https://lat.sputnikportal.rs/20240128/ispunio-misiju-velikog-pisca-petrovic-ostaje-da-zivi-u-istoriji-srpske-knjizevnosti-1166964411.html
Rudario u jeziku i onda otkrio zlatnu žicu
Rudario u jeziku i onda otkrio zlatnu žicu
Sputnik Srbija
Tiho, kao što je i živeo, 26. januara napustio nas je Goran Petrović, pripovedač, romansijer i dramski pisac, počinje svoj osvrt na Petrovićevo delo pisac i... 28.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-28T10:55+0100
2024-01-28T10:55+0100
2024-01-29T16:17+0100
kultura
kultura
analize i mišljenja
goran petrović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111903/10/1119031087_0:0:2880:1620_1920x0_80_0_0_af35d69f327aa4e32c1b8b05c26cb734.jpg
Pijanović podseća da je Petrović svoj književni rad počeo je 1989. obavljivanjem knjige „Saveti za lakši život“. Posle toga usledili su romani „Atlas opasan nebom“ (1993), „Opsada crkve Svetog spasa“ (1997) i „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ (2000), pa potom zbirke pripovedaka „Bližnji“ (2002) i „Razlike“ (2006):Na sreću, ističe Pijanović, ostavština Gorana Petrovića i bez toga je velika i izuzetno značajna:„On je u književnost ušao krajem minulog stoleća. Njegovi su prethodnici, na neki način i uzori, bili Danilo Kiš, Borislav Pekić i, naročito, Milorad Pavić. Ti pisci uneli su novinu u srpsku prozu. Priča za njih nije bila samo način da se nešto kaže, već je postala deo piščeve, pa i čitalačke stvarnosti. Takva priča pripoveda, ali je ona ujedno komentar pripovedanja i postupka koje pisac koristi“.Petrović je, zapaža Pijanović, blizak takvom pripovednom modelu:„No, pisac ga oblikuje prema svom osećaju priče i potrebi da je inovira, a to znači da rukopis učini prepoznatljivim. U skladu sa time je i Petrovićev odnos prema sredstvima izraza. Otuda je pisanje za njega rudarenje u jeziku. Smisao mu je da autor otkrije njegovu zlatnu žicu, pravi ritam rečenice i tonski ključ cele priče. Izražajan i slikovit, nekada i začudan jezik, Petrović usklađuje sa slikom sveta koji prikazuje. Ta slika nalazi svoj izraz u postupku koji spaja magijski reailizam i poetsku fantastiku. U takav okvir Petrović smešta mitske i istorijske, ali i sadržaje iz svakidašnjeg života – od Vavilonske kule, Vizantije, srpske prošlosti, italijanske renesanse, pa sve do naših dana. Pri tome njega ne zanimaju toliko spoljni događaji koliko njihov unutarnji smisao, te duh istorije i samog čoveka. Zato je ta slika dubinska, značenjski slojevita i samosvojna“.Po svemu tome Goran Petrović je, smatra Pijanović, izuzetno značajna ličnost srpske književnosti i kulture. Taj značaj potvrđuje se još na tri načina - prestižnim nagradama, čitanošću i prevodima njegovih knjiga. Petrović je za svoj rad dobio naše najuglednije nagrade – između ostalih NIN-ovu za roman godine, te nagrade „Ivo Andrić“, „Laza Kostić“, „Meša Selimović“, „Svetozar Ćorović“, „Borisav Stanković“ i „Vladan Desnica“. Prošle godine u ovo vreme za roman „Papir“ dobio je i nagradu „Beogradski pobednik“:„Dela ovog stvaraoca imala su više od stotinu i dvadeset izdanja. Gotovo polovinu od toga broja čine prevodi na strane jezike – pored drugih na engleski, francuski, ruski, nemački i španski. Verujemo da će se taj niz nastaviti. To još znači da Goran Petrović, i posle upokojenja, ostaje da živi u sećanju bližnjih i prijatelja, a takođe u istoriji srpske književnosti i među svojim čitaocima. To i jeste misija velikog pisca“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, analize i mišljenja, goran petrović
kultura, analize i mišljenja, goran petrović
Rudario u jeziku i onda otkrio zlatnu žicu
10:55 28.01.2024 (Osveženo: 16:17 29.01.2024) Tiho, kao što je i živeo, 26. januara napustio nas je Goran Petrović, pripovedač, romansijer i dramski pisac, počinje svoj osvrt na Petrovićevo delo pisac i profesor Petar Pijanović.
Pijanović podseća da je Petrović svoj književni rad počeo je 1989. obavljivanjem knjige „Saveti za lakši život“. Posle toga usledili su romani „Atlas opasan nebom“ (1993), „Opsada crkve Svetog spasa“ (1997) i „Sitničarnica 'Kod srećne ruke'“ (2000), pa potom zbirke pripovedaka „Bližnji“ (2002) i „Razlike“ (2006):
„Nakon pomenutih romana kojima je velikim korakom ulazio i srpsku književnost, prošlo je gotovo četvrt veka do njegovog novog ciklusa. Taj ciklus u nedovoljno poznatom žanru romana – delte Goran Petrović je započeo delima „Ikonostas“ i „Papir“ koja su objavljena prošle godine. Iza našeg pisac ostao je u završnoj fazi rukopis pod naslovom „Palata“ koji, kao i dva već objavljena romana iz istog ciklusa, u središtu ima događaje i junake iz 15. veka. Ostali delovi iste narativne celine trebalo je da se pojave narednih godina. Po svoj prilici, i nažalost, taj ciklus ostaje nezavršen“.
Na sreću, ističe Pijanović, ostavština Gorana Petrovića i bez toga je velika i izuzetno značajna:
„On je u književnost ušao krajem minulog stoleća. Njegovi su prethodnici, na neki način i uzori, bili Danilo Kiš, Borislav Pekić i, naročito, Milorad Pavić. Ti pisci uneli su novinu u srpsku prozu. Priča za njih nije bila samo način da se nešto kaže, već je postala deo piščeve, pa i čitalačke stvarnosti. Takva priča pripoveda, ali je ona ujedno komentar pripovedanja i postupka koje pisac koristi“.
Petrović je, zapaža Pijanović, blizak takvom pripovednom modelu:
„No, pisac ga oblikuje prema svom osećaju priče i potrebi da je inovira, a to znači da rukopis učini prepoznatljivim. U skladu sa time je i Petrovićev odnos prema sredstvima izraza. Otuda je pisanje za njega rudarenje u jeziku. Smisao mu je da autor otkrije njegovu zlatnu žicu, pravi ritam rečenice i tonski ključ cele priče. Izražajan i slikovit, nekada i začudan jezik, Petrović usklađuje sa slikom sveta koji prikazuje. Ta slika nalazi svoj izraz u postupku koji spaja magijski reailizam i poetsku fantastiku. U takav okvir Petrović smešta mitske i istorijske, ali i sadržaje iz svakidašnjeg života – od Vavilonske kule, Vizantije, srpske prošlosti, italijanske renesanse, pa sve do naših dana. Pri tome njega ne zanimaju toliko spoljni događaji koliko njihov unutarnji smisao, te duh istorije i samog čoveka. Zato je ta slika dubinska, značenjski slojevita i samosvojna“.
Po svemu tome Goran Petrović je, smatra Pijanović, izuzetno značajna ličnost srpske književnosti i kulture. Taj značaj potvrđuje se još na tri načina - prestižnim nagradama, čitanošću i prevodima njegovih knjiga. Petrović je za svoj rad dobio naše najuglednije nagrade – između ostalih NIN-ovu za roman godine, te nagrade „Ivo Andrić“, „Laza Kostić“, „Meša Selimović“, „Svetozar Ćorović“, „Borisav Stanković“ i „Vladan Desnica“. Prošle godine u ovo vreme za roman „Papir“ dobio je i nagradu „Beogradski pobednik“:
„Dela ovog stvaraoca imala su više od stotinu i dvadeset izdanja. Gotovo polovinu od toga broja čine prevodi na strane jezike – pored drugih na engleski, francuski, ruski, nemački i španski. Verujemo da će se taj niz nastaviti. To još znači da Goran Petrović, i posle upokojenja, ostaje da živi u sećanju bližnjih i prijatelja, a takođe u istoriji srpske književnosti i među svojim čitaocima. To i jeste misija velikog pisca“.
