa je došao 2008, a treći talas počinje 2014. i intenzivira se protekle dve godine. Tako da u Beogradu i Novom Sadu imate desetine hiljada Rusa koji ponovo učestvuju u kulturnom životu naše zemlje“.
Izložba u Ruskom domu, koju posetioci mogu pogledati do 29. februara, svedoči o doprinosu balerine Klavdije Isačenko koja je osnovala prvu baletsku trupu u Beogradu, začetak Baleta Narodnog pozorišta.
Tu su i balerine Nina Vasiljevna Kirsanova, Jelena Dimitrijevna Poljakova, baletski i bračni par Janja Vladimirovna Vasiljeva i Anatolij Mihajlovič Žukovski, operski pevači Pavel Fjodorovič Holodkov i Mihail Nikolajevič Karakaš, operske pevačice Sofija Drausalj Rudoljfovna i Jelisaveta Ivanovna Popova i mnogi drugi.
Nakon Novog Sada, Bele Crkve i Beograda, izložba će gostovati u Novom Bečeju, kao jednom od mesta sa najvećom koncentracijom ,,belih“ Rusa koji su u Srbiju došli između dva svetska rata.
