https://lat.sputnikportal.rs/20240218/ima-li-srbija-kartu-u-rukavu-za-kosovski-problem--u-generalnoj-skupstini-un-video-1167760117.html
Ima li Srbija kartu u rukavu za kosovski problem – u Generalnoj skupštini UN /video/
Ima li Srbija kartu u rukavu za kosovski problem – u Generalnoj skupštini UN /video/
Sputnik Srbija
Srbija treba da pokaže svima da ima kartu u rukavu za kosovski problem – imamo mogućnost da iniciramo, direktno ili preko prijatelja, da Generalna skupština UN... 18.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-18T21:15+0100
2024-02-18T21:15+0100
2024-02-18T21:15+0100
srbija
srbija
srbija – politika
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111883/83/1118838380_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_67d1729d79418b03a12ca9df30557cbc.jpg
Generalna Skupština, podseća naš sagovornik, dala je mandat Evropskoj uniji ali može da traži da se upozna s činjenicama šta je do sada urađeno i da li je Brisel ispoštovao povereni mu mandat. To je, dodaje on, argument koji možemo da potegnemo, a da pritom ne ostanemo bez podrške u Ujedinjenim nacijama.Diplomatija ili ultimatumi EUJovanović naglašava da ne treba da zanemarimo ni važnost činjenice koju bi trebalo izneti da sve što se predlaže u u Briselu nije u skladu sa Rezolucijom 1244 i s Poveljom Ujedinjenih nacija, da nije u skladu s onim što je EU dobrovoljno prihvatila – da bude statusno neutralan posrednik.„Evropska unija je zauzela stranu, njene vodeće zemlje posebno. Mi moramo da se borimo i upozoravamo. Treba naglasiti da Evropska unija poodavno izašla iz mandata kao neko ko olakšava dijalog, iz mandata Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Kakve veze ima francusko-nemački plan ili Ohridski sporazum sa mandatom u kome stoji da će EU raditi na sprovođenju dijaloga Beograda i Prištine. U kom su se to dijalogu strane saglasile o formulacijama u Ohridskom ili Briselskom dokumentu – da li su to proizvodi diplomatije ili ucenjivanja, pretnji i ultimatuma”, pita Jovanović.Srbija mora da kaže - stop ustupcimaKljučno pitanje koje, prema mišljenju nekadašnjeg ministra spoljnih poslova, Srbija treba da postavi jeste da li je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uopšte imala u vidu ovakvo ponašanje briselskih zvaničnika kada je Evropskoj uniji poverila da olakša dijalog strana.Protivmere su legitimneVreme je, dodaje on, da stanje na Kosovu i Metohiji koristimo kao element naše strategije. Kurti je, smatra Jovanović, figura i ne treba mu davati publicitet ali treba obratiti pažnju na to kakve signale on dobija iz Vašingtona, Londona i Berlina. Treba da razmislimo da li je naša politika dovoljno produktivna i kako da našim reakcijama odgovorimo na ono što on radi. Treba da razmislimo i o protivmerama što je, dodaje naš sagovornik, u politici legitimni metod.“Biću poslednji koji će Prištini pripisati svojstvo autonomnog faktora ali ću reći da je reciprocitet odavno izmišljen. Ako se srpski građani lišavaju elementarnih prava mi moramo da držimo stalni pritisak preko međunarodnih foruma i SB UN ali i drugih agencija Ujedinjenih nacija kao što su komisije i komiteti za ljudska prava ali treba više koristiti i Savet Evrope”, smatra nekadašnji šef diplomatije.Novi pritisak na Srbiju – Savet EvropeSrbija treba da se mobiliše, kategoričan je Jovanović, da ne odbacujemo nijedno sredstvo koje je uobičajeno u svetskoj diplomatiji, da koristimo pravo koje imaju sve suverene države kada žele da reše spor mirnim putem. Međutim, dodaje on, navikli smo ih na jednostrane ustupke i koncesije i oni računaju da ćemo odustati od svega zarad članstva u Evropskoj uniji pa nas pritiskaju kako bi nas doveli do te tačke. Naš sagovornik takođe upozorava da će biti velikih pritisaka da takozvano Kosovo postane deo Saveta Evrope.Dok Evropa ključa nema rešenja za kosovski problemNekadašnji šef diplomatije ocenjuje da možda, u ovom času, treba pokazivati i više strpljenja ali treba imati i objektivnu analizu i viziju sutrašnjih odnosa u Evropi i sutrašnjih odnosa u svetu. Mora se razmišljati, dodaje on, da i kad se ukrajinski sukob završi šta to znači za pitanje rešavanja Kosova i Metohije. „Nećemo valjda da rešimo da potpišemo bilo šta pre nego što se uspostavi stabilnost u Evropi. Da li je moguće doći do pravednog, održivog i uravnoteženog rešenja za tako složen problem kao što je Kosovo i Metohija u uslovima kada Evropa ključa – nije,” decidan je Živadin Jovanović.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
srbija, srbija – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, kosovo i metohija (kim)
Ima li Srbija kartu u rukavu za kosovski problem – u Generalnoj skupštini UN /video/
Srbija treba da pokaže svima da ima kartu u rukavu za kosovski problem – imamo mogućnost da iniciramo, direktno ili preko prijatelja, da Generalna skupština UN zatraži izveštaj o posredničkoj misiji Evropske unije o pitanju Kosova i Metohije, kaže za Sputnjik nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.
Generalna Skupština, podseća naš sagovornik, dala je mandat Evropskoj uniji ali može da traži da se upozna s činjenicama šta je do sada urađeno i da li je Brisel ispoštovao povereni mu mandat. To je, dodaje on, argument koji možemo da potegnemo, a da pritom ne ostanemo bez podrške u Ujedinjenim nacijama.
Diplomatija ili ultimatumi EU
Jovanović naglašava da ne treba da zanemarimo ni važnost činjenice koju bi trebalo izneti da sve što se predlaže u u Briselu nije u skladu sa Rezolucijom 1244 i s Poveljom Ujedinjenih nacija, da nije u skladu s onim što je EU dobrovoljno prihvatila – da bude statusno neutralan posrednik.
„Evropska unija je zauzela stranu, njene vodeće zemlje posebno. Mi moramo da se borimo i upozoravamo. Treba naglasiti da Evropska unija poodavno izašla iz mandata kao neko ko olakšava dijalog, iz mandata Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Kakve veze ima francusko-nemački plan ili Ohridski sporazum sa mandatom u kome stoji da će EU raditi na sprovođenju dijaloga Beograda i Prištine. U kom su se to dijalogu strane saglasile o formulacijama u Ohridskom ili Briselskom dokumentu – da li su to proizvodi diplomatije ili ucenjivanja, pretnji i ultimatuma”, pita Jovanović.
Srbija mora da kaže - stop ustupcima
Ključno pitanje koje, prema mišljenju nekadašnjeg ministra spoljnih poslova, Srbija treba da postavi jeste da li je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uopšte imala u vidu ovakvo ponašanje briselskih zvaničnika kada je Evropskoj uniji poverila da olakša dijalog strana.
„Mi smo verovali da je naš konstruktivan odnos dovoljan da svi budu ozbiljni i da svi pomognu u istom smeru ali vidimo da se to zloupotrebljava te da zbog toga ne želimo više nikakve jednostrane koncesije. Ne možemo ni pred istorijom ni pred narodom podržati i potpisati ništa što je suprotno našem Ustavu, Rezoluciji 1244. Pogledajte taj „ohridski papir“ ili Šolc-Makronov plan i recite da li je on u skladu s mandatom Generalne skupštine i Rezolucijom 1244. Neka se izjasne, jer se nama čini da nije,“ rekao je Jovanović.
Vreme je, dodaje on, da stanje na Kosovu i Metohiji koristimo kao element naše strategije. Kurti je, smatra Jovanović, figura i ne treba mu davati publicitet ali treba obratiti pažnju na to kakve signale on dobija iz Vašingtona, Londona i Berlina. Treba da razmislimo da li je naša politika dovoljno produktivna i kako da našim reakcijama odgovorimo na ono što on radi. Treba da razmislimo i o protivmerama što je, dodaje naš sagovornik, u politici legitimni metod.
“Biću poslednji koji će Prištini pripisati svojstvo autonomnog faktora ali ću reći da je reciprocitet odavno izmišljen. Ako se srpski građani lišavaju elementarnih prava mi moramo da držimo stalni pritisak preko međunarodnih foruma i SB UN ali i drugih agencija Ujedinjenih nacija kao što su komisije i komiteti za ljudska prava ali treba više koristiti i Savet Evrope”, smatra nekadašnji šef diplomatije.
Novi pritisak na Srbiju – Savet Evrope
Srbija treba da se mobiliše, kategoričan je Jovanović, da ne odbacujemo nijedno sredstvo koje je uobičajeno u svetskoj diplomatiji, da koristimo pravo koje imaju sve suverene države kada žele da reše spor mirnim putem. Međutim, dodaje on, navikli smo ih na jednostrane ustupke i koncesije i oni računaju da ćemo odustati od svega zarad članstva u Evropskoj uniji pa nas pritiskaju kako bi nas doveli do te tačke. Naš sagovornik takođe upozorava da će biti velikih pritisaka da takozvano Kosovo postane deo Saveta Evrope.
„U svakoj prestonici članice Saveta Evrope moramo da delujemo ofanzivno što ne znači nužno da to mora da bude javno. Pored toga, postavlja se i pitanje da li je sadašnjim članicama te organizacije svejedno kako se Srbija oseća. Da li im je preče da zadovolje jednu secesionističku tvorevinu koja je prekršila sve norme međunarodnog prava ili partnerstvo sa Srbijom. Čime pokazujete da vam je Srbija važna – tako što je ucenjujete, a Prištinu podržavate?” upitao je on.
Dok Evropa ključa nema rešenja za kosovski problem
Nekadašnji šef diplomatije ocenjuje da možda, u ovom času, treba pokazivati i više strpljenja ali treba imati i objektivnu analizu i viziju sutrašnjih odnosa u Evropi i sutrašnjih odnosa u svetu. Mora se razmišljati, dodaje on, da i kad se ukrajinski sukob završi šta to znači za pitanje rešavanja Kosova i Metohije. „Nećemo valjda da rešimo da potpišemo bilo šta pre nego što se uspostavi stabilnost u Evropi. Da li je moguće doći do pravednog, održivog i uravnoteženog rešenja za tako složen problem kao što je Kosovo i Metohija u uslovima kada Evropa ključa – nije,” decidan je Živadin Jovanović.
