https://lat.sputnikportal.rs/20240217/kazi-sta-jedes-reci-cu-ti-ko-si-kakvu-istoriju-pise-hrana-kroz-vekove-marija-jakovljevic-1167708105.html

Kaži šta jedeš, reći ću ti ko si: Kakvu istoriju piše hrana kroz vekove

Kaži šta jedeš, reći ću ti ko si: Kakvu istoriju piše hrana kroz vekove

Sputnik Srbija

Petar Veliki je najviše voleo da jede tradicionalnu rusku čorbu od kupusa, carice Elizabeta Petrovna i Ana Ivanovna su bile veliki gurmani, car Nikolaj Drugi... 17.02.2024, Sputnik Srbija

2024-02-17T13:26+0100

2024-02-17T13:26+0100

2024-02-17T15:29+0100

kultura

kultura

kultura – intervjui i analitika

hrana

srednji vek

nemanjići

romanovi

car nikolaj drugi romanov

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/0f/1167706339_0:109:1496:951_1920x0_80_0_0_3bad4cea189583ccac5a2dcc5bb54a95.jpg

Hrana kroz istoriju krije mnoge zanimljive priče. Odnos prema hrani se menjao, praćena je mitovima i verovanjima, bila je i ostala inspiracija umetnicima.Kada se pomene gastronomija, obično ljudi zamišljaju luksuzne bankete, ali istorija hrane kroz vreme, prema rečima Tamare Ognjević, istoričara umetnosti, pisca i utemeljivač posebne discipline o gastronomskom nasleđu – gastroheritologije, mnogo više je istorija gladi, mukotrpne borbe sa prirodom, klimatskim uslovima i čitavim nizom faktora koji su uzgoj hrane i stoke činili zahtevnim.Ishrana prema staležuDa je francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr bio u pravu kada je rekao - 'Kaži mi šta jedeš, reći ću ti ko si!, možda najbolje pokazuje srednji vek kome je Tamara Ognjević posvetila posebnu pažnju.Ona ističe da ni najbogatiji čovek u srednjem veku nije mogao da jede šta hoće i da, kada bi se srednjovekovni čovek koji je živeo na našim prostorima, nekim čudom našao u našem vremenu, mislio bi da je ušao u raj zbog izobilja hrane i lakog dolaska do nje.U srednjem veku, prema rečima Sputnjikove sagovornice, tačno se znalo šta jede vladar i ratnik, šta jede monaštvo, a šta običan čovek, a pored staleža na izbor hrane uticala je i briga o spasenju duše:I dok se podrazumevalo da vladari i ratnici, a često vladar je bio i ratnik, jedu meso, monasima je meso bilo potpuno zabranjeno:„Postoji u delu teksta u kojem Teodosije opisuje žitije Svetog Simeona Mirotočivog, odnosno velikog župana Raške Stefana Nemanje, u času kada predaje vlast sinu Stefanu Prvovenčanom. Pred Petrovom crkvom u Rasu, gde se pravi ogroman pir i Nemanjin opraštaj sa svima, Nemanja žali za mesom. Meso je metafora za moć koju Nemanja ostavlja. Vladar u manastiru je mrtav vladar sa stanovišta svetovne moći i Nemanja u svom žalu za mesom lamentira za onim što ostavlja kao sekularnu vlast na ovom svetu“.Ognjević pak razvejava jednu uvreženu sliku iz srednjeg veka da je lov bio sveprisutan i da se mnogo divljači jelo:„Običan čovek nije smeo da lovi, drakonski se kažnjavalo. Lov je predstavljao momenat inicijacije vladara. Smatralo se da čovek koji je dovoljno hrabar da sa udaljenosti dužine mača ili koplja ubije medveda ili divlju svinju, jeste dat da može da vodi vojsku u ratu. U srednjem veku vladar nije vikao 'napred', nego 'za mnom'. Tako da lov kao ritual jeste bio važna dicisplina u prošlim vremenima, ali ne kao što nam pokazuju filmovi“.Ognjević naglašava da nemamo sačuvane recepte iz srednjeg veka i da je dragocen nalaz, koji su svojevremeno pronašli arheolozi istražujući Stari Ras - fragment pogače iz 12. veka, sačuvane u crepulji u kojoj se pekla.Hijerarhija za stolomA kako je izgledala trpeza srpskih srednjovekovnih vladara saznajemo na osnovu fresaka:„Vidimo sto karakterističnog oblika, razno posuđe i ono što se dugo zadržalo na ovim prostorima jeste zajednička servijeta – dugačka tkanina po bočnoj liniji stola da svako ko sedne može da obriše ruke. Vidimo da je vrlo prisutna bela rotkva kao svojevrstan krompir iz prošlosti. Nema salata. Sve se služi u činijama. Hlebovi su poput okrugle pljosnate pogače. Vino je visoko cenjeno u srednjem veku. Vidimo potrebu da se pokaže bogata trpeza, ali ništa nije predimenzionirano, nema čak ni velike količine mesa“.Žene su za stolom sedele samo izuzetno čak iako su bile vladarke, napominje Ognjević. Hirerahija tokom obedovanja kod običnog čoveka je bila jasna: prvo su obedovali muškarci pa žene i tek na kraju deca. Emancipacija ili tabuiNaša sagovornica ističe još jednu zamiljivost iz srednjeg veka, a to je jasna podela poslova u pripremanju hrane između muškaraca i žene:„Nemački putopisac i plemić Oto Dubislav fon Pirh je 1829. godine prolazio ovim našim prostorima, išao po selima i bio oduševljen, kako je primetio, emancipacijom koja je vladala tu i šta su sve radili muškarci. Međutim, nije znao da nije reč o emancipaciji nego o tabuima, da žena ne može da kolje stoku i peče meso zato što može biti trudna ili može imati menstrualni ciklus, da postoji čitava lista zabrana kada žena ne sme ni da sedne za sto i da sve što dotakne u takvom stanju se pretvara u strvinu. Znalo se šta je ženi dozvoljeno, poslovi vezani za meso su bili muški“.Šta su voleli da jedu ruski careviTamara Ognjević je imala priliku da, u organizaciji muzeja Ermitaž, 2014. godine boravi u Carskom selu u Rusiji, gde je mnogo saznala kako je izgledala trpeza Romanovih.„Interesantna je razlika između onoga što podrazumeva carski protokol kada je u pitanju obedovanje i onoga što car i carica zaista vole da jedu. To su bile monumentalne trpeze koje su ugošćavale hiljade ljudi, ali meni je bilo interesantno da je Petar Veliki bio izuzetnio jednostavan čovek i da je od svega najviše voleo da jede 'šči' - najobičniju čorbu od kupusa, tradiconalnu rusku. Voleo je sam da uzgaja svoje voće i kada bi mu došli gosti, običaj u Peterhofu je bio da zajedno odu da uberu jabuke, kupus, da zajedno spreme ručak. To je toliko avangardno i govori o njemu kao jednom renesansnom čoveku“.Dva prava gurmana su, napominje Ognjević, dve carice - Elizabeta Petrovna i Ana Ivanovna.„Elizabeta Petrovna je bila neopisivi mesojed. Imala je pasiju da sama sastavlja spisak gostiju što carevi nisu radili i prva je prekršila dotadašnju praksu da se za vladarskim stolom, dok se jede, ne govori o politici jer je strasno volela da razgovara o politici . Ana Ivanovna je bila veliki lovac, ali žena koja nije volela da jede divljač, dok Katarini Velikoj možemo da zahvalimo što je sladoled i danas jedan od omiljenih poslastica. Ona ga je jako volela i uvela je praksu da se na velikim balovima obavezno služi sladoled. Car Nikolaj Drugi, recimo, nije voleo kavijar. Pošto je bila praksa da, kada se pojavi njegovo imperatorsko veličanstvo, obavezno se posluži kavijar, on je među svojim ađutantima imao čoveka koji je bio zadužen da umesto njega pojede kavijar. On je pak obožavao krompir. Carevi dinastije Romanovi bili su vrlo jednostavni ljudi i bila je tradicija da kada se završe veliki banketi, gosti su mogli sa sobom da ponesu kolače i voće i počaste svoje ukućane. To su takozvani carski darovi“.Varvari zagospodariliOdnos prema hrani i obedovanju danas je drugačiji. Živimo vrlo brzo i okruženi smo obiljem, a zaboravili smo značaj zajedničke trpeze.„Kada bi se stari Rimljanin našao u našem vremenu, pomislio bi da su varvari osvojili svet, jer u antičkoj tradici čovek koji jede sam i koji jede mnogo mesa je varvarin. U antici je vladao koncept koji glasi – 'Mi ne sedamo ovde da bismo jeli, nego da bismo jeli zajedno'. Zaista bi Rimljani bili zgranuti kada bi zatekli većinu nas kako sami jedemo ispred ekrana. Bili bi sigurni da je Rimsko carstvo nepovratno propalo i da su varvari pobedili. Moramo više da se družimo, jer i malo hleba i malo soli je ukusnije kada to podelite sa nekim. Kada skuvate i poslužite ljude koje volite, pokazujete da želite da im produžite život i da im želite dobro zdravlje. Sve ostalo je dekoracija“, poručuje Tamara Ognjević.

2024

Vesti

sr_RS

kultura, kultura – intervjui i analitika, hrana, srednji vek, nemanjići, romanovi, car nikolaj drugi romanov