https://lat.sputnikportal.rs/20240210/mirovni-sporazum-nemoguc-sve-dok-japan-vodi-rat-protiv-rusije-olivera-ikodinovic-1167458827.html
Mirovni sporazum nemoguć sve dok Japan vodi rat protiv Rusije
Mirovni sporazum nemoguć sve dok Japan vodi rat protiv Rusije
Sputnik Srbija
S obzirom da Japan nastavlja da vodi „rat“ protiv Moskve i drži se otvoreno neprijateljske pozicije potpisivanje mirovnog sporazuma, na koji se čeka još od Drugog... 10.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-10T14:45+0100
2024-02-10T14:45+0100
2024-02-10T14:45+0100
rusija
rusija – politika
japan
svet
analize i mišljenja
mirovni sporazum
kurilska ostrva
kurili
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/0f/1124620219_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_dfb57946d2043bef6a97af69a650335e.jpg
Ruski eksperti napominju da Japan u potpunosti podržava politiku kolektivnog Zapada prema Moskvi, pokušavajući da naškodi interesima Rusije i u tom smislu još nema šanse za normalizaciju odnosa i bilo kakve pregovore.Ova tema je u javnosti ponovo zaživela nakon izjave japanskog premijera Fumija Kiside da se Japan „čvrsto pridržava kursa rešavanja teritorijalnog problema i potpisivanja mirovnog sporazuma sa Rusijom“. On je govoreći na „Nacionalnom mitingu za povratak severnih teritorija“, kako nazivaju južni deo ruskih Kurilskih ostrva, izrazio žaljenje što 78 godina nakon završetka rata" to pitanje još uvek nije rešeno.U skladu sa odlukom japanske vlade od 1981. godine „Nacionalni miting za povratak severnih teritorija“ se u Tokiju održava svake godine 7. februara, na Dan severnih teritorija, ustanovljen u čast potpisivanja 1855. godine prvog rusko-japanskog sporazuma.Konstantin Kornejev, ekspert Centra za japanske studije Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka, smatra da je Tokio svestan nerealnosti svojih pretenzija.Odnosi Rusije i Japana, dve države koje su tehnički i dalje u ratu, postali su složeniji usled događaja u Ukrajini i antiruske politike koju vodi Tokio. Konkretno, nastavlja se sa uvođenjem nezakonitih sankcija protiv Rusije, rusofobija se namerno raspiruje u japanskom društvu, povećava se zajednička vojna aktivnost sa državama NATO-a u blizini dalekoistočnih granica Ruije, a direktna pomoć se pruža kijevskom režimu.U takvim uslovima Moskva smatra da je nastavak dijaloga o potpisivanju mirovnog sporazuma nemoguć.Čiji su zapravo KuriliSovjetski Savez i Japan nisu zaključili mirovni sporazum od kraja Drugog svetskog rata, a glavni kamen spoticanja je teritorijalni spor oko grupe ostrva koje Rusi nazivaju Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“.Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine, dok Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan, ali je Tokio kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva. Takve zahteve Tokio ima i danas, dok Moskva ističe da su četiri ostrva Kurila neotuđivi deo Rusije.„Ovo je političko pitanje, svaki novi japanski premijer obavezno potvrđuje kurs „vraćanja“ tzv. ‘severnih teritorija’ i po tom pitanju se ništa nije promenilo. Naivno je verovati da japanski establišment ovo ne razume – naravno da razume, ali u izvesnom smislu, oni su dužni, obavezni da o tome govore“, kaže Kornejev.Suštinski, Moskva nije protiv potpisivanja mirovnog sporazuma, ali Tokio traži da on bude sklopljen tek nakon rešavanja teritorijalnog pitanja, ujedno ističući da će „nastaviti da odlučno promoviše sankcioni pritisak” na Rusiju zbog situacije u Ukrajini i da će „u saradnji sa međunarodnom zajednicom nastaviti da podržava Kijev”.Ruski analitičari ocenjuju da je pozicija Japana „posebno čudna“ ako se uzme u obzir njegova geografska udaljenost od Ukrajine i činjenica da ruska specijalna operacija ni na koji način ne utiče na nacionalnu bezbednost te azijske zemlje.Kako Japan „ratuje“ sa RusijomNakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, japanske vlasti su dosledno uvodile široka ograničenja protiv Rusije i Belorusije. Na sankcionim listama Tokija nalaze se stotine državljana obe zemlje, kao i mnoge ruske kompanije. Tokio je zamrznuo imovinu najvećih ruskih banaka i uveo zabranu izvoza robe i tehnologija u Rusiju, čiji spisak premašuje 300 artikala.Zbog takve politike Japana Moskva je odustala od pregovora o mirovnom sporazumu, iako su se pregovori o tome aktivno vodili za vreme dok je premijer bio Šinzo Abe.Ruski eksperti ističu da je zbog sadašnjeg kursa Japana prema Rusiji ne postoje preduslovi za nastavak dijaloga o mirovnom sporazumu.Stručnjaci objašnjavaju da postoji više razloga zašto je Japan započeo takve antiruske akcije u svim pravcima. Pre svega, Tokio je glavni vojno-politički saveznik Vašingtona u Azijsko-pacifičkom regionu koji slepo sledi američku spoljnu politiku, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Osim toga, Japan smatra da mora poboljšati svoj status u međunarodnoj areni, dok premijer Kisida pokušava da iskoristi te antiruske akcije kako bi povećao svoj rejting, koji je drastično pao zbog neuspeha domaće ekonomske politike i korupcionaških skandala.Januarske ankete pokazuju da je nivo podrške japanskoj vladi koju predvodi Kisida pao na rekordno niskih 24 odsto.Ova ostrva su i za Rusiju strateški važna, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi protivraketne odbrane, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.Osim toga, ne treba isključiti ni mogućnost da bi Sjednjinjene Države, u slučaju da Japan povrati posed, na njega rasporedile svoje raketne sisteme.U svakom slučaju, ruski eksperti su saglasni u oceni da ne treba očekivati da će Rusija u bliskoj budućnosti ući u neku vrstu pregovora o mirovnom sporazumu, posebno uzimajući u obzir japanske zahteve da se reši i teritorijalni problem, koji je za Moskvu još odavno rešen.
https://lat.sputnikportal.rs/20230411/japan-ponovo-ukljucio-frazu-o-nezakonitoj-ruskoj-okupaciji-kurila-u-plavu-knjigu-diplomatije-1153938296.html
japan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, japan, svet, analize i mišljenja, mirovni sporazum, kurilska ostrva, kurili, sad
rusija – politika, japan, svet, analize i mišljenja, mirovni sporazum, kurilska ostrva, kurili, sad
Mirovni sporazum nemoguć sve dok Japan vodi rat protiv Rusije
S obzirom da Japan nastavlja da vodi „rat“ protiv Moskve i drži se otvoreno neprijateljske pozicije potpisivanje mirovnog sporazuma, na koji se čeka još od Drugog svetskog rata, i dalje nije moguće. Što se tiče „teritorijalnog spora“, za Rusiju Kurili nisu sporna teritorija - to pitanje je za Moskvu odavno i zauvek zatvoreno.
Ruski eksperti napominju da Japan u potpunosti podržava politiku kolektivnog Zapada prema Moskvi, pokušavajući da naškodi interesima Rusije i u tom smislu još nema šanse za normalizaciju odnosa i bilo kakve pregovore.
Ova tema je u javnosti ponovo zaživela nakon izjave japanskog premijera Fumija Kiside da se Japan „čvrsto pridržava kursa rešavanja teritorijalnog problema i potpisivanja mirovnog sporazuma sa Rusijom“. On je govoreći na „Nacionalnom mitingu za povratak severnih teritorija“, kako nazivaju južni deo ruskih Kurilskih ostrva, izrazio žaljenje što 78 godina nakon završetka rata" to pitanje još uvek nije rešeno.
U skladu sa odlukom japanske vlade od 1981. godine „Nacionalni miting za povratak severnih teritorija“ se u Tokiju održava svake godine 7. februara, na Dan severnih teritorija, ustanovljen u čast potpisivanja 1855. godine prvog rusko-japanskog sporazuma.
Konstantin Kornejev, ekspert Centra za japanske studije Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka, smatra da je Tokio svestan nerealnosti svojih pretenzija.
„Sva ova retorika japanskih zvaničnika nije ništa drugo nego obraćanje domaćoj publici, odnosno biračima, jer ako u Japanu kažete: ‘Ne možemo da vratimo ova ostrva, pa je bolje da o tome ne razmišljamo previše i da se bavimo rešavanjem unutrašnjih problema’ - bićete odmah politički mrtvi“, kaže Kornejev.
Odnosi Rusije i Japana, dve države koje su tehnički i dalje u ratu, postali su složeniji usled događaja u Ukrajini i antiruske politike koju vodi Tokio. Konkretno, nastavlja se sa uvođenjem nezakonitih sankcija protiv Rusije,
rusofobija se namerno raspiruje u japanskom društvu, povećava se zajednička vojna aktivnost sa državama NATO-a u blizini dalekoistočnih granica Ruije, a direktna
pomoć se pruža kijevskom režimu.
U takvim uslovima Moskva smatra da je nastavak dijaloga o potpisivanju mirovnog sporazuma nemoguć.
Sovjetski Savez i Japan nisu zaključili mirovni sporazum od kraja Drugog svetskog rata, a glavni kamen spoticanja je teritorijalni spor oko grupe ostrva koje Rusi nazivaju Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine, dok Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan, ali je Tokio kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva. Takve zahteve Tokio ima i danas, dok Moskva ističe da su četiri ostrva Kurila neotuđivi deo Rusije.
„Ovo je političko pitanje, svaki novi japanski premijer obavezno potvrđuje kurs „vraćanja“ tzv. ‘severnih teritorija’ i po tom pitanju se ništa nije promenilo. Naivno je verovati da japanski establišment ovo ne razume – naravno da razume, ali u izvesnom smislu, oni su dužni, obavezni da o tome govore“, kaže Kornejev.
Suštinski, Moskva nije protiv potpisivanja mirovnog sporazuma, ali Tokio traži da on bude sklopljen tek nakon rešavanja teritorijalnog pitanja, ujedno ističući da će „nastaviti da odlučno promoviše sankcioni pritisak” na Rusiju zbog situacije u Ukrajini i da će „u saradnji sa međunarodnom zajednicom nastaviti da podržava Kijev”.
Ruski analitičari ocenjuju da je pozicija Japana „posebno čudna“ ako se uzme u obzir njegova geografska udaljenost od Ukrajine i činjenica da
ruska specijalna operacija ni na koji način ne utiče na nacionalnu bezbednost te azijske zemlje.
Kako Japan „ratuje“ sa Rusijom
Nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, japanske vlasti su dosledno uvodile široka ograničenja protiv Rusije i Belorusije. Na sankcionim listama Tokija nalaze se stotine državljana obe zemlje, kao i mnoge ruske kompanije. Tokio je zamrznuo imovinu najvećih ruskih banaka i uveo zabranu izvoza robe i tehnologija u Rusiju, čiji spisak premašuje 300 artikala.
Zbog takve politike Japana Moskva je odustala od pregovora o mirovnom sporazumu, iako su se pregovori o tome aktivno vodili za vreme dok je premijer bio Šinzo Abe.
Ruski eksperti ističu da je zbog sadašnjeg kursa Japana prema Rusiji ne postoje preduslovi za nastavak dijaloga o mirovnom sporazumu.
Stručnjaci objašnjavaju da postoji više razloga zašto je Japan započeo takve
antiruske akcije u svim pravcima. Pre svega, Tokio je glavni
vojno-politički saveznik Vašingtona u Azijsko-pacifičkom regionu koji
slepo sledi američku spoljnu politiku, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Osim toga, Japan smatra da mora poboljšati svoj status
u međunarodnoj areni, dok premijer Kisida pokušava da iskoristi te antiruske akcije kako bi povećao svoj rejting, koji je drastično pao zbog neuspeha domaće ekonomske politike i korupcionaških skandala.
Januarske ankete pokazuju da je nivo podrške japanskoj vladi koju predvodi Kisida pao na rekordno niskih 24 odsto.
„Ne smemo zaboraviti da ova ostrva imaju veliki strateški značaj za Japan, jer će to omogućiti Japanu da se oseća sigurnije, posebno u situaciji kada postoje tenzije u odnosima sa Kinom i ozbiljne napetosti u odnosima sa Rusijom. Ovaj aspekt možda nije toliko očigledan, ali ipak postoji i ne treba ga odbacivati“, kaže Kornejev.
Ova ostrva su i za Rusiju strateški važna, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi protivraketne odbrane, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.
Osim toga, ne treba isključiti ni mogućnost da bi Sjednjinjene Države, u slučaju da Japan povrati posed, na njega rasporedile svoje raketne sisteme.
U svakom slučaju, ruski eksperti su saglasni u oceni da ne treba očekivati da će Rusija u bliskoj budućnosti ući u neku vrstu pregovora o mirovnom sporazumu, posebno uzimajući u obzir japanske zahteve da se reši i teritorijalni problem, koji je za Moskvu još odavno rešen.
