https://lat.sputnikportal.rs/20240204/huti-protiv-amerike-i--matematike-video-1167215944.html
Huti protiv Amerike i – matematike /video/
Huti protiv Amerike i – matematike /video/
Sputnik Srbija
Podaci o rangiranju vojnih snaga različitih država (Military Strength Ranking) na osnovu koeficijenata koji se dobijaju primenom kompleksnih matematičkih modela... 04.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-04T20:51+0100
2024-02-04T20:51+0100
2024-02-04T20:51+0100
svet
emisija „prorok“
svet
svet – politika
analize i mišljenja
huti
jemen
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/10/1166467648_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_fb4c2776c4d7fd392dcb1637d744e9e7.jpg
Uzimati te brojke zdravo za gotovo, kao pokazatelj bilo čega drugog donekle je apsurdno, odnekle i vrlo opasno. Šta znači što je američki koeficijent dvadeset puta „jači“ od jemenskog?Prema tim matematičkim modelima američke vojne snage su na samom vrhu (koeficijent 0.0699), a jemenski vojni potencijal dovoljan je tek za 81. mesto na listi (koeficijent 1.4622).Praksa ruši matematiku u JemenuU praksi stvari stoje sasvim drugačije. Da se praksa razlikuje od rezultata primene matematičkih modela već je dokazano baš u Jemenu.Hutske jedinice su preko osam godina vodile svoje bitke sa širokom koalicijom predvođenom Saudijskom Arabijom i UAE, u kojoj su još bili Maroko, Pakistan, druge zalivske zemlje i koju su aktivno podržavale SAD.Teritorija koju su kontrolisali Huti (a na kojoj je živelo preko osam desetina jemenske populacije) bila je pod skoro decenijskom blokadom, bez humanitarne pomoći, hrane, lekova, energenata... Taj rat odneo je preko 400 hiljada života i doneo više od 4 miliona interno raseljenih.Ipak, Huti su iz tog sukoba naposletku izašli kao pobednici. Veliki dogovor između Saudijske Arabije i Irana značio je obustavu daljih neprijateljstava i legitimizaciju šiitskog režima u Sani.Činilo se pre samo nekoliko meseci da je mir na dohvat ruke, izmučeni narod i izranjavana zemlja dočekali su ove vesti sa olakšanjem. Međutim, sa novom eskalacijom izraelsko – palestinskog sukoba stvari su počele da se komplikuju na celom Bliskom Istoku. Regionalna bezbednost je narušena, napetost raste, do juče zamrznuti konflikti ponovo postaju aktuelni, aktuelna neprijateljstva ispoljavaju se na nove načine.SAD su, zajedno sa Velikom Britanijom, otpočele vazdušne udare protiv Jemena. Pri tome, krajnje je diskutabilno ko je odgovoran za napade u Crvenom moru i protiv koga su vazdušni udari usmereni.Odgovornost za prvo preuzeo je pokret Ansar Alah, koji jeste uticajan među jemenskim Hutima, ali nije i jedini koji deluje. Njihove akcije naišle su na osudu drugih organizacija i takođe uticajnih hutskih predstavnika.Američko-britanske vojne snage uporno ponavljaju da je ovo usmereno protiv jemenskih Huta, što nije moralo biti tako definisano. Naposletku, tako će verovatno i biti, homogenizacija i mobilizacija protiv spoljne pretnje odigrava se brzo i možda neće obuhvatiti samo Hute, već se i dalje proširiti.Nije poznato šta je ciljČak i da se ova stvar ostavi po strani, ostaje nedorečeno šta je cilj takve akcije?Prvo, očigledno je da je Ansar Alah, podrazumeva se uz podršku sa strane (i tu je sada više verzija o mogućim pomagačima, ali najčešće se prst upira ka određenim lokacijama i centrima moći u Iranu), otpočeo asimetrične akcije napadima na brodove u Crvenom moru kao odgovor na izraelsku akciju u Palestini. Na meti su pored izraelskih i plovila iz država koje otvoreno pomažu Izrael. Te asimetrične akcije ne mogu se zaustaviti bombardovanjem Jemena.Razlog za ovakvu konstataciju je geografske prirode. Moreuz Bab-el-Mandeb koji razdvaja rog Afrike i Arabijsko poluostrvo, odnosno Džibuti i Jemen širok je oko 25 kilometara. Razdaljina koju su „prebacivale“ unapređenje verzije haubica M55 kalibra 203 milimetra, a kamoli savremena oružja koja zauzimaju sve značajnije mesto u izvođenju vojnih operacija. Iranska vojna industrija razvila je čitavu lepezu udarnih dronova, među kojima je i „mohadžer 10“ koji ima operativni domet od 2200 kilometara.Oni manji, dovoljni za asimetrične akcije u Crvenom moru su i najjeftiniji, koštaju svega par desetina hiljada dolara, pa je mogućnost njihove dalje upotrebe praktično neograničena. Deluje apsurdno, ali u određenom razvoju situacije sa manje od milion dolara „ulaganja“ u naoružanje može se zatvoriti jedna od najfrektventnijih morskih trgovačkih ruta preko koje se transportuju robe u vrednosti od više milijardi dolara svake nedelje (procene su da u pojedinim intervalima to može iznositi i preko 20 milijardi dolara nedeljno).Sedmina svetske pomorske trgovine vezana je za Crveno more, skoro desetina svetske trgovine žitom, devetina trgovine naftom koja se prevozi tankerima i blizu trećina kontejnerskog transporta (a to su uglavnom robe široke potrošnje).Što američko-britansko bombardovanje bude ofanzivnije i intenzivnije, to će i hutske (kontra)akcije biti učestalije. Naravno, biće i razornije po svetsku ekonomiju pošto nesiguran ili nemoguć transport automatski znači više cene hrane, energenata, roba široke potrošnje...Nema više ni šta da se gađaDrugo, u već razrušenom Jemenu, posle dugog građanskog rata i sukobljavanja Huta sa navedenom širokom koalicijom teško da je ostalo strateških ciljeva za gađanje. Čemu bombardovanje ako se tim činom ne pravi neka presudna razlika niti u taktičkom niti u strategijskom smislu?Treće, za američko-britanske snage kopneni napad predstavlja ogroman rizik. Opet je tu u pitanju geografija pošto „konfiguracija terena“ podseća na avganistansku. Razlika u odnosu na Avganistan je u tome što Jemen ima dugu morsku obalu i moguće je iz tog pravca zauzimati luke i važna komunikacijska čvorišta, no mimo priobalnog pojasa su visoravni i planine, centralna visoravan je na preko 2000 metara nadmorske visine, a najviša tačka je na preko 3600 metara.Koliko vojnika je potrebno za zauzimanje i kontrolisanje takvog terena? Koliko bi koštala takva operacija? Možda je još važnije otvoriti temu njene dužine trajanja i broja žrtava!? Ima li spremnosti za tako nešto na kolektivnom Zapadu!? I to zbog Jemena!?Istovremeno, SAD ne mogu računati na „lokalnu pešadiju“ i „regionalne igrače“. Em su se tu promenile okolnosti od dogovora Rijada i Teherana, em su čak četiri bliskoistočne zemlje pristupile BRIKS, em su Saudijska Arabija i UAE umorni od prethodnog rata u Jemenu.Prednost koja se uočava jednostavnim upoređivanjem koeficijenata o vojnim potencijalima u praksi ne mora značiti mnogo. U ovom konkretnom slučaju Jemena zapravo ne znače ništa.Američko-britanska operacije je započela, ali ona u ovom obimu, oslanjanjem na vazdušne udare ne može doneti rezultat. Time se hutske snage neće zaustaviti. A ulazak u bilo kakvu intervenciju sa kopnenim snagama predstavlja avanturu sa krajnje nepredvidljivim ishodom. Toliko nepredvidljivim da su mogući gubici neuporedivo veći od mogućih dobitaka. U svakom pogledu.Za ovu novonastalu situaciju rešenje se mora tražiti političkim putem. Što podrazumeva uključivanje u tu priču nezapadnih diplomatija, od saudijske, preko iranske, egipatske, do kineske i ruske. Što podrazumeva i mnogo „tajne diplomatije“ i dogovora sklopljenih daleko od očiju javnosti.Ako za to već nije kasno!?
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, svet, svet – politika, analize i mišljenja, huti, jemen, sad
emisija „prorok“, svet, svet – politika, analize i mišljenja, huti, jemen, sad
Huti protiv Amerike i – matematike /video/
Podaci o rangiranju vojnih snaga različitih država (Military Strength Ranking) na osnovu koeficijenata koji se dobijaju primenom kompleksnih matematičkih modela mogu poslužiti u analitici kao sredstva za određene komparacije ili praćenje trendova. I ništa više od toga.
Uzimati te brojke zdravo za gotovo, kao pokazatelj bilo čega drugog donekle je apsurdno, odnekle i vrlo opasno. Šta znači što je američki koeficijent dvadeset puta „jači“ od jemenskog?
Prema tim matematičkim modelima američke vojne snage su na samom vrhu (koeficijent 0.0699), a jemenski vojni potencijal dovoljan je tek za 81. mesto na listi (koeficijent 1.4622).
Praksa ruši matematiku u Jemenu
U praksi stvari stoje sasvim drugačije. Da se praksa razlikuje od rezultata primene matematičkih modela već je dokazano baš u Jemenu.
Hutske jedinice su preko osam godina vodile svoje bitke sa širokom koalicijom predvođenom Saudijskom Arabijom i UAE, u kojoj su još bili Maroko, Pakistan, druge zalivske zemlje i koju su aktivno podržavale SAD.
Teritorija koju su kontrolisali Huti (a na kojoj je živelo preko osam desetina jemenske populacije) bila je pod skoro decenijskom blokadom, bez humanitarne pomoći, hrane, lekova, energenata... Taj rat odneo je preko 400 hiljada života i doneo više od 4 miliona interno raseljenih.
Ipak, Huti su iz tog sukoba naposletku izašli kao pobednici. Veliki dogovor između Saudijske Arabije i Irana značio je obustavu daljih neprijateljstava i legitimizaciju šiitskog režima u Sani.
Činilo se pre samo nekoliko meseci da je mir na dohvat ruke, izmučeni narod i izranjavana zemlja dočekali su ove vesti sa olakšanjem. Međutim, sa novom eskalacijom izraelsko – palestinskog sukoba stvari su počele da se komplikuju na celom Bliskom Istoku. Regionalna bezbednost je narušena, napetost raste, do juče zamrznuti konflikti ponovo postaju aktuelni, aktuelna neprijateljstva ispoljavaju se na nove načine.
SAD su, zajedno sa Velikom Britanijom, otpočele vazdušne udare protiv Jemena. Pri tome, krajnje je diskutabilno ko je odgovoran za napade u Crvenom moru i protiv koga su vazdušni udari usmereni.
Odgovornost za prvo preuzeo je pokret Ansar Alah, koji jeste uticajan među jemenskim Hutima, ali nije i jedini koji deluje. Njihove akcije naišle su na osudu drugih organizacija i takođe uticajnih hutskih predstavnika.
Američko-britanske vojne snage uporno ponavljaju da je ovo usmereno protiv jemenskih Huta, što nije moralo biti tako definisano. Naposletku, tako će verovatno i biti, homogenizacija i mobilizacija protiv spoljne pretnje odigrava se brzo i možda neće obuhvatiti samo Hute, već se i dalje proširiti.
Čak i da se ova stvar ostavi po strani, ostaje nedorečeno šta je cilj takve akcije?
Prvo, očigledno je da je Ansar Alah, podrazumeva se uz podršku sa strane (i tu je sada više verzija o mogućim pomagačima, ali najčešće se prst upira ka određenim lokacijama i centrima moći u Iranu), otpočeo asimetrične akcije napadima na brodove u Crvenom moru kao odgovor na izraelsku akciju u Palestini. Na meti su pored izraelskih i plovila iz država koje otvoreno pomažu Izrael. Te asimetrične akcije ne mogu se zaustaviti bombardovanjem Jemena.
Razlog za ovakvu konstataciju je geografske prirode. Moreuz Bab-el-Mandeb koji razdvaja rog Afrike i Arabijsko poluostrvo, odnosno Džibuti i Jemen širok je oko 25 kilometara. Razdaljina koju su „prebacivale“ unapređenje verzije haubica M55 kalibra 203 milimetra, a kamoli savremena oružja koja zauzimaju sve značajnije mesto u izvođenju vojnih operacija. Iranska vojna industrija razvila je čitavu lepezu udarnih dronova, među kojima je i „mohadžer 10“ koji ima operativni domet od 2200 kilometara.
Oni manji, dovoljni za asimetrične akcije u Crvenom moru su i najjeftiniji, koštaju svega par desetina hiljada dolara, pa je mogućnost njihove dalje upotrebe praktično neograničena. Deluje apsurdno, ali u određenom razvoju situacije sa manje od milion dolara „ulaganja“ u naoružanje može se zatvoriti jedna od najfrektventnijih morskih trgovačkih ruta preko koje se transportuju robe u vrednosti od više milijardi dolara svake nedelje (procene su da u pojedinim intervalima to može iznositi i preko 20 milijardi dolara nedeljno).
Sedmina svetske pomorske trgovine vezana je za Crveno more, skoro desetina svetske trgovine žitom, devetina trgovine naftom koja se prevozi tankerima i blizu trećina kontejnerskog transporta (a to su uglavnom robe široke potrošnje).
Što američko-britansko bombardovanje bude ofanzivnije i intenzivnije, to će i hutske (kontra)akcije biti učestalije. Naravno, biće i razornije po svetsku ekonomiju pošto nesiguran ili nemoguć transport automatski znači više cene hrane, energenata, roba široke potrošnje...
Nema više ni šta da se gađa
Drugo, u već razrušenom Jemenu, posle dugog građanskog rata i sukobljavanja Huta sa navedenom širokom koalicijom teško da je ostalo strateških ciljeva za gađanje. Čemu bombardovanje ako se tim činom ne pravi neka presudna razlika niti u taktičkom niti u strategijskom smislu?
Treće, za američko-britanske snage kopneni napad predstavlja ogroman rizik. Opet je tu u pitanju geografija pošto „konfiguracija terena“ podseća na avganistansku. Razlika u odnosu na Avganistan je u tome što Jemen ima dugu morsku obalu i moguće je iz tog pravca zauzimati luke i važna komunikacijska čvorišta, no mimo priobalnog pojasa su visoravni i planine, centralna visoravan je na preko 2000 metara nadmorske visine, a najviša tačka je na preko 3600 metara.
Koliko vojnika je potrebno za zauzimanje i kontrolisanje takvog terena? Koliko bi koštala takva operacija? Možda je još važnije otvoriti temu njene dužine trajanja i broja žrtava!? Ima li spremnosti za tako nešto na kolektivnom Zapadu!? I to zbog Jemena!?
Istovremeno, SAD ne mogu računati na „lokalnu pešadiju“ i „regionalne igrače“. Em su se tu promenile okolnosti od dogovora Rijada i Teherana, em su čak četiri bliskoistočne zemlje pristupile BRIKS, em su Saudijska Arabija i UAE umorni od prethodnog rata u Jemenu.
Prednost koja se uočava jednostavnim upoređivanjem koeficijenata o vojnim potencijalima u praksi ne mora značiti mnogo. U ovom konkretnom slučaju Jemena zapravo ne znače ništa.
Američko-britanska operacije je započela, ali ona u ovom obimu, oslanjanjem na vazdušne udare ne može doneti rezultat. Time se hutske snage neće zaustaviti. A ulazak u bilo kakvu intervenciju sa kopnenim snagama predstavlja avanturu sa krajnje nepredvidljivim ishodom. Toliko nepredvidljivim da su mogući gubici neuporedivo veći od mogućih dobitaka. U svakom pogledu.
Za ovu novonastalu situaciju rešenje se mora tražiti političkim putem. Što podrazumeva uključivanje u tu priču nezapadnih diplomatija, od saudijske, preko iranske, egipatske, do kineske i ruske. Što podrazumeva i mnogo „tajne diplomatije“ i dogovora sklopljenih daleko od očiju javnosti.
Ako za to već nije kasno!?
