https://lat.sputnikportal.rs/20240129/prvi-put-u-istoriji-eu-objavljuje-ekonomski-rat-svojoj-clanici--zbog-rusije--1167010800.html
Prvi put u istoriji: EU objavljuje ekonomski rat svojoj članici – zbog Rusije
Prvi put u istoriji: EU objavljuje ekonomski rat svojoj članici – zbog Rusije
Sputnik Srbija
Ukoliko bi se pokazalo da je plan briselske birokratije da sabotira mađarsku ekonomiju zbog njenog protivljenja finansijskoj pomoći Ukrajini tačan, to bi značilo... 29.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-29T21:03+0100
2024-01-29T21:03+0100
2024-01-29T21:03+0100
svet
svet
svet – politika
mađarska
evropska unija (eu)
ucene
viktor orban
brisel
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111098/13/1110981360_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_62755d2482e1bdcce6af66f2548a5832.jpg
Da Brisel namerava da povede ekonomski rat protiv Mađarske otkrio je američki „Fajnenšel tajms“ – prema dokumentu u koji je ovaj američki ekonomski magazin imao uvid, Evropska unija mogla bi da sabotira privredu Mađarske i blokira sredstva koja joj pripadaju iz evropskih fondova, ako ne ukine veto na pomoć Kijevu na samitu u Briselu 1. februara. Strategija je usmerena na „ekonomske slabosti“ Mađarske i osmišljena da ugrozi njenu valutu.Brisel stavlja liberalizam na probuPrema rečima profesora međunarodnih odnosa sa banjalučkog univerziteta dr Miloša Šolaje, Mađarska bi sasvim sigurno pretrpela ekonomsku štetu ukoliko bi Brisel protiv nje poveo ekonomski rat.Međutim, to i nije najveći problem – naš sagovornik navodi da je severni srpski sused bio jedan od najsvetlijih primera tranzicije jedne zemlje od države birokratskog socijalizma u liberalnu demokratiju. Namerom Brisela, liberalna demokratija stavljena je na probu jer Evropa na taj način prema jednoj od svojih članica upotrebljava politike grubog uslovljavanja, koje su, kako kaže, i inače preteranije nego što bi trebalo da budu, što najviše osećaju zemlje koje su u procesu učlanjenja.Kako sa Zapadnim Balkanom, tako i sa MađarskomPristup Brisela prema Mađarskoj uporediv je i sa politikom EU prema državama Zapadnog Balkana, koje Evropska unija uslovljava za dobijanje finansijske pomoći od šest milijardi evra uvođenjem sankcija Rusiji, dodaje Šolaja.Od početka proširenja ka istoku, EU političkim i ekonomskim ucenama pokušava da u države koje joj se pridružuju uvede ono što naziva „standardima ponašanja“.Sa druge strane, ukoliko bi Brisel poveo ekonomski rat protiv jedne od svojih članica, u pitanje bi bila dovedena i politika proširenja koja je već kompromitovana. Države Zapadnog Balkana mnogo su više uradile i, na kraju krajeva, imale su bolju startnu poziciju od Gruzije, Moldavije i Ukrajine, a sada su u drugom planu evropskih interesa.EU sada mora da balansira između ideološke, političke i finansijske podrške Ukrajini i suštinske podrške procesima reformi i transformacijama unutar svojih redova, ističe Šolaja.Naš sagovornik napominje da Mađarska nije jedina članica protiv koje bi Brisel mogao da upotrebi sredstva finansijske ucene kako bi ih privoleo da igraju kako evropska birokratija svira. Tu su još i Slovačka i Poljska. Sve u svemu, radi se o lošoj poruci za države koje su nedavno postale članice i države koje žele učlanjenje, zaključuje Šolaja.
https://lat.sputnikportal.rs/20240129/madjarski-ministar-budimpesta-nece-podleci-ucenama-eu-po-pitanju-ukrajine-1166990226.html
mađarska
brisel
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, mađarska, evropska unija (eu), ucene, viktor orban, brisel
svet, svet – politika, mađarska, evropska unija (eu), ucene, viktor orban, brisel
Prvi put u istoriji: EU objavljuje ekonomski rat svojoj članici – zbog Rusije
Ukoliko bi se pokazalo da je plan briselske birokratije da sabotira mađarsku ekonomiju zbog njenog protivljenja finansijskoj pomoći Ukrajini tačan, to bi značilo da je EU objavila ekonomski rat jednoj svojoj članici. I to prvi put u istoriji.
Da Brisel namerava da povede ekonomski rat protiv Mađarske otkrio je američki „Fajnenšel tajms“ – prema dokumentu u koji je ovaj američki ekonomski magazin imao uvid, Evropska unija mogla bi da sabotira privredu Mađarske i blokira sredstva koja joj pripadaju iz evropskih fondova, ako ne ukine veto na pomoć Kijevu na samitu u Briselu 1. februara. Strategija je usmerena na „ekonomske slabosti“ Mađarske i osmišljena da ugrozi njenu valutu.
Brisel stavlja liberalizam na probu
Prema rečima profesora međunarodnih odnosa sa banjalučkog univerziteta dr Miloša Šolaje, Mađarska bi sasvim sigurno pretrpela ekonomsku štetu ukoliko bi Brisel protiv nje poveo ekonomski rat.
„U stvari, to bi bile i zvanično ekonomske sankcije, koje bi u negativnom smislu uticale na mađarsku ekonomiju, s obzirom da je Mađarska zemlja EU i ima razvijene ekonomske odnose sa njom, posebno iz vremena kada je postala članica. U nju je ušlo jako mnogo kapitala iz EU, tako bi to Mađarskoj postalo problem“, kaže on.
Međutim, to i nije najveći problem – naš sagovornik navodi da je severni srpski sused bio jedan od najsvetlijih primera tranzicije jedne zemlje od države birokratskog socijalizma u liberalnu demokratiju. Namerom Brisela, liberalna demokratija stavljena je na probu jer Evropa na taj način prema jednoj od svojih članica upotrebljava politike grubog uslovljavanja, koje su, kako kaže, i inače preteranije nego što bi trebalo da budu, što najviše osećaju zemlje koje su u procesu učlanjenja.
„Ovo bi bio primer izražene politike uslovljavanja prema jednoj od članica, koja istina oponira mnogim evropskim politikama, ali ne treba smetnuti sa uma da bi istinski principi liberalizma značili i borbu različitih mišljenja, različitih stavova. Ukoliko bi to bilo unisono, to bi bila samo zapadna varijanta bivšeg sovjetskog socijalizma“, smatra Šolaja.
Kako sa Zapadnim Balkanom, tako i sa Mađarskom
Pristup Brisela prema Mađarskoj uporediv je i sa politikom EU prema državama Zapadnog Balkana, koje Evropska unija uslovljava za dobijanje finansijske pomoći od šest milijardi evra uvođenjem sankcija Rusiji, dodaje Šolaja.
Od početka proširenja ka istoku, EU političkim i ekonomskim ucenama pokušava da u države koje joj se pridružuju uvede ono što naziva „standardima ponašanja“.
„Takva politika uslovljavanja može se, na određen sada način prevesti i na Mađarsku. Ovo bi bilo prvi put da se unutar EU razvija ovako snažan nivo uslovljavanja. Teško je reći da li će se to pretvoriti u zvaničnu politiku, da li će proći i u kojoj će meri biti osetljiva na mađarsku politiku“, konstatuje Šolaja.
Sa druge strane, ukoliko bi Brisel poveo ekonomski rat protiv jedne od svojih članica, u pitanje bi bila dovedena i politika proširenja koja je već kompromitovana. Države Zapadnog Balkana mnogo su više uradile i, na kraju krajeva, imale su bolju startnu poziciju od Gruzije, Moldavije i Ukrajine, a sada su u drugom planu evropskih interesa.
EU sada mora da balansira između ideološke, političke i finansijske podrške Ukrajini i suštinske podrške procesima reformi i transformacijama unutar svojih redova, ističe Šolaja.
„To je u poprilično velikom neskladu, tako da zemlje koje su sada u formalnom procesu pristupanja, poput Srbije, BiH, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije postaju sve više podložne evropsketicizmu. On će naročito biti izražen posle ovakvog odnosa prema Mađarskoj. Možda će se postaviti i pitanje preispitivanja samih politika koje se odnose na pristup EU“, smatra Šolaja.
Naš sagovornik napominje da Mađarska nije jedina članica protiv koje bi Brisel mogao da upotrebi sredstva finansijske ucene kako bi ih privoleo da igraju kako evropska birokratija svira. Tu su još i Slovačka i Poljska. Sve u svemu, radi se o lošoj poruci za države koje su nedavno postale članice i države koje žele učlanjenje, zaključuje Šolaja.
