https://lat.sputnikportal.rs/20240204/kinezi-napravili-atomski-sat-koji-ce-raditi-bez-greske-72-milijarde-godina-1167285290.html
Kinezi napravili atomski sat koji će raditi bez greške 7,2 milijarde godina
Kinezi napravili atomski sat koji će raditi bez greške 7,2 milijarde godina
Sputnik Srbija
Naučnici s Univerziteta za nauku i tehnologiju u Kini napravili su optički sat sa stabilnošću i greškom manjom od pet kvintiliotinki. Sat će izgubiti ili dobiti... 04.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-04T22:51+0100
2024-02-04T22:51+0100
2024-02-04T22:51+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
kina
atomski sat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/13/1162626081_0:86:3073:1814_1920x0_80_0_0_5a05dfbbe822366b5b5a0d21a90bb404.jpg
Optički satovi imaju ključnu ulogu u budućnosti koja se danas oblikuje. Naučnici su uvereni da mogu razviti preciznije sisteme globalnog pozicioniranja (GPS) i kvantnu distribuciju ključeva pomoću optičkih satova.Istraživački timovi iz Japana, SAD-a i Nemačke rade na razvoju atomskih satova, a najprecizniji atomski sat nalazi se na Univerzitetu Kolorado u Boulderu. Kina je sada postala druga država u svetu koja je demonstrirala precizno merenje vremena, međutim, njen sat mora biti tačniji od američkog.Sekundu, koja može izgledati tek kao mali otkucaj na satu, nauka definiše na osnovu atomskog sata poznatog kao "mikrotalasna fontana". Sat oslobađa atome cezijuma prema gore, koji zbog gravitacije padaju nazad prema Zemlji, slično kao što voda teče u fontani. Atomi se zatim pobuđuju mikrotalasnim impulsima, što uzrokuje da elektroni apsorbuju i emituju čestice svetlosti i "skaču" na različite energetske nivoe.Svaki takav ciklus je mali otkucaj koji čini deliće sekunde, omogućavajući naučnicima da održe precizno merenje vremena do nekoliko kvadriliontinki. Međutim, preciznost takvog sata zavisi of frekvencija mikrotalasne frekvencije. Istraživači zbog toga razvijaju optički sat koji zamenjuje mikrotalas laserskom svetlošću. Procjenjuje se da će ovo poboljšati performanse sata za dva reda veličine, prenosi portal Kliks.Pod vođstvom Pana Jianveija, kineski istraživački tim je koristio stroncijum za izradu svog optičkog sata. Istraživači su ohladili atome stroncijuma do temperature od nekoliko mikro Kelvina, a nakon toga su ih zarobili u jednodimenzionalnu rešetku stvorenu uz pomoć laserskih zraka koji se ukrštaju. Zatim su upotrebili ultra stabilni laser kako bi pokrenuli atome i doveli do stabilne i precizne tranzicije sata.Poređenja s drugim satovima su potvrdila da je optički sat stabilan na 2,2 kvintiliontinke, dok je njegova "nesigurnost" iznosila 4,4 kvintiliontinke. Istraživači su rekli da će njihov sat izgubiti ili dobiti jednu sekundu za 7,2 milijarde godina.Time su zadovoljeni minimalni kriterijumi potrebni za budućnost koja koristi optičke satove za precizno merenje vremena. Rad kineskih istraživača je otvorio nove načine za testiranje fundamentalnih teorija o fizici, kao i za traženje gravitacionih talasa i tamne materije.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/13/1162626081_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_992a9024454ece876d238130c381a928.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, kina, atomski sat
nauka i tehnologija, kina, atomski sat
Kinezi napravili atomski sat koji će raditi bez greške 7,2 milijarde godina
Naučnici s Univerziteta za nauku i tehnologiju u Kini napravili su optički sat sa stabilnošću i greškom manjom od pet kvintiliotinki. Sat će izgubiti ili dobiti jednu sekundu u narednih sedam milijardi godina, pa je verovatno da će prikazivati tačno vreme tokom naših života.
Optički satovi imaju ključnu ulogu u budućnosti koja se danas oblikuje. Naučnici su uvereni da mogu razviti preciznije sisteme globalnog pozicioniranja (GPS) i kvantnu distribuciju ključeva pomoću optičkih satova.
Istraživački timovi iz Japana, SAD-a i Nemačke rade na razvoju atomskih satova, a najprecizniji atomski sat nalazi se na Univerzitetu Kolorado u Boulderu. Kina je sada postala druga država u svetu koja je demonstrirala precizno merenje vremena, međutim, njen sat mora biti tačniji od američkog.
Sekundu, koja može izgledati tek kao mali otkucaj na satu, nauka definiše na osnovu atomskog sata poznatog kao "mikrotalasna fontana". Sat oslobađa atome cezijuma prema gore, koji zbog gravitacije padaju nazad prema Zemlji, slično kao što voda teče u fontani. Atomi se zatim pobuđuju mikrotalasnim impulsima, što uzrokuje da elektroni apsorbuju i emituju čestice svetlosti i "skaču" na različite energetske nivoe.
Svaki takav ciklus je mali otkucaj koji čini deliće sekunde, omogućavajući naučnicima da održe precizno merenje vremena do nekoliko kvadriliontinki. Međutim, preciznost takvog sata zavisi of frekvencija mikrotalasne frekvencije. Istraživači zbog toga razvijaju optički sat koji zamenjuje mikrotalas laserskom svetlošću. Procjenjuje se da će ovo poboljšati performanse sata za dva reda veličine,
prenosi portal Kliks.
Pod vođstvom Pana Jianveija, kineski istraživački tim je koristio stroncijum za izradu svog optičkog sata. Istraživači su ohladili atome stroncijuma do temperature od nekoliko mikro Kelvina, a nakon toga su ih zarobili u jednodimenzionalnu rešetku stvorenu uz pomoć laserskih zraka koji se ukrštaju. Zatim su upotrebili ultra stabilni laser kako bi pokrenuli atome i doveli do stabilne i precizne tranzicije sata.
Poređenja s drugim satovima su potvrdila da je optički sat stabilan na 2,2 kvintiliontinke, dok je njegova "nesigurnost" iznosila 4,4 kvintiliontinke. Istraživači su rekli da će njihov sat izgubiti ili dobiti jednu sekundu za 7,2 milijarde godina.
Time su zadovoljeni minimalni kriterijumi potrebni za budućnost koja koristi optičke satove za precizno merenje vremena. Rad kineskih istraživača je otvorio nove načine za testiranje fundamentalnih teorija o fizici, kao i za traženje gravitacionih talasa i tamne materije.