https://lat.sputnikportal.rs/20240215/nas-film-je-ranjeni-orao-okrenut-naglavacke-sinisa-cvetic-o-jorgovanima-marija-jakovljevic-1167659682.html
Siniša Cvetić o filmu „Jorgovani": „Ranjenog orla" smo okrenuli naglavačke
Siniša Cvetić o filmu „Jorgovani": „Ranjenog orla" smo okrenuli naglavačke
Sputnik Srbija
U bioskope idu tinejdžeri kojima su tržni centri postali mesta zbivanja, dok starija publika, sa razvijenijim ukusom, filmove gleda iz svoje sobe na Netfliksu... 15.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-15T13:30+0100
2024-02-15T13:30+0100
2024-02-15T13:30+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
film
fest
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/05/1142185204_0:75:2014:1208_1920x0_80_0_0_bf38a4cd1a6e8b5ba3eb3cbffeedebaa.jpg
Nakon velikog festivalskog uspeha sa debitantskim filmom „Usekovanje“ reditelj Siniša Cvetić i scenarista David Jakovljević snimili su komediju „Jorgovani“ koja će premijerno biti prikazana 27. februara u takmičarskom programu 52. FEST-a.Cvetić za Sputnjik otkriva kako su došli na ideju za novi film, koliko tržište utiče na temu filma, ali i kako je bilo snimati film sa velikanima srpske i jugoslovenske kinematografije.Vaš prethodni film „Usekovanje“ imao je veliki uspeh na festivalima, od Sopota preko Niša pa sve do Moskve. Ovoga puta startujete pred FEST-ovom publikom. Da li je trema veća, kakva su očekivanja?- Moram priznati da je jako uzbudljivo i radujem se. FEST je festival na kome sam počeo da gledam filmove kao mali evo sad je moj film u takmičarskom programu što je zaista zabavno. Biće još dva srpska filma Mladena i Marka Đorđevića, koje volim i poštujem i drago mi je što ću se takmičiti sa njima.U prethodnom filmu ste priču, koja je u osnovi drama – učinili zanimljivom i duhovitom. Da li se ponovo igrate žanrovima?- Definitivno. Kao i „Usekovanje“ i ovaj film je kameran. Priča počinje na dodeli nagrada i onda idemo u vilu producenta gde se odigrava proslava. I ovde imamo porodicu, koja nije prava porodica, nego filmska. Radeći u ovom poslu, stekao sama utisak da ljudi na snimanjima, pogotovo serija, provode jako mnogo vremena zajedno i ekipa postaje kao alternativna porodica sa kojom provodiš više vremena nego sa pravom porodicom. U 'Usekovanju' imamo pravu porodicu koja se raspada, ovde imamo takođe ljude čiji životi zavise jedni od drugih, ali na proslavi nagrade se raspadaju. Tako da i ovaj film ima elemente komedije i drame.Da li je kamerna atmosfera za vas savršen poligon za bavljenje psihologijom karaktera?- Kamerna atmosfera je rezultat produkcionih okolnosti. Lakše je snimiti film kada imamo jednu ili dve lokacije. Moj scenarista i ja volimo da se fokusiramo na likove i njihove odnose jer nemamo sredstava da snimamo velike scene sa mnogo ljudi. Onda pokušavamo da učinimo stvar što zanimljivijom između likova. Mislim da je nebitno da li se scena dešava ispred kapija Mordora ili u nekoj sobi, dokle su likovi interesantni, drama će biti uzbudljiva. Dok je „Usekovanje“ utemeljen u realizmu, ovde se više zabavljamo sa junacima i malo su iščašeniji.„Jorgovani” su najavljeni kao satirična priča o licu i naličju domaće kinematografije. Svi zamišljamo život glumaca kao glamurozan - oni su popularni, voljeni, uspešni, rade divan posao… Da li je zaista tako?- Dok gledamo film shvatamo da su njihovi životi slični našim, da su ljudi kao i mi, samo što moraju da se nose sa teretom popularnosti. Njihovi problemi su problemi običnih ljudi - neusklađeni romantični odnosi, neusklađena životna očekivanja, nesigunost u sebe, nepoverenje u druge. Svi mi patimo od istih stvari nebitno da li smo popularni ili ne.Koliko popularnost utiče na te njihove probleme i međusobne odnose?- Nismo se bavili tom temom, već smo želeli da prikažemo kako oni funkcionišu unutar te svoje zajednice. Šta je uopšte kriteririjum popularnosti? Toliko ljudi je danas popularno. Danas je tako lako biti popularan da je to postala svakodnevica. Ako ja imam sada 2.000 pratilaca na Instagramu i svaka moja objava ima veliki broj lajkova, onda sebe mogu smatrati popularnim. Mislim da se ljudi prilagođavaju tome da su popularni i danas to nije ništa specijalno.Posle više od 15 godina Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić su ponovo partneri u glavnim ulogama. Da li je to bio nameran izbor?- Producent Zoran Janković iz Košutnjak filma sa kojim smo radili i „Usekovanje“, prišao je Davidu i meni i predložio da napravimo komediju sa ciljem da bude bioskopski hit. Bio je to zanimljiv izazov, ali nismo imali ideju za film, a kamoli za nešto što bi mogao da bude bioskopski hit. U to vreme je bio popularan slučaj Džoni Dep - Amber Herd i David i ja smo se zapitali koji glumci kod nas bi bilo interesantno da prolaze kroz neku takvu dramu. Shvatimo Ivan Bosiljčić i Sloboda Mićalović, poznati po serijama „Ranjeni orao“ i „Nepobedivo srce“. Onda smo smislili priču da su oni glumački par, da prolaze ličnu dramu - u braku su koji se raspada baš na toj proslavi. Dok su te serije ljubavne, melodramske, film je duboko ironičan i satiričan. Ovde vidimo ljudsku stranu, drugu stranu novčića. Dok su u „Ranjenom orlu“ i „Nepobedivom srcu“ romantizovani, predstavljaju neke arhetipove, mi ih okrećemo naglavačke i mislim da je to uzbudljivo u našem filmu.Postoji li recept za bioskopski hit?- Ne znam. Ovo će biti eksperiment. Mi smo jako brzo smislili ovaj film. Od trenutka kada nam je producent predložio da snimamo film pa do trenutka kada smo počeli da zovemo glumce, prošlo je četiri meseca. David i ja smo jako mladi i ne znamo još da li postoji formula za bioskopski hit. Naša pretpostavka je bila da treba da imamo poznate glumce i treba da bude komedija.Koliki je uticaj tržišta na filmske autore producenata?- Publika koja ide u bioskope se promenila. Postoje platforme i određen sloj ljudi je navikao da gleda filmove kod kuće. Bioskopi više nisu svuda po gradu već su skoncentrisani u tržnim centrima i publika koja ide u bioskope je specifična pa i filmovi u bioskopima su namenjeni njoj. To su uglavnom tinejdžeri koji provode neko vreme u tržnim centrima, jer im je to postalo mesto zbivanja. Zbog toga u tržnom centru najbolje prolaze filmovi za tinejdžere i mlađu publiku pa imamo toliko filmova o superherojima. Druga publika, sa razvijenim ukusom, su stariji koji su prestali da idu u bioskope. Oni dođu sa posla i radije odlučuju da puste Netfliks ili HBO i izaberu šta će gledati. Zanimljivo je da je „Usekovanje“ u bioskopu imalo oko 10.000 gledalaca, ali kada je producent okačio film na „Jutjub“, za kratko vreme ga je pogledalo 100.000 ljudi. To je velika borba sa tržištem, a ovo je jako skupo zanimanje i svi zavisimo od fondova.Zajedno sa svojim profesorom Darkom Bajićem ste za istim stolom okupili Đorđa Kadijevića, Mišu Radivojevića, Zdravka Šotru i Boru Draškovića koji su tri sata razgovarali o istoriji filma, sadašnjem trenutku, ali i o budućnosti srpske kinematografije. Kakvo je to iskustvo bilo za Vas kao mladog autora?- Iz njihovih iskustava vidimo kroz šta je sve ta kinematografija prošla i gde se sada nalazi. Oni su sve to proživeli i imaju zanimljive uvide u to šta bi trebalo umetnost da bude. Planiramo da snimimo i nastavak. Ovo su bili najstariji, sada idemo na mlađe i da uhvatimo sve generacije.Šta Vam je bilo najupečatljivije što ste saznali od njih?- Bilo mi je zanimljivo da u njima prepoznam neke ljudske nedostatke- da, recimo, i u tim godinama postoji sujeta kao neki nerazjašnjeni konflikti, možda još od pre 50 godina. To mi je bilo najznačajnije - da vidim da su i oni ljudi sa vrlinama i manama, da nisu bezgrešni samo zato što su legende naše kinematografije, da su i oni tokom svoje karijere grešili i pravili loše filmove. Naučio sam da što manje mistifikujem ovo zanimanje i ljude. Film je komplikovana umetnost, uključuje mnogo ljudi i predstavlja veliku borbu. To što su oni istrajali i uspeli da sačuvaju svoju specifičnost predstavlja inspiraciju i nadahnuće.Kakav će biti „film davne budućnosti“, što je i naslov filma nastalog na osnovu razgovora živih legendi našeg filma?- Ja se nadam da će biti provokativan, vrlo politički, hrabar i da će uspeti da nas ponovo otvori svetu, da će skrenuti pažnju na nas i da ćemo ponovo biti kinematografija kakva smo bili.
https://lat.sputnikportal.rs/20220911/reditelj-filma-usekovanje-posle-nagrada-u-moskvi-deluje-kao-da-smo-presli-igricu-1142493343.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, film, fest
kultura, kultura – intervjui i analitika, film, fest
Siniša Cvetić o filmu „Jorgovani": „Ranjenog orla" smo okrenuli naglavačke
U bioskope idu tinejdžeri kojima su tržni centri postali mesta zbivanja, dok starija publika, sa razvijenijim ukusom, filmove gleda iz svoje sobe na Netfliksu ili HBO-u. To utiče na one koji ulažu u film - da li će on biti za platformu ili bioskop, a ideja reditelja je da u haosu tržišta očuva svoj integritet i viziju, kaže reditelj Siniša Cvetić.
Nakon velikog festivalskog uspeha sa debitantskim filmom „Usekovanje“ reditelj Siniša Cvetić i scenarista David Jakovljević snimili su komediju „Jorgovani“ koja će premijerno biti prikazana 27. februara u takmičarskom programu 52. FEST-a.
Cvetić za Sputnjik otkriva kako su došli na ideju za novi film, koliko tržište utiče na temu filma, ali i kako je bilo snimati film sa velikanima srpske i jugoslovenske kinematografije.
Vaš prethodni film „Usekovanje“ imao je veliki uspeh na festivalima, od Sopota preko Niša pa sve do Moskve. Ovoga puta startujete pred FEST-ovom publikom. Da li je trema veća, kakva su očekivanja?
- Moram priznati da je jako uzbudljivo i radujem se. FEST je festival na kome sam počeo da gledam filmove kao mali evo sad je moj film u takmičarskom programu što je zaista zabavno. Biće još dva srpska filma Mladena i Marka Đorđevića, koje volim i poštujem i drago mi je što ću se takmičiti sa njima.
U prethodnom filmu ste priču, koja je u osnovi drama – učinili zanimljivom i duhovitom. Da li se ponovo igrate žanrovima?
- Definitivno. Kao i „Usekovanje“ i ovaj film je kameran. Priča počinje na dodeli nagrada i onda idemo u vilu producenta gde se odigrava proslava. I ovde imamo porodicu, koja nije prava porodica, nego filmska. Radeći u ovom poslu, stekao sama utisak da ljudi na snimanjima, pogotovo serija, provode jako mnogo vremena zajedno i ekipa postaje kao alternativna porodica sa kojom provodiš više vremena nego sa pravom porodicom. U 'Usekovanju' imamo pravu porodicu koja se raspada, ovde imamo takođe ljude čiji životi zavise jedni od drugih, ali na proslavi nagrade se raspadaju. Tako da i ovaj film ima elemente komedije i drame.
Da li je kamerna atmosfera za vas savršen poligon za bavljenje psihologijom karaktera?
- Kamerna atmosfera je rezultat produkcionih okolnosti. Lakše je snimiti film kada imamo jednu ili dve lokacije. Moj scenarista i ja volimo da se fokusiramo na likove i njihove odnose jer nemamo sredstava da snimamo velike scene sa mnogo ljudi. Onda pokušavamo da učinimo stvar što zanimljivijom između likova. Mislim da je nebitno da li se scena dešava ispred kapija Mordora ili u nekoj sobi, dokle su likovi interesantni, drama će biti uzbudljiva. Dok je „Usekovanje“ utemeljen u realizmu, ovde se više zabavljamo sa junacima i malo su iščašeniji.
„Jorgovani” su najavljeni kao satirična priča o licu i naličju domaće kinematografije. Svi zamišljamo život glumaca kao glamurozan - oni su popularni, voljeni, uspešni, rade divan posao… Da li je zaista tako?
- Dok gledamo film shvatamo da su njihovi životi slični našim, da su ljudi kao i mi, samo što moraju da se nose sa teretom popularnosti. Njihovi problemi su problemi običnih ljudi - neusklađeni romantični odnosi, neusklađena životna očekivanja, nesigunost u sebe, nepoverenje u druge. Svi mi patimo od istih stvari nebitno da li smo popularni ili ne.
Koliko popularnost utiče na te njihove probleme i međusobne odnose?
- Nismo se bavili tom temom, već smo želeli da prikažemo kako oni funkcionišu unutar te svoje zajednice. Šta je uopšte kriteririjum popularnosti? Toliko ljudi je danas popularno. Danas je tako lako biti popularan da je to postala svakodnevica. Ako ja imam sada 2.000 pratilaca na Instagramu i svaka moja objava ima veliki broj lajkova, onda sebe mogu smatrati popularnim. Mislim da se ljudi prilagođavaju tome da su popularni i danas to nije ništa specijalno.
Posle više od 15 godina Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić su ponovo partneri u glavnim ulogama. Da li je to bio nameran izbor?
- Producent Zoran Janković iz Košutnjak filma sa kojim smo radili i „Usekovanje“, prišao je Davidu i meni i predložio da napravimo komediju sa ciljem da bude bioskopski hit. Bio je to zanimljiv izazov, ali nismo imali ideju za film, a kamoli za nešto što bi mogao da bude bioskopski hit. U to vreme je bio popularan slučaj Džoni Dep - Amber Herd i David i ja smo se zapitali koji glumci kod nas bi bilo interesantno da prolaze kroz neku takvu dramu. Shvatimo Ivan Bosiljčić i Sloboda Mićalović, poznati po serijama „Ranjeni orao“ i „Nepobedivo srce“. Onda smo smislili priču da su oni glumački par, da prolaze ličnu dramu - u braku su koji se raspada baš na toj proslavi. Dok su te serije ljubavne, melodramske, film je duboko ironičan i satiričan. Ovde vidimo ljudsku stranu, drugu stranu novčića. Dok su u „Ranjenom orlu“ i „Nepobedivom srcu“ romantizovani, predstavljaju neke arhetipove, mi ih okrećemo naglavačke i mislim da je to uzbudljivo u našem filmu.
Postoji li recept za bioskopski hit?
- Ne znam. Ovo će biti eksperiment. Mi smo jako brzo smislili ovaj film. Od trenutka kada nam je producent predložio da snimamo film pa do trenutka kada smo počeli da zovemo glumce, prošlo je četiri meseca. David i ja smo jako mladi i ne znamo još da li postoji formula za bioskopski hit. Naša pretpostavka je bila da treba da imamo poznate glumce i treba da bude komedija.
Koliki je uticaj tržišta na filmske autore producenata?
- Publika koja ide u bioskope se promenila. Postoje platforme i određen sloj ljudi je navikao da gleda filmove kod kuće. Bioskopi više nisu svuda po gradu već su skoncentrisani u tržnim centrima i publika koja ide u bioskope je specifična pa i filmovi u bioskopima su namenjeni njoj. To su uglavnom tinejdžeri koji provode neko vreme u tržnim centrima, jer im je to postalo mesto zbivanja. Zbog toga u tržnom centru najbolje prolaze filmovi za tinejdžere i mlađu publiku pa imamo toliko filmova o superherojima. Druga publika, sa razvijenim ukusom, su stariji koji su prestali da idu u bioskope. Oni dođu sa posla i radije odlučuju da puste Netfliks ili HBO i izaberu šta će gledati. Zanimljivo je da je „Usekovanje“ u bioskopu imalo oko 10.000 gledalaca, ali kada je producent okačio film na „Jutjub“, za kratko vreme ga je pogledalo 100.000 ljudi. To je velika borba sa tržištem, a ovo je jako skupo zanimanje i svi zavisimo od fondova.
Zajedno sa svojim profesorom Darkom Bajićem ste za istim stolom okupili Đorđa Kadijevića, Mišu Radivojevića, Zdravka Šotru i Boru Draškovića koji su tri sata razgovarali o istoriji filma, sadašnjem trenutku, ali i o budućnosti srpske kinematografije. Kakvo je to iskustvo bilo za Vas kao mladog autora?
- Iz njihovih iskustava vidimo kroz šta je sve ta kinematografija prošla i gde se sada nalazi. Oni su sve to proživeli i imaju zanimljive uvide u to šta bi trebalo umetnost da bude. Planiramo da snimimo i nastavak. Ovo su bili najstariji, sada idemo na mlađe i da uhvatimo sve generacije.
Šta Vam je bilo najupečatljivije što ste saznali od njih?
- Bilo mi je zanimljivo da u njima prepoznam neke ljudske nedostatke- da, recimo, i u tim godinama postoji sujeta kao neki nerazjašnjeni konflikti, možda još od pre 50 godina. To mi je bilo najznačajnije - da vidim da su i oni ljudi sa vrlinama i manama, da nisu bezgrešni samo zato što su legende naše kinematografije, da su i oni tokom svoje karijere grešili i pravili loše filmove. Naučio sam da što manje mistifikujem ovo zanimanje i ljude. Film je komplikovana umetnost, uključuje mnogo ljudi i predstavlja veliku borbu. To što su oni istrajali i uspeli da sačuvaju svoju specifičnost predstavlja inspiraciju i nadahnuće.
Kakav će biti „film davne budućnosti“, što je i naslov filma nastalog na osnovu razgovora živih legendi našeg filma?
- Ja se nadam da će biti provokativan, vrlo politički, hrabar i da će uspeti da nas ponovo otvori svetu, da će skrenuti pažnju na nas i da ćemo ponovo biti kinematografija kakva smo bili.
