https://lat.sputnikportal.rs/20240130/umesto-pisaca-nagrade-ce-primati-robot-i-govorice-smislenije-ukoliko-mu-neko-ne-izvuce-baterije-marija-jakovljevic-1167050190.html
Umesto pisaca nagrade će primati robot i govoriće smislenije, ukoliko mu neko ne izvuče baterije
Umesto pisaca nagrade će primati robot i govoriće smislenije, ukoliko mu neko ne izvuče baterije
Sputnik Srbija
Dolaze bolja vremena. Uskoro će knjigu pisati veštačka inteligencija i već vidim za koju godinu kako Jasmina Ninkov predaje „Beogradskog pobednika“ visokom... 30.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-30T18:16+0100
2024-01-30T18:16+0100
2024-01-30T18:16+0100
kultura
kultura
vladan matijević
knjiga
nagrada
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/1e/1167050620_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_506ef1f001bcbabc547893ad05248f9e.jpg
Ovim rečima počeo je svoje obraćanje Vladan Matijević primivši priznanje Biblioteke grada Beograda.Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov uručila je Matijeviću nagradu „Beogradski pobednik“ za roman „Pakrac“, a ceremonija u gradskoj biblioteci počela je minutom ćutanja kojim je odata počast prošlogodišnjem laureatu Goranu Petroviću.Matijević je ispričao koliko mu je bilo teško da napiše „Pakrac“:„Bilo mi je mnogo teško dok sam u glavi držao te ljude sa margine i dok sam pravio taj svoj svet i trudio se da bude što ubedljiviji. Ni to nije bilo toliko teško, koliko kada sam je završio. Učinilo mi se da je neće niko ni objaviti, ni čitati, a kamoli nagraditi. Suviše je to mračno, crno, suviše tu ima bolnih stvari i taj moj svet se dosta dodiruje sa ovim sadašnjim, a ljudima je dosta i problema u sadašnjem svetu. Kao i svi pisci, ja sam bio siguran u svoje delo, ali sam sumnjao u izdavače i čitaoce i onda sam poslao svoj rukopis uredniku Dejanu Mihailoviću i u propratnom pismu sam napisao da ću razumeti ako se odbaci taj roman. Bilo je teško i čekati šta će mi javiti. Posle deset-petnaest dana me je nazvao i rekao – Vladane, napisao si odličan roman“.Autentična i složena slika savremenog društvaŽiri je ocenio da se među poetički, tematski i stilski raznolikim romanima, objavljenim na srpskom jeziku tokom 2023. godine, knjiga „Pakrac“ Vladana Matijevića vrednosno je odskočila majstorstvom pripovedanja kojim se oblikuje autentična i složena slika savremenog društva.Po neprestanom sučeljavanju sa zlom u sebi i u svetu, ovaj junak, primetio je žiri, ima svoje moguće literalne prethodnike – od Andrićevog Mustafe Madžara koji uporno ponavlja da je svet pun gada, preko groteksnih likova proze Miodraga Bulatovića koji se bore sa đavolima u sebi i drugima, potom marginalaca stvarnosti proze i antiheroja filmova crnog talasa, pa konačno do likova iz matijevićeve zbirke „Prilično mrtvi“ i romana „Vrlo malo svetlosti“:„Može se roman 'Pakrac' čitati i kao stvarnosna, ali i kao noar proza, politički ali još više i kao psihološki roman, međutim on je prvenstveno beogradski roman, on pripada osobenom i prepoznatljivom romaneskom podžanru koji se uobličio tokom 20. veka, od romana Milutina Uskokovića, do ostvarenja Borislava Pekića ili Slobodana Selenića. Prikazuje sjaj i bedu prestonice, urbanu devastaciju i otuđenje, Matijevićev roman ispisuje upečatljive i živopisne omaže karakterističnim beogradskim člokalitetima, prvenstveno pijaci Đeram i Bulevaru revolucije, ali i, recimo, beogradskim bioskopima u kojima se glavni junak prepušta igri svetlosti i mraka“.O ljudima u različitim uniformamaMatijević je u prigodnom tekstu koji je pročitao podsetio na Andrića i njegovo viđenje vojske:„U vreme ratnih sukoba ili kada vojna sila preuzme vlast i zavede ratno stanje u nekoj zemlji, skoro uvek se reč 'vojska' izgovara onako kako ju je bosanski narod izgovarao kada je u Bosnu stigao Omer paša Latas. Andrić u svom nezavršenom, a meni posebno dragom romanu, kaže da se ta reč izgovarala najčešće šapatom. Tako ju je izgovarao i onaj koji nije imao ništa da izgubi i koji nije znao ništa o državnoj politici i društvenim previranjima, niti o aktuelnim sukobima. I u Andrićevom i u delima drugih svetskih pisaca obično se govori o vojsci koja je došla da bude kaznena ekspedicija, koja nemilosrdno ubija, hara i pali kao pošast iz najstrašnije priče“.Vreme i mesto u kojoj se odvija ratna drama, primećuje Matijević, nemaju veliki značaj:„Bez obzira na ishod ratnog sukoba, takva vojska menja sudbinu zemlje i ljudi u njoj. Vojska o kojoj piše Andrić narodu oduzima stoku i za nju, bar u prvo vreme, daje priznanice, a ukoliko susretne usamljenu i zalutalu ženu nastupi pohotno i neuračunljivo. Posle toga i najgrublji anadolski regrut više želi da prećuti i zaboravi taj događaj nego da o njemu govori. Svejedno je, na kraju se obično ispostavi da li su vojnici ušli u grad u strogom poretku, sa vojnom muzikom, pažljivo odeveni, čisti i negovani ili raspojasani, premoreni, znojavi i zakrvavljenih očiju. U ovom svečanom času , dok primam nagradu za svoj roman 'Pakrac' koji između ostalih govori o ljudima u različitim uniformama, odlučio sam da pomenem Andrića i njegovo viđenje jedne vojske“.
https://lat.sputnikportal.rs/20240129/vladan-matijevic-za-sputnjik-svedoci-smo-da-se-jedan-svet-rusi-a-da-dolazi-drugi-1167013748.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, vladan matijević, knjiga, nagrada
kultura, vladan matijević, knjiga, nagrada
Umesto pisaca nagrade će primati robot i govoriće smislenije, ukoliko mu neko ne izvuče baterije
Dolaze bolja vremena. Uskoro će knjigu pisati veštačka inteligencija i već vidim za koju godinu kako Jasmina Ninkov predaje „Beogradskog pobednika“ visokom, čvrstom robotu, a on će govoriti smislenije i neće praviti pauze ukoliko mu neko ne izvuče baterije.
Ovim rečima počeo je svoje obraćanje Vladan Matijević primivši priznanje Biblioteke grada Beograda.
Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov uručila je Matijeviću nagradu
„Beogradski pobednik“ za roman
„Pakrac“, a ceremonija u gradskoj biblioteci počela je minutom ćutanja kojim je odata počast prošlogodišnjem laureatu Goranu Petroviću.
Matijević je ispričao koliko mu je bilo teško da napiše „Pakrac“:
„Bilo mi je mnogo teško dok sam u glavi držao te ljude sa margine i dok sam pravio taj svoj svet i trudio se da bude što ubedljiviji. Ni to nije bilo toliko teško, koliko kada sam je završio. Učinilo mi se da je neće niko ni objaviti, ni čitati, a kamoli nagraditi. Suviše je to mračno, crno, suviše tu ima bolnih stvari i taj moj svet se dosta dodiruje sa ovim sadašnjim, a ljudima je dosta i problema u sadašnjem svetu. Kao i svi pisci, ja sam bio siguran u svoje delo, ali sam sumnjao u izdavače i čitaoce i onda sam poslao svoj rukopis uredniku Dejanu Mihailoviću i u propratnom pismu sam napisao da ću razumeti ako se odbaci taj roman. Bilo je teško i čekati šta će mi javiti. Posle deset-petnaest dana me je nazvao i rekao – Vladane, napisao si odličan roman“.
Autentična i složena slika savremenog društva
Žiri je ocenio da se među poetički, tematski i stilski raznolikim romanima, objavljenim na srpskom jeziku tokom 2023. godine, knjiga „Pakrac“ Vladana Matijevića vrednosno je odskočila majstorstvom pripovedanja kojim se oblikuje autentična i složena slika savremenog društva.
„Glavni junak, ophrvan traumama, paranojama i bolestima, u fragmentarnim monološkim ispovestima upućenim imaginarnom prijatelju Pepiju, pripoveda o svom dotrajavanju u savremenom Beogradu. Ovaj povratnik sa slavonskog fronta, svedok i učesnik ratnih užasa s početka devedesetih godina prošlog veka, pokušava da opstane u svetu koji mu se ukazuju kao proistekao ir ratnih zločina i nasilja, u društvu koje nastavlja da nasilje i zločine proizvodi i uveličava“, istakao je predsednik žirija Predrag Petrović.
Po neprestanom sučeljavanju sa zlom u sebi i u svetu, ovaj junak, primetio je žiri, ima svoje moguće literalne prethodnike – od Andrićevog Mustafe Madžara koji uporno ponavlja da je svet pun gada, preko groteksnih likova proze Miodraga Bulatovića koji se bore sa đavolima u sebi i drugima, potom marginalaca stvarnosti proze i antiheroja filmova crnog talasa, pa konačno do likova iz matijevićeve zbirke „Prilično mrtvi“ i romana „Vrlo malo svetlosti“:
„Može se roman 'Pakrac' čitati i kao stvarnosna, ali i kao noar proza, politički ali još više i kao psihološki roman, međutim on je prvenstveno beogradski roman, on pripada osobenom i prepoznatljivom romaneskom podžanru koji se uobličio tokom 20. veka, od romana Milutina Uskokovića, do ostvarenja Borislava Pekića ili Slobodana Selenića. Prikazuje sjaj i bedu prestonice, urbanu devastaciju i otuđenje, Matijevićev roman ispisuje upečatljive i živopisne omaže karakterističnim beogradskim člokalitetima, prvenstveno pijaci Đeram i Bulevaru revolucije, ali i, recimo, beogradskim bioskopima u kojima se glavni junak prepušta igri svetlosti i mraka“.
O ljudima u različitim uniformama
Matijević je u prigodnom tekstu koji je pročitao podsetio na Andrića i njegovo viđenje vojske:
„U vreme ratnih sukoba ili kada vojna sila preuzme vlast i zavede ratno stanje u nekoj zemlji, skoro uvek se reč 'vojska' izgovara onako kako ju je bosanski narod izgovarao kada je u Bosnu stigao Omer paša Latas. Andrić u svom nezavršenom, a meni posebno dragom romanu, kaže da se ta reč izgovarala najčešće šapatom. Tako ju je izgovarao i onaj koji nije imao ništa da izgubi i koji nije znao ništa o državnoj politici i društvenim previranjima, niti o aktuelnim sukobima. I u Andrićevom i u delima drugih svetskih pisaca obično se govori o vojsci koja je došla da bude kaznena ekspedicija, koja nemilosrdno ubija, hara i pali kao pošast iz najstrašnije priče“.
Vreme i mesto u kojoj se odvija ratna drama, primećuje Matijević, nemaju veliki značaj:
„Bez obzira na ishod ratnog sukoba, takva vojska menja sudbinu zemlje i ljudi u njoj. Vojska o kojoj piše Andrić narodu oduzima stoku i za nju, bar u prvo vreme, daje priznanice, a ukoliko susretne usamljenu i zalutalu ženu nastupi pohotno i neuračunljivo. Posle toga i najgrublji anadolski regrut više želi da prećuti i zaboravi taj događaj nego da o njemu govori. Svejedno je, na kraju se obično ispostavi da li su vojnici ušli u grad u strogom poretku, sa vojnom muzikom, pažljivo odeveni, čisti i negovani ili raspojasani, premoreni, znojavi i zakrvavljenih očiju. U ovom svečanom času , dok primam nagradu za svoj roman 'Pakrac' koji između ostalih govori o ljudima u različitim uniformama, odlučio sam da pomenem Andrića i njegovo viđenje jedne vojske“.
