https://lat.sputnikportal.rs/20240208/pad-bajdena-bi-odskrinuo-vrata-i-za-povratak-kosovskog-pitanja-u-okrilje-ujedinjenih-nacija-1167443710.html
Pad Bajdena bi odškrinuo vrata i za povratak kosovskog pitanja u okrilje Ujedinjenih nacija
Pad Bajdena bi odškrinuo vrata i za povratak kosovskog pitanja u okrilje Ujedinjenih nacija
Sputnik Srbija
Pitanje Kosova i Metohije moglo bi proceduralno da se vrati u Ujedinjene nacije, ali za to još ne postoji politička volja zapadnih članica SB UN. Ali, i to bi... 08.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-08T19:19+0100
2024-02-08T19:19+0100
2024-02-08T19:18+0100
srbija
srbija
un
savet bezbednosti un
kosovo i metohija (kim)
sednica
rezolucija 1244
dijalog beograda i prištine
evropska unija (eu)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1d/1150117027_0:19:1764:1011_1920x0_80_0_0_b87fc2305dec220d933ff3e0e45d14c7.jpg
Povratak pregovora o Kosovu i Metohiju pod okrilje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 12 44 u punom smislu teza je koja ima sve više zagovornika, s obzirom da se Evropska unija pokazala kao statusno neutralan pregovarač.I ambasador Rusije u Beogradu Aleks Bocan-Harčenko poručio je da je i sednica SB UN posvećena KiM korak ka vraćanju kosovskog pitanja u okrilje UN i Rezolucije 12 44 ali da za to tek predstoji diplomatska borba.Stvari lako mogu da se promeneS druge strane, činjenica je da je sadašnja situacija u Ujedinjenim nacijama na strani Zapada, odnosno, odlazeće američke administracije koja čvrsto stoji uz Evropsku uniju, što po rečima diplomate i bivšeg ambasadora Branka Brankovića, u političkom smislu koči povratak kosovskog pitanja na sto SB UN.Po njegovim rečima, da bi se to desilo mora da postoji ne samo politička volja, nego i priznanje iz EU ali i od Amerike koja taj proces podržava, da nisu uspeli sa briselskim dijalogom.„Odnos snaga u SB je takav da sve glavne države sa pravom veta su iz Evrope - Nemačka i Fracuska, plus Amerika i Velika Britanije koje dijalog koji vodi EU podržavaju. Postavlja se pitanje, pod kojim opravdanim i dobro potkrepljenim uslovima bi SB mogao da pregovore ponovo preuzme i izvuče iz ruku EU. Za to bi bila potrebna jedna Rezolucija, ali se opet postavlja pitanje da li bi ove navedene zemlje na to stavile veto ili ne,“ kaže Branković.Američka administracija na izmakuDr Aleksandra Lukić, iz Instituta za političke studije, saglasan je da je ključna politička volja koja ima moć u UN ali smatra da bi i na tom polju stvari lako mogle da se promene.Po njegovim rečima, Evropska unija tu ne bi imala šta mnogo da se pita jer, kako kaže, ona ni do sada nije vodila pregovore.„Oni su vodili nekakav dijalog, razgovor ali nisu pregovarali, odnosno dve strane nisu bile i dve pregovaračke strane. U suštini se sve svodilo na to da se podilazi Prištini a da Srbija bude oštećena u svakom smislu. Uostalom, upravo takvo ponašanje je i dovelo Srbiju u poziciju da traži hitnu sednicu SB UN o KiM,“ ocena je Lukića.Po njegovom mišljenju, ako bi se pitanje KiM vratilo u UN došlo bi do suštinskih pregovora u okviru Rezolucije 12 44.Može doći do novih povlačenja priznanjaBranković smatra da je ova sednica izuzetno važna jer će sve što bude na njoj izrečeno stići do vlada svih država koje budu prisutne, što bi moglo da utiče na dalji tok pregovora kao i na formu.„Na sednici ćemo imati priliku da se kaže sve što je sa naše strane uočeno, a sama činjenica da smo dobili sednicu po meni znači da su zemlje Kvinte bile ozbiljne kada su Prištinu opomenule zbog ukidanja dinara. Samim tim, to nagoveštava mogućnost da se ta odluka zaista ili ukine ili suspenduje,“ mišljenja je Branković.Za nas je pre svega važno da sve to ode u zemlje koje su priznale Kosovo iz Azije i Afrike, koje bi posle ovoga mogle da povuku priznanje Kosova, što bi za nas bilo veoma značajno.Dešavanja na KiM ugrožavaju međunarodni mirKako objašnjava naš sagovornik, ovo je od izuzetne važnosti jer se de fakto kosovsko pitanje razmatra pod tačkama koje ukazuju na moguće ugrožavanje mira i međunarodne bezbednosti na Balkanu.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240207/zakulisna-igra-zapada-niko-ne-sme-da-vidi-i-cuje-jedinu-istinu-o-kosovu--1167402887.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
pad bajdena bi otškrinuo vrata i za povratak kosovskog pitanja u okrilje ujedinjenih nacija
pad bajdena bi otškrinuo vrata i za povratak kosovskog pitanja u okrilje ujedinjenih nacija
Pad Bajdena bi odškrinuo vrata i za povratak kosovskog pitanja u okrilje Ujedinjenih nacija
Pitanje Kosova i Metohije moglo bi proceduralno da se vrati u Ujedinjene nacije, ali za to još ne postoji politička volja zapadnih članica SB UN. Ali, i to bi moglo da se promeni ukoliko bi se promenila američka administracija na predstojećim izborima, smatraju sagovornici Sputnjika.
Povratak pregovora o Kosovu i Metohiju pod okrilje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 12 44 u punom smislu teza je koja ima sve više zagovornika, s obzirom da se Evropska unija pokazala kao statusno neutralan pregovarač.
I ambasador Rusije u Beogradu Aleks Bocan-Harčenko poručio je da je i sednica SB UN posvećena KiM korak ka vraćanju kosovskog pitanja u okrilje UN i Rezolucije 12 44 ali da za to tek predstoji diplomatska borba.
Stvari lako mogu da se promene
S druge strane, činjenica je da je sadašnja situacija u Ujedinjenim nacijama na strani Zapada, odnosno, odlazeće američke administracije koja čvrsto stoji uz Evropsku uniju, što po rečima diplomate i bivšeg ambasadora Branka Brankovića, u političkom smislu koči povratak kosovskog pitanja na sto SB UN.
„Sednica SB UN o Kosovu i Metohiji koja će se na zahtev Srbije održati večeras, mogla bi da bude prekretnica u mnogim dešavanjima po ovom pitanju. Generalni sekretar UN trebalo bi da napravi izveštaj posle ove sednice svakako i to o primeni Rezolucije 1244. Tek onda bi se otvorila rasprava o tome da li je potrebno da se poništi Rezolucija po kojoj su pregovori prešli u ruke EU i da se vrati u sedište UN,“ objašnjava Branković.
Po njegovim rečima, da bi se to desilo mora da postoji ne samo politička volja, nego i priznanje iz EU ali i od Amerike koja taj proces podržava, da nisu uspeli sa briselskim dijalogom.
„Odnos snaga u SB je takav da sve glavne države sa pravom veta su iz Evrope - Nemačka i Fracuska, plus Amerika i Velika Britanije koje dijalog koji vodi EU podržavaju. Postavlja se pitanje, pod kojim opravdanim i dobro potkrepljenim uslovima bi SB mogao da pregovore ponovo preuzme i izvuče iz ruku EU. Za to bi bila potrebna jedna Rezolucija, ali se opet postavlja pitanje da li bi ove navedene zemlje na to stavile veto ili ne,“ kaže Branković.
Američka administracija na izmaku
Dr Aleksandra Lukić, iz Instituta za političke studije, saglasan je da je ključna politička volja koja ima moć u UN ali smatra da bi i na tom polju stvari lako mogle da se promene.
„Zaboravljamo da u Americi imamo predsedničke izbore i da veoma lako može da se desi da pobedi administracija Donalda Trampa. U tom slučaju, moglo bi da se u UN potegne pitanje povrataka pregovora o KiM, i to upravo zahvaljujući Trampovoj administraciji, ako ćemo suditi po onome što se do sada čulo od Ričarda Grenela koji je njegova desna ruka,“ kaže Lukić.
Po njegovim rečima, Evropska unija tu ne bi imala šta mnogo da se pita jer, kako kaže, ona ni do sada nije vodila pregovore.
„Oni su vodili nekakav dijalog, razgovor ali nisu pregovarali, odnosno dve strane nisu bile i dve pregovaračke strane. U suštini se sve svodilo na to da se podilazi Prištini a da Srbija bude oštećena u svakom smislu. Uostalom, upravo takvo ponašanje je i dovelo Srbiju u poziciju da traži hitnu sednicu SB UN o KiM,“ ocena je Lukića.
Po njegovom mišljenju, ako bi se pitanje KiM vratilo u UN došlo bi do suštinskih pregovora u okviru Rezolucije 12 44.
„Uveren sam da bi ti pregovori bili konstruktivni i da bi doneli kakvo takvo zadovoljenje obe strane, odnosno, da bi se došlo do kompromisa ali pravog koji ne bi naginjao ni na jednu stranu,“ smatra Lukić.
Može doći do novih povlačenja priznanja
Branković smatra da je ova sednica izuzetno važna jer će sve što bude na njoj izrečeno stići do vlada svih država koje budu prisutne, što bi moglo da utiče na dalji tok pregovora kao i na formu.
„Na sednici ćemo imati priliku da se kaže sve što je sa naše strane uočeno, a sama činjenica da smo dobili sednicu po meni znači da su zemlje Kvinte bile ozbiljne kada su Prištinu opomenule zbog ukidanja dinara. Samim tim, to nagoveštava mogućnost da se ta odluka zaista ili ukine ili suspenduje,“ mišljenja je Branković.
Za nas je pre svega važno da sve to ode u zemlje koje su priznale Kosovo iz Azije i Afrike, koje bi posle ovoga mogle da povuku priznanje Kosova, što bi za nas bilo veoma značajno.
Dešavanja na KiM ugrožavaju međunarodni mir
„Druga stvar je važna sa aspekata aktiviranja cele situacije koja nije samo pogubna po Srbe na KiM već i po međunarodnu bezbednost. Mi smo pokrenuli zahtev na bazi tačke 5. Povelje UN, ali u vezi sa članom 4. u kome se kaže da SB UN može da razmatra svaki problem, sukob, neslaganje i tako dalje za koji proceni da može da ugrozi mir i međunarodnu bezbednost, pa onda članice po članu 35 Povelje UN zahtevaju sednicu SB UN,“ kaže Branković.
Kako objašnjava naš sagovornik, ovo je od izuzetne važnosti jer se de fakto kosovsko pitanje razmatra pod tačkama koje ukazuju na moguće ugrožavanje mira i međunarodne bezbednosti na Balkanu.
