https://lat.sputnikportal.rs/20240213/srbija-hoce-izlaz-na-more-vazan-iskorak-na-mediteran---za-jacanje-geopolitickog-polozaja-zemlje-1167626010.html
Srbija hoće izlaz na more: Važan iskorak na Mediteran - za jačanje geopolitičkog položaja zemlje
Srbija hoće izlaz na more: Važan iskorak na Mediteran - za jačanje geopolitičkog položaja zemlje
Sputnik Srbija
Namera Srbije da kupi delove luka Solun i Pirej je logična geopolitička i geoekonomska želja. To je oživljavanje starih namera Srbije sa početka 20. veka, a sa... 13.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-13T21:32+0100
2024-02-13T21:32+0100
2024-02-13T21:32+0100
srbija
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
srđan perišić
luke
solun
luka pirej
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112125/19/1121251949_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_afa18b8fa97c1e0c2da595dee2b56421.jpg
U geopolitičkom i geoekonomskom smislu, izlaz na more je veoma značajna kategorija za svaku državu, a namera Srbije da kupi deo u grčkim lukama Solun i Pirej je pohvalna, kaže za Sputnjik stručnjak za međunarodne odnose dr Srđan Perišić.O mogućnosti kupovine delova solunske i pirejske luke govorio je srpski predsednik Aleksandar Vučić tokom susreta sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom.„Važno nam je da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja, da kupimo deo luke, a nemamo problem da zakupljujemo luke. Kada povećamo automobilsku proizvodnju, s rudnicima, železarom, to će nam biti potrebno. Od Crne Gore smo tražili pristup Luke Bar, ali nam je potreban i brži izvoz u svet”, rekao je Vučić.Logičan geoeknomski zahtevRadi se o davnašnjoj želji Srbije, koja je početkom prošlog veka u posedu imala deo solunske luke, kao neke vrste izlaza na Mediteran. Sa geopolitičkog i geoekonomskog stanovišta, kada se govori o kupovini delova solunske ili pirejske luke, Perišić navodi da se u obzir moraju uzeti dva aspekta. Jedan je da deo evropskog koridora prema Turskoj i Bliskom istoku ide upravo preko Srbije i Makedonije do Soluna.Druga značajna stvar je da kineski „Pojas i put“ u Evropu dolazi kroz dve grčke luke, gde se završava pomorski deo ove kineske ekonomske inicijative.Prema njegovim rečima, još bi bolje bilo kada bi Srbija uspela da vrati pozicije koje je imala u barskoj luci, čime bi oživela železnički koridor sa Crnom Gorom.Solunska luka jedna je od najvećih luka u istočnom Mediteranu predstavlja kapiju Balkana i Jugoistočne Evrope. Ima četrnaest pristaništa za rasute terete i povezana je železničkom mrežom sa ostatkom Evrope.U 2021. godini u solunskoj luci pretovareno je 17.416.807 tona tereta i 471.063 kontejnera, što je čini jednom od najprometnijih luka u Grčkoj i drugoj po veličini kontejnerskom lukom u toj državi.Pirejska luka je najveća luka u Grčkoj i s obzirom da kroz nju prođe skoro 20 miliona putnika, jedna je od najprometnijih putničkih luka u Evropi, a što se tiče tereta nalazi se među prvih pet evropskih luka.
https://lat.sputnikportal.rs/20240212/vucic-grcke-kompanije-dobrodosle-u-srbiju-1167578484.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, srđan perišić, luke, solun, luka pirej
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, srđan perišić, luke, solun, luka pirej
Srbija hoće izlaz na more: Važan iskorak na Mediteran - za jačanje geopolitičkog položaja zemlje
Namera Srbije da kupi delove luka Solun i Pirej je logična geopolitička i geoekonomska želja. To je oživljavanje starih namera Srbije sa početka 20. veka, a sa kupovinom udela u tim lukama Srbija bi ojačala svoj geopolitički položaj u regionu.
U geopolitičkom i geoekonomskom smislu, izlaz na more je veoma značajna kategorija za svaku državu, a namera Srbije da kupi deo u grčkim lukama Solun i Pirej je pohvalna, kaže za Sputnjik stručnjak za međunarodne odnose dr Srđan Perišić.
O mogućnosti kupovine delova solunske i pirejske luke govorio je srpski predsednik Aleksandar Vučić tokom susreta sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom.
„Važno nam je da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja, da kupimo deo luke, a nemamo problem da zakupljujemo luke. Kada povećamo automobilsku proizvodnju, s rudnicima, železarom, to će nam biti potrebno. Od Crne Gore smo tražili pristup Luke Bar, ali nam je potreban i brži izvoz u svet”, rekao je Vučić.
Logičan geoeknomski zahtev
Radi se o davnašnjoj želji Srbije, koja je početkom prošlog veka u posedu imala deo solunske luke, kao neke vrste izlaza na Mediteran. Sa geopolitičkog i geoekonomskog stanovišta, kada se govori o kupovini delova solunske ili pirejske luke, Perišić navodi da se u obzir moraju uzeti dva aspekta. Jedan je da deo evropskog koridora prema Turskoj i Bliskom istoku ide upravo preko Srbije i Makedonije do Soluna.
„Tako da je ova namera Srbije logičan geoekonomski zahtev, da Srbija na tom ključnom koridoru koji se račva u Srbiji u dva pravca, prema Turskoj i Grčkoj, učestvuje u njima. To bi, po mom mišljenju, bio značajan doprinos Srbije i imala bi veliku finansijsku korist ako bi bila deo tog koridora kroz učešće u lukama Pirej i Solun“, ističe on.
Druga značajna stvar je da kineski „Pojas i put“ u Evropu dolazi kroz dve grčke luke, gde se završava pomorski deo ove kineske ekonomske inicijative.
„I to je veoma značajna dimenzija, da će Srbija biti prisutna u lukama kroz koje dolazi kineska geoekonomska moć“, kaže Perišić.
Prema njegovim rečima, još bi bolje bilo kada bi Srbija uspela da vrati pozicije koje je imala u barskoj luci, čime bi oživela železnički koridor sa Crnom Gorom.
Solunska luka jedna je od najvećih luka u istočnom Mediteranu predstavlja kapiju Balkana i Jugoistočne Evrope. Ima četrnaest pristaništa za rasute terete i povezana je železničkom mrežom sa ostatkom Evrope.
U 2021. godini u solunskoj luci pretovareno je 17.416.807 tona tereta i 471.063 kontejnera, što je čini jednom od najprometnijih luka u Grčkoj i drugoj po veličini kontejnerskom lukom u toj državi.
Pirejska luka je najveća luka u Grčkoj i s obzirom da kroz nju prođe skoro 20 miliona putnika, jedna je od najprometnijih putničkih luka u Evropi, a što se tiče tereta nalazi se među prvih pet evropskih luka.
