Kad narod „leče“ pevačice: Veliki kašalj je bolest za muzej, a u Srbiji od njega umiru bebe
20:43 31.01.2024 (Osveženo: 20:50 31.01.2024)
© Foto : Pexels/Photo by Edward Jenner
Pratite nas
Veliki kašalj je bolest koja bi trebalo da bude u muzeju medicine. Deca umiru, a postoji vakcina, to je nepojmljivo, neprihvatljivo. Treba videti zašto su deca obolela, ići za epidemiološkim tragom, videti ko je odgovoran. Postoji kalendar obavezne vakcinacije regulisan zakonom. Postoji i zakonska kazna. Moramo se uozbiljiti kao društvo.
Ovo za Sputnjik kaže naš eminentni infektolog prof. dr Dragan Delić povodom vesti da je četvoro dece preminulo od velikog kašlja na Institutu za majku i dete u Beogradu:
„Sad su protiv vakcine roditelji koji su vakcinisani protiv tih bolesti, oni prave problem zato što su nešto pročitali na internetu. To mora da se spreči“!
Lekari mesecima upozoravaju na pojavu velikog kašlja, koji izaziva bakterija Bordetella pertussis. U svojoj dugogodišnjoj praksi naš sagovornik se susretao sa ovom bolešću koja je imala i smrtni ishod. Kaže da je reč o veoma zaraznoj bolesti, od 100 izloženih osoba, 70 će je dobiti, ako nema imunitet.
U svojoj kliničkoj praksi najčešće je viđao odojčad, novorođenu decu, zato što majka ne prenosi zaštitu protiv pertusisa kao kod drugih infektivnih bolesti.
„Kod malih boginja znamo da je novorođeno dete zaštićeno makar šest meseci, jer mu je majka prenela antitela. Ovde nema tog prenosa, tako da smo viđali odojčad sa pertusisom, ali i decu predškolskog i školskog uzrasta“, kaže ovaj lekar.
Dolazi do prekida disanja
Klinička slika je veoma karakteristična, pacijent prolazi kroz tri stadujuma, prvi je dosadni kašalj, pre svega tokom noći. Traje oko dve nedelje, ali za razliku od drugih infektivnih bolesti, dete nema temperaturu. Posle toga dolazi u fazu zacenjivanja od takozvanog magarećeg kašalja.
„U tim epizodama zacenjivanja, može doći do prekida disanja koje može da traje čak minut ili dva. Dete poplavi zbog nedostatka kiseonika, to je zaista traumatično i za samo dete i za porodicu, pa i za nas lekare. Na kraju izbaci sluz koja podseća na belance. Problem je što deca refleks iskašljavanja razvijaju tek po rođenju i često ne mogu da izbace taj sekret“.
Pošto dete ne može da iskašljava, mogu da se razviju upale pluća, upala srednjeg uha, ali i mehaničke komplikacije. Od naprezanja mogu da se pojave kile na trbuhu, može da se javi i encefalopatija, mozak trpi zbog nedostatka kiseonika.
Vakcina postoji već sedam decenija
Bakterija je otkrivena 1906. godine, a vakcinacija se sprovodi od 1960. godine. Da bi se zaštitila cela populacija obuhvat vakcinacije mora da bude preko 95 odsto, ali to u našoj zemlji nije slučaj.
Dr Delić kaže da je vakcina protiv velikog kašlja apsolutno sigurna, jer se u organizam ne unosi sama bakterija, već toksin koji joj pripada, ali je izgubio toksične osobine i zadržao antigenu građu. Na te antigene, stvaramo antitela.
„Imali smo epidemiju morbila pre kovida, 15 ljudi je umrlo na pravdi boga. Nedopustivo je da imate vakcinu, da vam neko umire. Problem je u tome ko nam sprovodi zdravstveno vaspitanje, da li društvene mreže ili škole i zdravstveni sistem“, ističe dr Delić.
Najmanje vakcinisanih gde je najviše stanovnika
I predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis smatra da je u našoj zemlji na snazi nerpihvatljiva, defanzivna medicina, u kojoj roditelji odlučuju. Kaže da su podaci o vakcinaciji netransparentni, ali da Udruženje do njih ipak dolazi, zahvaljujući revnosti kolega.
On objašnjava da vakcinacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena dva meseca, što znači da izlaganje bakteriji do tada može biti opasno.
„Zato svi ostali treba da budu vakcinisani. Kad nemaju drugi, oni nemaju od koga da dobiju. Problem je što imamo mali procenat obuhvata, 80 odsto, verujem da je trenutno i manji. Pri tom se razlikuje po regionima. Na mestima gde su najveće koncentracije stanovništva, Beograd i Južnobački okrug, po pravilu je najmanji obuhvat vakcinacijom“, kaže dr Konstantinidis.
Mišljenje estrade važnije od stručnog
On dodaje da je obuhvat vakcinacije za morbile manji od 60 odsto i da smo očigledno došli do tačke u kojoj je i obuhvat vakicnama protiv velikog kašlja premali da bi mogli da se zaštitimo. Kaže da ovo nije alarm za lekare i roditelje, već za čitavo društvo, umiru nam bebe.
„Mišljenje jednog profesora Delića se izjednačava sa mišljenjem, govorim kroz paradigmu i metaforu, neke pevačice, pri čemu je za većinu njeno mišljenje ispravnije. To je problem, način življenja koji ne postoji samo kod nas, ali posebno na balkanskim prostorima, u zemljama bivše Jugoslavije. U Rumuniji imamo istu priču. U zemljama EU se trzaju kada obuhvat vakcinacije padne sa 96 na 93 odsto“.
Više načina da se izbegne vakcinacija
Ovaj pedijatar kaže da apsolutno podržava apel dr Delića da se sprovede istraga o četiri smrtna slučaja beba koje su umrle od velikog kašlja. Naglašava da lekari rade svoj posao, te da postoji puno načina da se izbegne vakcinacija.
„Dete je bolesno, ima privremenu sprečenost za vakcinaciju, dobije potvrdu i ode da se upiše u vrtić. Oni kažu, primićemo ga, vakcinisaće se za par nedelja. Kada to vreme prođe, niko više ne traži potvrdu o vakcinaciji“.
Predsednik Udruženja pedijatara napominje da nemamo jedinstveni informacioni sistem, deca koja se vakcinišu u privatnoj praksi ulaze u njega samo ukoliko roditelj odnese potvrdu da je dete vakcinisano ili privatni pedijatar obavesti državnog o tome, što ne mora da se desi.
„Ministarstvo zdravlja mora dodatno da se angažuje po ovom pitanju, uopšte na prevenciji u zdravstvenoj zaštiti dece. To mora da bude kontinuirani proces koji podrazumeva svaki ozbiljan sistem, da to bude rutina koja podrazumeva da ako neko nije vakcinisan, ne može u vrtić. Ne može da se upiše u školu, ako nema opravdani razlog za to“.
Delić dodaje da dodatni problem prave lekari koji govore protiv vakcine, javno istupaju. Ne raguje država, Lekarska komora, Srpsko lekarsko društvo, pa ni fakulteti.
„Ne može da ostane na tome, na konstataciji, umrlo nam četiri bebe. Dajte da vidimo, zašto su nam umrle četiri bebe. Ako postoji odgovornost, ona mora da se jasno definiše. Ovo će nam se ponavljati, ponašamo se kao da imamo višak života u zemlji Srbiji“, zaključuje dr Delić.
Pogledajte i:
