https://lat.sputnikportal.rs/20240215/dva-grada-narocito-strahuju-evropa-bilduje-lazno-samopouzdanje-ali-sta-ako-dodje-tramp-video-1167697784.html
Dva grada naročito strahuju: Evropa bilduje lažno samopouzdanje, ali šta ako dođe Tramp /video/
Dva grada naročito strahuju: Evropa bilduje lažno samopouzdanje, ali šta ako dođe Tramp /video/
Sputnik Srbija
Ukrajinski sukob pokazao je da su vojne snage evropskih zemalja nedovoljno konkurentne za veliku igru koju igraju Vašington, Moskva i Peking. Zato, smatraju... 15.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-15T20:15+0100
2024-02-15T20:15+0100
2024-02-15T20:15+0100
svet
svet
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
sad
ukrajina
donald tramp
bezbednost
nato
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/250/19/2501919_15:0:986:546_1920x0_80_0_0_74cdc19377fda0908893609b5e0d2981.jpg
Iako u Evropi sve češće pominju veću samostalnost u sferi bezbednosti, ona je teško izvodljiva, kaže politički konsultant Vladimir Dobrosavljević.On tako komentariše zahtev Donalda Trampa da evropske članice NATO, ako žele zaštitu, prvo ispune svoje finansijske obaveze, ali i pozive pojedinih evropskih zvaničnika da Evropa ojača svoju suverenost jer će ostati sama ako on pobedi na američkim predsedničkim izborima.„To je bildovanje samopouzdanja u EU. Meni je mnogo bliža rečenica koju je rekao nekadašnji predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski na pitanje šta će se dogoditi ako pobedi Tramp. Odgovorio je: ništa, tražiće se putevi prema novoj republikanskoj administraciji.“Dobrosavljević podseća da su još 1993. Mastrihstskim sporazumom, petom i šestom tačkom, predviđene Evropske bezbednosne snage, kao i kasnije Lisabonskim ustavom, ali da one nikad nisu zaživele.Evropa je, konstatuje on, navikla na lagodan život i na državu blagostanja - htela je da njeni građani ne rade teške poslove, primala migrante, primala američke trupe da je brane i sad ima problem zbog toga - mislili su da će to večito da traje, a u istoriji ne postoji ništa večito i to je cena koja se plaća.Strah od Trampa u dva evropska gradaPo mišljenju dr Stevana Gajića iz Instituta za evropske studije, u Evropi su se od Trampovih poruka uplašila dva grada – Brisel gde su se skupile evropske elite, i London koji s vremena na vreme najviše voli da se poigrava idejom "šta ako SAD izađu iz NATO".Međutim, kako kaže, sve ove dileme ne rešavaju se ni u Briselu ni u Londonu, pa čak ni u Vašingtonu već na istoku Evrope, u ukrajinskom sukobu, gde se već deset godina vodi rat a suština je šta će Rusija da uradi. Ukoliko pobedi, što je za očekivati i ukoliko to uradi dovoljno brzo, onda bi SAD i Tramp ako bude izabran za predsednika mogli da odluče da pođu putem nove Monroove doktrine izolacionizma, a to zapravo znači kraj NATO.Međutim, u varijanti u kojoj NATO u ovoj formi prestaje da postoji gradi se nova bezbednosna arhitektura Evrope u okviru neke široke međunarodne konferencije i to je nešto što bi, smatra politikolog, želeo i Tramp.NATO kao balonNa podsećanje da je Tramp u prvom mandatu čak pominjao da je NATO suvišan, Gajić kaže da je taj vojni blok sličan Sovjetskom Savezu u finalnim fazama - ogromna institucija koja izgleda moćno i koja se širi:Dobrosavljević dotle ističe da su Trampove izjave poput one da članicama Alijanse koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu ne bi pomogao da ih napadne Rusija namenjene pre svega domaćoj javnosti i da su manje-više uvod u predizbornu kampanju. On, međutim, smatra da ni Tramp ni demokrata Džozef Bajden, koji će se verovatno ponovo suočiti u predsedničkoj trci, ne žele da im spoljnopolitičke teme budu primarne, bilo to Bliski istok ili Ukrajina, i da će u nastavku kampanje akcenat biti na ekonomskim temama.„Tramp prvo želi da sredi stanje u okviru „vašingtonske močvare“ i da sredi stanje u SAD i ta unutrašnja dinamika će se kretati oko tih pitanja“, smatra Dobrosavljević.Kad je reč o spoljnoj politici, kako kaže, ako ćemo da budemo cinični možemo reći da je Bajden samo nastavio Trampovu politiku.„Tramp je tražio od Evropljana da finansiraju NATO, Bajden traži od njih da finansiraju podršku Ukrajini. Ali ako se Tramp vrati njegov prioritet bi bila Kina. Ne mislim da bi se rat u Ukrajini odmah zaustavio kao što ne mislim da je Tramp rusofil ali bi iz pragmatičnih razloga gledao da se napravi neka vrsta primirja na granici koja manje-više odgovara zapadnim saveznicima i koliko-toliko čuva dostojanstvo Kijeva. Za Trampa bi glavni bili ogromni trgovinski i tehnološki disbalansi koje SAD imaju sa Pekingom,“ uveren je Dobrosavljević.
https://lat.sputnikportal.rs/20240214/izmisljotine-o-ruskoj-pretnji-ne-opravdavaju-evropske-spaljene-milijarde-olivera-ikodinovic-1167672039.html
sad
ukrajina
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, sad, ukrajina, donald tramp, bezbednost, nato, rusija, evropa
svet, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, sad, ukrajina, donald tramp, bezbednost, nato, rusija, evropa
Dva grada naročito strahuju: Evropa bilduje lažno samopouzdanje, ali šta ako dođe Tramp /video/
Ukrajinski sukob pokazao je da su vojne snage evropskih zemalja nedovoljno konkurentne za veliku igru koju igraju Vašington, Moskva i Peking. Zato, smatraju sagovornici Sputnjika, nema načina za bilo kakvo bezbednosno osamostaljenje Evrope niti za formiranje Evropskih bezbednosnih snaga.
Iako u Evropi sve češće pominju veću samostalnost u sferi bezbednosti, ona je teško izvodljiva, kaže politički konsultant Vladimir Dobrosavljević.
On tako komentariše zahtev Donalda Trampa da evropske članice NATO, ako žele zaštitu, prvo ispune svoje finansijske obaveze, ali i pozive pojedinih evropskih zvaničnika da Evropa ojača svoju suverenost jer će ostati sama ako on pobedi na američkim predsedničkim izborima.
„To je bildovanje samopouzdanja u EU. Meni je mnogo bliža rečenica koju je rekao nekadašnji predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski na pitanje šta će se dogoditi ako pobedi Tramp. Odgovorio je: ništa, tražiće se putevi prema novoj republikanskoj administraciji.“
Dobrosavljević podseća da su još 1993. Mastrihstskim sporazumom, petom i šestom tačkom, predviđene Evropske bezbednosne snage, kao i kasnije Lisabonskim ustavom, ali da one nikad nisu zaživele.
Evropa je, konstatuje on, navikla na lagodan život i na državu blagostanja - htela je da njeni građani ne rade teške poslove, primala migrante, primala američke trupe da je brane i sad ima problem zbog toga - mislili su da će to večito da traje, a u istoriji ne postoji ništa večito i to je cena koja se plaća.
Strah od Trampa u dva evropska grada
Po mišljenju dr Stevana Gajića iz Instituta za evropske studije, u Evropi su se od Trampovih poruka uplašila dva grada – Brisel gde su se skupile evropske elite, i London koji s vremena na vreme najviše voli da se poigrava idejom "šta ako SAD izađu iz NATO".
Međutim, kako kaže, sve ove dileme ne rešavaju se ni u Briselu ni u Londonu, pa čak ni u Vašingtonu već na istoku Evrope, u ukrajinskom sukobu, gde se već deset godina vodi rat a suština je šta će Rusija da uradi. Ukoliko pobedi, što je za očekivati i ukoliko to uradi dovoljno brzo, onda bi SAD i Tramp ako bude izabran za predsednika mogli da odluče da pođu putem nove Monroove doktrine izolacionizma, a to zapravo znači kraj NATO.
„Evropa je iz ugla SAD uvek bila bojno polje. Kratak je period kad je Evropa postala neka vrsta botaničke bašte kako voli da kaže Žozep Borelj gde je sve funkcionisalo i gde je postojao bezbednosni okvir koji je suštinski bio NATO okvir odnosno zona zapadnog uticaja koja se samo proširila na istok posle 1991. Suština je u bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Rusima sigurno ne odgovara korejski scenario koji guraju globalističke elite, London i delovi Brisela. A to je da se zamrzne sukob i na taj način kupi vreme za neku ponovnu agresiju protiv Rusije. Ali Putin to neće“, objašnjava Gajić.
Međutim, u varijanti u kojoj NATO u ovoj formi prestaje da postoji gradi se nova bezbednosna arhitektura Evrope u okviru neke široke međunarodne konferencije i to je nešto što bi, smatra politikolog, želeo i Tramp.
Na podsećanje da je Tramp u prvom mandatu čak pominjao da je NATO suvišan, Gajić kaže da je taj vojni blok sličan Sovjetskom Savezu u finalnim fazama - ogromna institucija koja izgleda moćno i koja se širi:
„Ali ona je kao balon – dovoljan je neki događaj, neko može da ga pipne i da on kao u crtanom filmu pukne. On počiva na američkoj moći a ukoliko Amerika odluči da se okrene izolacionizmu zarad unutrašnjeg ozdravljenja, NATO će imati ozbiljan problem.“
Dobrosavljević dotle ističe da su Trampove
izjave poput one da članicama Alijanse koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu ne bi pomogao da ih napadne Rusija namenjene pre svega domaćoj javnosti i da su manje-više uvod u predizbornu kampanju. On, međutim, smatra da ni Tramp ni demokrata Džozef Bajden, koji će se verovatno ponovo suočiti u predsedničkoj trci, ne žele da im spoljnopolitičke teme budu primarne, bilo to Bliski istok ili Ukrajina, i da će u nastavku kampanje akcenat biti na ekonomskim temama.
„Tramp prvo želi da sredi stanje u okviru „vašingtonske močvare“ i da sredi stanje u SAD i ta unutrašnja dinamika će se kretati oko tih pitanja“, smatra Dobrosavljević.
Kad je reč o spoljnoj politici, kako kaže, ako ćemo da budemo cinični možemo reći da je Bajden samo nastavio Trampovu politiku.
„Tramp je tražio od Evropljana da finansiraju NATO, Bajden traži od njih da finansiraju podršku Ukrajini. Ali ako se Tramp vrati njegov prioritet bi bila Kina. Ne mislim da bi se rat u Ukrajini odmah zaustavio kao što ne mislim da je Tramp rusofil ali bi iz pragmatičnih razloga gledao da se napravi neka vrsta primirja na granici koja manje-više odgovara zapadnim saveznicima i koliko-toliko čuva dostojanstvo Kijeva. Za Trampa bi glavni bili ogromni trgovinski i tehnološki disbalansi koje SAD imaju sa Pekingom,“ uveren je Dobrosavljević.
