https://lat.sputnikportal.rs/20240213/buduci-namesnik-za-ukrajinu-bice-vatreni-rusofob-koji-ce-hetmana-zelenskog-drzati-na-uzdi-olivera-ikodinovic-1167627473.html
Budući „namesnik“ za Ukrajinu biće vatreni rusofob koji će hetmana Zelenskog držati „na uzdi“
Budući „namesnik“ za Ukrajinu biće vatreni rusofob koji će hetmana Zelenskog držati „na uzdi“
Sputnik Srbija
Zapad je odlučio da imenuje „namesnika“ za Ukrajinu kako bi „održavao red“, zadržao punu spoljnu kontrolu nad procesima koji se u toj zemlji odvijaju, a... 13.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-13T22:30+0100
2024-02-13T22:30+0100
2024-02-13T22:30+0100
specijalna operacija u ukrajini
rusija
analize i mišljenja
sad
svet
vladimir zelenski
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
izaslanik
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1163985940_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5099f674e4a7231cffc12d8af171f81e.jpg
Ruski eksperti ocenjuju da sada London i Vašington pokušavaju ne samo da nametnu „specijalnog predstavnika“, već žele i da Ukrajini oduzmu „ostatke suvereniteta“, dok odluku o slanju zapadnog „namesnika“ u Kijev vide i kao posledicu posete američke visoke zvaničnice Viktorije Nuland. Procesi u Ukrajini postaju nekontrolisani i nejasno je u kom pravcu će ih Zelenski i njegov tim odvesti. Zbog toga Zapad planira da odredi osobu – namesnika u Ukrajini - i ojača mehanizme za direktnu spoljnu kontrolu teritorije koju kontroliše Kijev.Ivan Lizan, šef analitičkog biroa SONAR-2050, smatra da je Zapadu potreban „specijalni izaslanik“ u Ukrajini iz dva razloga:Lizan podseća da je još u septembru američki predsednik Džo Bajden imenovao Peni Pricker za specijalnog predstavnika Sjedinjenih Država za ekonomski oporavak Ukrajine, a sada Zapad namerava da napravi još jedan korak dalje.„Sada će, po svemu sudeći, još jedna osoba biti dodeljena ne samo Zelenskom, već i premijeru (Denisu) Šmigalu. Odnosno, za imenovanje ‘specijalnog izaslanika’ postoje dva faktora - Zelenski i novac“, kaže Lizan, komentarišući saznanja ruske Spoljne obaveštajne službe da SAD i Velika Britanija ubeđuju druge države grupe G7 da uspostave mesto „specijalnog izaslanika“ za Ukrajinu.Pretpostavlja se da će on imati stalan pristup Zelenskom i znati za sve njegove planove. Specijalni izaslanik će takođe morati da blokira korake ukrajinskog rukovodstva koji nisu koordinisani sa Vašingtonom i Londonom, predlažući umesto njih, sa stanovišta Anglosaksonaca, ispravna rešenja.Hoće li Stoltenberg biti „namesnik“ u KijevuRuska Spoljna obaveštajna služba ističe da Zapad razmatra generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, kome mandat ističe 1. oktobra ove godine i druge rusofobski nastrojene američke i evropske političare za ulogu „namesnika“ u Ukrajini, dok ruski eksperti podsećaju da je tokom Stoltenbergovog mandata na mestu šefa NATO-a kijevskom režimu aktivno pružana vojna i politička podrška. Prema njihovim rečima, kružile su glasine da bi Stoltenberg mogao da bude postavljen na čelo jedne od institucija u okviru Evropske unije, uključujući i finansije i ekonomiju, ali se ne isključuje mogućnost ni da bi mogao da bude postavljen za „namesnika“ u Ukrajini, kako bi jačao i širio uticaj NATO-a i nametao zapadne pozicije poslušnicima u Kijevu.SAD su imale specijalnog izaslanika za Ukrajinu od 2017. do 2019. godine, diplomatu Kurta Volkera, koji je bio protiv mirovnih sporazuma iz Minska i zalagao se za povećanje vojne pomoći Ukrajini, jer je lobirao za interese kompanije „Rajteon“, proizvođača protivtenkovskih raketnih sistema „džavelin“.Isticao je da će Rusija „poštovati granice” samo ako ih Zapad „jasno definiše” i pozivao na nove antiruske sankcije, uključujući i lične za posetu Krimu.Dakle, Volker je dosledno vodio politiku ne za uspostavljanje dijaloga između sukobljenih strana — kijevskog režima i Donbasa — već za jačanje vojno-tehničke saradnje Vašingtona i Kijeva, podstičući ga ka vojnoj opciji i snabdevajući ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem.Politika NATO-a u Ukrajini je propalaOčigledno je da će se i novi „namesnik“ držati sličnih, ako ne i istih stavova. Ruski eksperti zaključuju da Stoltenberg, koji je uključen u ukrajinsku agendu i koji je bio jedan od glavnih glasnogovornika na ovu temu, odgovara za ulogu specijalnog izaslanika, ali druga stvar je što se ovo može tumačiti i kao priznanje Zapada da je politika NATO-a propala, s obzirom da joj je potreban specijalni izaslanik...Pri razmatranju teme „specijalnog izaslanika“ za Ukrajinu, Zapad uzima u obzir da su mnogi Ukrajinci počeli da shvataju da je situacija na frontu sve teža, da postoje poteškoće sa mobilizacijom i odlaganja u vezi sa dobijanjem vojne pomoći Zapada i da da je neminovno da će Moskva ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije.S tim u vezi, ocenjuje ruska obaveštajna služba, Vašington i London su počeli da strahuju od izdaje mnogih predstavnika kijevske elite koji bi mogli da pokušaju da „igraju unapred“ blagovremenim prelaskom na stranu budućih pobednika. I takvi strahovi su sasvim opravdani – „prvi“ su već prešli.Moskva smatra da realizacije ideje o imenovanju „namesnika“ u Ukrajini neće dovesti do rezultata koje žele SAD i Velika Britanija, jer „specijalni izaslanik“ Zapada, ko god da zauzme ovu funkciju, „teško da će moći dugo da opstane u kijevskoj močvari međusobne mržnje, intriga, obmana, podilaženja i izdaje“. Potonuvši na dno, naći će se u toplom društvu ambasadora država G7 u Ukrajini koji se, kako je sada očigledno, nisu izborili sa ulogom "kolektivnog nemesnika" na ukrajinskom tlu.Stručnjaci zaključuju i da sve ovo pokazuje spremnost Zapada da prihvati neminovnost da će Ukrajina u formatu u kojem danas postoji prestati da postoji nakon nekog vremena.
https://lat.sputnikportal.rs/20240212/zapad-se-plasi-da-bi-ukrajinska-elita-mogla-da-predje-na-stranu-rusije-1167596101.html
sad
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, analize i mišljenja, sad, svet, vladimir zelenski, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, izaslanik, nato, velika britanija, spoljna obaveštajna služba
rusija, analize i mišljenja, sad, svet, vladimir zelenski, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, izaslanik, nato, velika britanija, spoljna obaveštajna služba
Budući „namesnik“ za Ukrajinu biće vatreni rusofob koji će hetmana Zelenskog držati „na uzdi“
Zapad je odlučio da imenuje „namesnika“ za Ukrajinu kako bi „održavao red“, zadržao punu spoljnu kontrolu nad procesima koji se u toj zemlji odvijaju, a Vladimira Zelenskog držao „na uzdi“. Stručnjaci kažu da će to mesto, u svakom slučaju, zauzeti „vatreni rusofob“.
Ruski eksperti ocenjuju da sada London i Vašington pokušavaju ne samo da nametnu „specijalnog predstavnika“, već žele i
da Ukrajini oduzmu „ostatke suvereniteta“, dok
odluku o slanju zapadnog „namesnika“ u Kijev vide i kao posledicu posete američke visoke zvaničnice Viktorije Nuland.
Procesi u Ukrajini postaju nekontrolisani i nejasno je u kom pravcu će ih Zelenski i njegov tim odvesti. Zbog toga Zapad planira da odredi osobu – namesnika u Ukrajini - i ojača mehanizme za direktnu spoljnu kontrolu teritorije koju kontroliše
Kijev.
Ivan Lizan, šef analitičkog biroa SONAR-2050, smatra da je Zapadu potreban „specijalni izaslanik“ u Ukrajini iz dva razloga:
„Prvo to je zato što je Zelenski izmakao kontroli. Na primer, nije želeo da održi izbore, blokira ih na svaki mogući način, što mu omogućava da se pretvori u hetmana... Drugo, u uslovima kada je sve teže koordinisati dodelu pomoći Ukrajini - a nejasno je zašto bi to trebalo da se radi, pošto Ukrajina neće pobediti Rusiju na bojnom polju - do izražaja dolazi efikasnost trošenja novca koji je već dodeljen Ukrajini“.
Lizan podseća da je još u septembru američki predsednik Džo Bajden imenovao Peni Pricker za specijalnog predstavnika Sjedinjenih Država za ekonomski oporavak Ukrajine, a sada Zapad namerava da napravi još jedan korak dalje.
„Sada će, po svemu sudeći, još jedna osoba biti dodeljena ne samo Zelenskom, već i premijeru (Denisu) Šmigalu. Odnosno, za imenovanje ‘specijalnog izaslanika’ postoje dva faktora - Zelenski i novac“, kaže Lizan, komentarišući saznanja ruske Spoljne obaveštajne službe da SAD i Velika Britanija ubeđuju druge države grupe G7 da uspostave mesto „specijalnog izaslanika“ za Ukrajinu.
Pretpostavlja se da će on imati stalan pristup Zelenskom i znati za sve njegove planove. Specijalni izaslanik će takođe morati da blokira korake ukrajinskog rukovodstva koji nisu koordinisani sa Vašingtonom i Londonom, predlažući umesto njih, sa stanovišta Anglosaksonaca, ispravna rešenja.
Hoće li Stoltenberg biti „namesnik“ u Kijevu
Ruska Spoljna obaveštajna služba ističe da Zapad razmatra generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, kome mandat ističe 1. oktobra ove godine i druge rusofobski nastrojene američke i evropske političare za ulogu „namesnika“ u Ukrajini, dok ruski eksperti podsećaju da je tokom Stoltenbergovog mandata na mestu šefa NATO-a kijevskom režimu aktivno pružana vojna i politička podrška. Prema njihovim rečima, kružile su glasine da bi Stoltenberg mogao da bude postavljen na čelo jedne od institucija u okviru Evropske unije, uključujući i finansije i ekonomiju, ali se ne isključuje mogućnost ni da bi mogao da bude postavljen za „namesnika“ u Ukrajini, kako bi jačao i širio uticaj NATO-a i nametao zapadne pozicije poslušnicima u Kijevu.
„Od te konkretne osobe ništa ne zavisi, ništa se neće promeniti. To može biti Stoltenberg, a možda i neko drugi - nije ni važno. Predstavnik u javnosti može da bude bilo ko. Najvažnije je da se toj osobi redovno dostavljaju službeni zapisi i da se on stara da što bolje razume suštinu tekućih procesa u Ukrajini. Na Zapadu ima dovoljno takvih ljudi. Mislim da će uspeti da razotkriju korupcionaške šeme", zaključio je Lizan.
SAD su imale specijalnog izaslanika za Ukrajinu od 2017. do 2019. godine, diplomatu Kurta Volkera, koji je bio protiv mirovnih sporazuma iz Minska i zalagao se za povećanje vojne pomoći Ukrajini, jer je lobirao za interese kompanije „Rajteon“, proizvođača protivtenkovskih raketnih sistema „džavelin“.
Isticao je da će Rusija „poštovati granice” samo ako ih Zapad „jasno definiše” i pozivao na nove antiruske sankcije, uključujući i lične za posetu Krimu.
Dakle,
Volker je dosledno vodio politiku ne za uspostavljanje dijaloga između sukobljenih strana — kijevskog režima i Donbasa — već za
jačanje vojno-tehničke saradnje Vašingtona i Kijeva, podstičući ga ka vojnoj opciji i snabdevajući ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem.
Politika NATO-a u Ukrajini je propala
Očigledno je da će se i novi „namesnik“ držati sličnih, ako ne i istih stavova. Ruski eksperti zaključuju da Stoltenberg, koji je uključen u ukrajinsku agendu i koji je bio jedan od glavnih glasnogovornika na ovu temu, odgovara za ulogu specijalnog izaslanika, ali druga stvar je što se ovo može tumačiti i kao priznanje Zapada da je politika NATO-a propala, s obzirom da joj je potreban specijalni izaslanik...
Pri razmatranju teme „specijalnog izaslanika“ za Ukrajinu, Zapad uzima u obzir da su mnogi Ukrajinci počeli da shvataju da je
situacija na frontu sve teža, da postoje poteškoće sa mobilizacijom i odlaganja u vezi sa dobijanjem vojne pomoći Zapada i da da je neminovno da će Moskva ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije.
S tim u vezi, ocenjuje ruska obaveštajna služba, Vašington i London su počeli da strahuju od izdaje mnogih predstavnika kijevske elite koji bi mogli da pokušaju da „igraju unapred“ blagovremenim prelaskom na stranu budućih pobednika. I takvi strahovi su sasvim opravdani – „prvi“ su već prešli.
Moskva smatra da realizacije ideje o imenovanju „namesnika“ u Ukrajini neće dovesti do rezultata koje žele SAD i Velika Britanija, jer „specijalni izaslanik“ Zapada, ko god da zauzme ovu funkciju, „teško da će moći dugo da opstane u kijevskoj močvari međusobne mržnje, intriga, obmana, podilaženja i izdaje“. Potonuvši na dno, naći će se u toplom društvu ambasadora država G7 u Ukrajini koji se, kako je sada očigledno, nisu izborili sa ulogom "kolektivnog nemesnika" na ukrajinskom tlu.
Stručnjaci zaključuju i da sve ovo pokazuje spremnost Zapada da prihvati neminovnost da će Ukrajina u formatu u kojem danas postoji prestati da postoji nakon nekog vremena.
