Sretenje kao velika prekretnica u istoriji Srbije – i putokaz za sve balkanske narode
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sretenje u modernoj srpskoj istoriji ima poseban, dvostruki značaj i dvostruku vrednost. Na taj dan podignuta je srpska nacionalna revolucija, a tridesetak godina kasnije Srbija je dobila jedan od najmodernijih ustava u Evropi.
Kada su 14. februara 1804. ustanici pod Karađorđevim vođstvom, na zboru u Orašcu odlučili da podignu ustanak protiv dahija, verovatno nisu ni bili svesni šta su uradili. Jer pobuna protiv grupe uzurpatora pretvorila se ne samo u nacionalnu, već i u društvenu, socijalnu, kulturnu revoluciju.
Putokaz svim balkanskim narodima
Revoluciju koja je, prema rečima direktora Istorijskog instituta SANU dr Aleksandra Rastovića, značila veliku prekretnicu u istoriji srpskog naroda i srpske države. Početkom ustanka, ustanički ciljevi bili su skromni - zaustaviti dahijsko nasilje.
„Nakon oslobođenja Beograda 1806. ustanički ciljevi postali su mnogo kompleksniji i širi. Osnovni cilj srpske revolucije od te godine bio je, s jedne strane, obnova srpske državnosti koju su Srbi izgubili nakon pada Despotovine 1459. i, naravno, međunarodno priznanje te države“, ističe on.
Taj proces trajao je nekoliko decenija i bio je mukotrpan. Srbi su za to platili ogromne ljudske i materijalne žrtve. U tom procesu bitno je najpre sticanje autonomije Hatišerifima iz 1829, 1830. i 1833. i to je bila jedna od etapa u ostvarivanju punih ciljeva Srbije do međunarodnog priznanja i obnove države.
„Ali, srpska revolucija nije imala značaj samo za srpski narod, već je predstavljala svojevrstan putokaz i ostalim balkanskim narodima. Podsetiću vas, i drugi balkanski narodi imali su svoje nacionalne programe, njihov cilj je takođe bio nacionalno oslobođenje od osmanske vlasti, tako da je ova revolucija prevazišla granice Beogradskog pašaluka, prevazišla je lokalni karakter i dobila širi, balkanski i evropski karakter“, kaže Rastović.
Srpska revolucija predstavljala je svojevrsni impuls za ustanak u Grčkoj 1821, kao i za ustanak u Vlaškoj i Moldaviji, da i oni krenu sličnim putem. To što je srpska revolucija prevazišla lokalni karakter njena je posebna vrednost, dodaje naš sagovornik.
Svetlo u Evropi
Druga dimenzija Sretenja je ta što je na taj dan 1835. proglašen prvi srpski ustav. Tvorac ustava bio je jedan od najumnijih Srba tog vremena, Dimitrije Davidović, koji je, prema Rastovićevim rečima, napisao svojevrsnu povelju sloboda i prava u tada još uvek polunezavisnoj državi koja je predstavljala svetlo u tadašnjoj Evropi.
„Taj ustav rađen je po ugledu na francuski i belgijski ustav i u njemu su sve pozitivne vrednosti koje je iznedrila francuska revolucija – političke slobode, lične slobode, bile su utkane i u Sretenjski ustav koji je predstavljao veliki iskorak u modernizaciji srpske države“, ističe Rastović.
U Srbiji, koja je 1835. tek autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva, Sretenjskim ustavom ukinuti su feudalni odnosi, dok je u drugim delovima Evrope feudalizam ukinut tek petnaestak godina kasnije.
„Postoji stereotip da je Srbija u 19. veku bila nerazvijena, da je bila „tamni vilajet“ Evrope. To nije tačno. Kneževina Srbija je mnogo pre nekih drugih evropskih država ukinula feudalizam, uvela politička prava i slobode, neprikosnovenost lične svojine. Zatim je ograničena i vlast kneza uvođenjem Narodne skupštine i Saveta. I kada se u obzir uzmu sve te činjenice, može se reći da je Sretenjski ustav bio jedan od najliberalnijih, najslobodoumnijih i najrevolucionarnijih ustava u tadašnjoj Evropi“, konstatuje Rastović.
Sretenjski ustav otvorio je vrata svim reformama koje su zapljusnule Srbiju narednih godina, dodaje on i podseća da su godinu dana pre usvajanja ustava počele da izlaze „Srpske novine“. Godine 1835. otvoreno je prvo srpsko pozorište, a tri godine kasnije i Licej kao preteča Velike škole i Beogradskog univerziteta.
Početkom četrdesetih godina donet je Građanski zakonik – svi ti elementi modernizacije Srbije pokrenuti su kroz Sretenjski ustav koji je obnarodovao potrebu modernizacije.
Takav modernizacijski zamah pokazuje da je srpska intelektualna i politička elita bila zrela – najveći deo stanovnika bio je nepismen, ali elita koja je stala na čelo ustanka shvatala je potrebu da se ustanovi država kako bi se očuvao identitet srpskog naroda, smatra naš sagovornik.
U izgradnji moderne srpske države veoma važnu ulogu igrao je i kosovski mit – činjenica da postoji svest o potrebi da se osveti Kosovo i obnovi državnost jedan je od impulsa koji su uticali na srpske narodne vođe i da se krene u veoma ambiciozno postavljeni cilj, zaključuje Rastović.
15 Februar 2023, 17:41
