https://lat.sputnikportal.rs/20240127/upozorenje-cuvenog-italijanskog-pisca-zabrinut-sam-ako-nastavimo-ovim-putem-video-1166929478.html
Upozorenje čuvenog italijanskog pisca: Zabrinut sam, ako nastavimo ovim putem... /video/
Upozorenje čuvenog italijanskog pisca: Zabrinut sam, ako nastavimo ovim putem... /video/
Sputnik Srbija
Ako nastavimo ovim putem, budućnost će biti sumorna, ali problem je sutra. Vidimo koliko stvari se desi od danas do sutra, koje mogu da promene naše živote na... 27.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-27T18:30+0100
2024-01-27T18:30+0100
2024-01-27T18:30+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
pisac
italija
kustendorf
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/19/1166845923_0:0:1614:907_1920x0_80_0_0_313fad028e503e560f4ee0dcfba440bc.jpg
Dobitnik Velike nagrade Ivo Andrić za celokupno delo, koju mu je u junu prošle godine u Andrićgradu uručio Emir Kusturica, Veronezi je gost festivala „Kustendorf“ kao član žirija takmičarskog programa, a ujedno i kao koscenarista filma „Komadant“ Edoarda de Angelisa koji je prikazan u programu „Savremene tedencije“ u prisustvu autora.U restoranu „Viskonti“, u pauzi između ručka i filmskih projekcija, Veronezi nam je otkrio kako je Kusturica uticao na njega, koliko se razlikuje od svog junaka u knjizi „Kolibri“ i kako vidi današnji haotičan svet pun kriza.Gledaćete kratke filmove mladih autora. Šta očekujete?- Iako veoma volim kratke filmove, ne događa se da pogledate u kontinuitetu 17 filmova za tri dana pa sam veoma srećan zbog ove prilike. Smatram kratkometražne filmove istinskom umetnošću, baš kao i filmove generalno. Važna mi je činjenica što su autori kratkih filmova obično veoma mladi reditelji, glumci, čak i producenti, tako da možete da osetite energiju koja će nadolaziti u narednim godinama.Mladim filmskim stvaraocima je važan „Kustendorf“ zbog prilike da pokažu svoje filmove i sretnu se sa etabliranim autorima. Šta vi mislite o konceptu ovog festivala?- Ovo je festival gde zvezde ne brani obezbeđenje, što je za mlade ljude veoma važno kako bi mogli da osete šta može biti njihov život za nekoliko godina, i to na pravi način. Pročitao sam da je jedan od pet kratkih filmova, nominovanih za Oskara, prošle godine prikazan ovde. To pokazuje da je ovde i tradicionalno dobra selekcija.Emir Kusturica je takođe i vama važan?- On je samo pet godina stariji od mene, ali pošto je počeo da stvara vrlo rano, imao je glavnu ulogu u mom razvoju sa svojim divnim prvim filmovima, koji nisu samo remek dela svetske kinematografije, već su za mene bili poziv –„Dođi, dođi sa ove strane, ima mnogo divnih stvari koje možeš da uradiš, pa čak i ako ne možeš da uradiš tako dobro, bićeš na pravoj strani“. Za momka od 18-20 godina to je bio veoma značajan poziv. Iako ga nisam znao lično i bio je potpuno nov autor iz, za mene, u to vreme potpuno nove zemlje, bilo je nešto blisko, poznato u Emiru. Ne samo u njegovim filmovim, nego u njemu. Zato je bio veoma važan za formiranje moje ličnosti.U knjizi „Kolibri“ pokazujete impresivno putovanje kroz vreme čoveka, koji ima skoro natprirodnu sposobnost da ostane smiren u haosu svog života i sveta. U kojoj meri ste sebe inkorporirali u lik Marka Karere?- Ništa. On je idealan karakter koji sam izmislio samo zato što sam ja toliko drugačiji. Ako napravimo paralelu sa tenisom, ja sam igrač koji napada i gubi mnogo poena, a on je dobar igrač jer ne pravi greške i istrajava. Tako da bi on bio moj savršeni partner u dublu.On simbolizuje tihi heroizam običnog čoveka. Da li danas živimo u svetu u kome običan čovek mora da bude heroj da bi preživeo?- Velika evropska literatura je rođena onog trenutka kada su pisci u 19. veku umesto o aristokratiji počeli da pišu o običnim ljudima. Viktor Igo je stvorio veliki roman „Jadnici“ o životu onih koji su čak ispod običnih ljudi. Oni nemaju bogatstvo, privilegovan život, samo ljudskost. Mislim da literatura mora uvek da se fokusira na obične ljude. Mene ne interesuje da pišem o životu i avanturama Ilona Maska ili Džefa Bezosa. Interesuju me oni koji rade za njih ili ko su njihovi korisnici. Međutim, vraćamo se unazad kroz istoriju čak do Srednjeg veka sa širenjem jaza između običnih ljudi i onih odabranih. Ta razlika je danas mnogo veća nego pre 15 godina. Nekolicina kontroliše milione života. Interesantno je ispričati tu priču o nazadovanju, to se danas dešava svima. Ako razumete to, možete da izmislite nešto, kao recimo u knjizi „Kolibri“ - pravi heroizam Marka Karere je u konkretnom momentu kada ne želi da uzme novac koji je osvojio igrajući poker. On kaže ono što svi znamo: „Novac osvojen igranjem karata nije dobar novac i nećete moći na pravi način ga upotrebiti. Bolje je onda ne uzimati ga.“ To je bio momenat kada sam mogao da pokažem jedan mogući heroizam koji nije ništa drugo do razumevanje šta je pogrešno, a šta ispravno i uraditi ono što je ispravno, čak i ako bi svi drugi uradili sasvim suprotno. Osvojiš 8.000 evra i kažeš „ne“. To je trenutak kada je moj junak proizašao iz mene. U svemu drugom je bio potpuno drugačiji od mene, ali ovo je moje verovanje i on predstavlja mene pred ovim istorijskim pokretom, pred širenjem rascepa između veoma bogatih i običnih ljudi.Kakve će bitiposledice u budućnosti od produbljivanjatog jaza između bogatih i običnih ljudi?- Ja sam zabrinut, okupiran sadašnjošću, mnogo više nego budućnošću. Znamo da ako nastavimo ovim putem, budućnost će biti veoma sumorna, ali problem je sutra, jer vidimo koliko mnogo stvari se desi od danas do sutra, koje mogu zaista da promene naše živote na dramatičan način. Do pre dve godine nismo mislili da mogu da budu toliko dramatični ratovi oko nas. Sada zvuči gotovo prirodno da se vode ratovi u Ukrajini ili na Bliskom istoku, jer šta bi drugo moglo da bude u takvim situacijama? Zato se brinem šta će biti sutra. Hemingvej je u romanu „Sunce se ponovo rađa“ napisao: „Kako postanete švorc? Na dva način: prvi - malo po malo i drugi – iznenada“. Mislim da to važi i za civilizaciju. Sada se suočavamo sa prvim načinom – malo po malo, ali sutra može biti sve iznenada.Pišete o ljubavi i porodici, ali je ta porodica disfunkcionalna. Psihijatri rešavaju probleme umesto razgovar unutar porodice.- Porodica je jezgro u svim civilizacijama. Uvek postoji razlika između članova porodice i svih ostalih. I to se obično uzima kao dobra stvar. Sve države i vlade, bile demokratske ili ne, stavljaju porodicu u svoj centar. Ali ona ne predstavlja samo dobro. Porodica je i mesto opresije, nasilja, bez policije koja štiti slabe, bez sudije koji osuđuje. To je slobodan prostor koji može da se pretvori u džunglu. I to je veoma zanimljivo sa porodicama, jer ne postoji način da intervenišete pre nego što se počini zlo. To je mesto lepih osećanja i ljubavi, ali je i jezgro nasilja i opresije. Onda ekspolodira, ali počinje unutar porodice.Istražujete i ljubav i davanje. Da li mislite da smo danas zbunjeniji kada je ljubav u pitanju nego ikad ranije?- Za psihoanalizu ljubav je sindrom, nešto što nas čini slabijim i nesposobnim da se oslobodimo. To je vrsta mazohizma, jer ja se odričem sopstvenog dobra tako što u ruke nekog drugog stavljam odluku da me učini srećnim ili ne. Mi smo navikli da se zaljubljujemo, ali to ne čini ljubav manje opasnom. Čudno je da smo toliko moćni sa svojim mozgom, našim rukama i sposobni smo svašta da uradimo, a onda počinimo samoubistvo, što nijedna životinja neće uraditi, samo zato što neko drugi nije više želeo da ostane sa nama. Znanje ne štiti od osećanja.Ko je inspirativniji piscu, srećni ili nesrećni ljudi?- Tolstoj je to rekao jednom za svagda: Nesreća je drugačija za svakog, sreća je ista za sve. Ono što me interesuje je kontrast između toga biti srećan danas i biti nesrećan sutra zato što se nešto desilo.U fokusuovogodišnjeg „Kustendorfa“je slobodan film. Često su reditelji pod uticajem filmskih fondova i producenata. Da li su pisci nezavisniji i slobodniji da stvaraju?- Naravno, izdavanja knjige je mnogo jeftinije nego produciranje filma. Finansiranje filma je velika stvar i imate mnogo uslova koje morate da zadovoljite. U našim kapitalističkim ili polukapitalističkim društvima novac je tu da proizvede drugi novac. Zato morate da ubedite ljude da rizikuju novac na vas i vašu slobodu. Naravno, postavljaju uslove. Ako ste istinski umetnik, ne možete prihvatiti uslove i kao mnogi majstori, poput Felinija, Viskontija, morate da pronađete kompromis između onoga što se očekuje od vašeg filma i onoga što vi očekujete od svog filma. Lukino Viskonti je počeo snimanje filma sa budžetom koji nije bio dovoljan i to je znao. Krenuo je od scene bala na koju je potrošio sav novac. Imao je samo 15 minuta i producenti su morali da ulože dodatni novac, jer je to što je snimio bilo toliko lepo da nisu mogli da to bace. Film je završen, ispao je remek delo ali producenti su bankrotirali. Prvi evro koji je film zaradio stigao je tek 2001. godine. Morate da budete genije ne samo sa kamerom, već i sa strategijom.Koja je vaša poruka mladim autorima?Sada mislim da je čak i lakše nego kada sam ja bio mlad. Kada sam ja bio mlad, normalan život je bio bolja opcija od umetničkog. Studiraš, postaneš inženjer, doktor ili arhitekta i imaš novca i mogućnost da se posvetiš svojim interesovanjima. Ako želiš da pišeš , možeš da pišeš u slobodno vreme. Nisu mogle da se porede garancije u tom običnom životu sa onima koje ti pruža umetnost. Sada mejnstrim ne daje toliko garancija. Sada je lakše reći: Idi za svojim interesovanjima. Želiš da budeš umetnik? Napred. Probaj, jer alternativa sada nije mnogo bolja. Imaš manje da izgubiš nego što sam ja imao.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240125/snimanje-filma-je-politicki-cin-italijanski-reditelj-otkriva-zasto-je-istina-vaznija-od-slobode-marija-jakovljevic-1166854746.html
italija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, pisac, italija, kustendorf
kultura, kultura – intervjui i analitika, pisac, italija, kustendorf
Upozorenje čuvenog italijanskog pisca: Zabrinut sam, ako nastavimo ovim putem... /video/
Ako nastavimo ovim putem, budućnost će biti sumorna, ali problem je sutra. Vidimo koliko stvari se desi od danas do sutra, koje mogu da promene naše živote na dramatičan način. Do pre dve godine nismo mislili da mogu da budu ratovi oko nas. Sada zvuči gotovo prirodno da se vode, kaže italijanski pisac Sandro Veronezi.
Dobitnik Velike nagrade Ivo Andrić za celokupno delo, koju mu je u junu prošle godine u Andrićgradu uručio Emir Kusturica, Veronezi je gost festivala
„Kustendorf“ kao član žirija takmičarskog programa, a ujedno i kao koscenarista filma „Komadant“ Edoarda de Angelisa koji je prikazan u programu „Savremene tedencije“ u prisustvu autora.
U restoranu „Viskonti“, u pauzi između ručka i filmskih projekcija, Veronezi nam je otkrio kako je Kusturica uticao na njega, koliko se razlikuje od svog junaka u knjizi
„Kolibri“ i kako vidi današnji haotičan svet pun kriza.
Gledaćete kratke filmove mladih autora. Šta očekujete?
- Iako veoma volim kratke filmove, ne događa se da pogledate u kontinuitetu 17 filmova za tri dana pa sam veoma srećan zbog ove prilike. Smatram kratkometražne filmove istinskom umetnošću, baš kao i filmove generalno. Važna mi je činjenica što su autori kratkih filmova obično veoma mladi reditelji, glumci, čak i producenti, tako da možete da osetite energiju koja će nadolaziti u narednim godinama.
Mladim filmskim stvaraocima je važan „Kustendorf“ zbog prilike da pokažu svoje filmove i sretnu se sa etabliranim autorima. Šta vi mislite o konceptu ovog festivala?
- Ovo je festival gde zvezde ne brani obezbeđenje, što je za mlade ljude veoma važno kako bi mogli da osete šta može biti njihov život za nekoliko godina, i to na pravi način. Pročitao sam da je jedan od pet kratkih filmova, nominovanih za Oskara, prošle godine prikazan ovde. To pokazuje da je ovde i tradicionalno dobra selekcija.
Emir Kusturica je takođe i vama važan?
- On je samo pet godina stariji od mene, ali pošto je počeo da stvara vrlo rano, imao je glavnu ulogu u mom razvoju sa svojim divnim prvim filmovima, koji nisu samo remek dela svetske kinematografije, već su za mene bili poziv –„Dođi, dođi sa ove strane, ima mnogo divnih stvari koje možeš da uradiš, pa čak i ako ne možeš da uradiš tako dobro, bićeš na pravoj strani“. Za momka od 18-20 godina to je bio veoma značajan poziv. Iako ga nisam znao lično i bio je potpuno nov autor iz, za mene, u to vreme potpuno nove zemlje, bilo je nešto blisko, poznato u Emiru. Ne samo u njegovim filmovim, nego u njemu. Zato je bio veoma važan za formiranje moje ličnosti.
U knjizi „Kolibri“ pokazujete impresivno putovanje kroz vreme čoveka, koji ima skoro natprirodnu sposobnost da ostane smiren u haosu svog života i sveta. U kojoj meri ste sebe inkorporirali u lik Marka Karere?
- Ništa. On je idealan karakter koji sam izmislio samo zato što sam ja toliko drugačiji. Ako napravimo paralelu sa tenisom, ja sam igrač koji napada i gubi mnogo poena, a on je dobar igrač jer ne pravi greške i istrajava. Tako da bi on bio moj savršeni partner u dublu.
On simbolizuje tihi heroizam običnog čoveka. Da li danas živimo u svetu u kome običan čovek mora da bude heroj da bi preživeo?
- Velika evropska literatura je rođena onog trenutka kada su pisci u 19. veku umesto o aristokratiji počeli da pišu o običnim ljudima. Viktor Igo je stvorio veliki roman „Jadnici“ o životu onih koji su čak ispod običnih ljudi. Oni nemaju bogatstvo, privilegovan život, samo ljudskost. Mislim da literatura mora uvek da se fokusira na obične ljude. Mene ne interesuje da pišem o životu i avanturama Ilona Maska ili Džefa Bezosa. Interesuju me oni koji rade za njih ili ko su njihovi korisnici. Međutim, vraćamo se unazad kroz istoriju čak do Srednjeg veka sa širenjem jaza između običnih ljudi i onih odabranih. Ta razlika je danas mnogo veća nego pre 15 godina. Nekolicina kontroliše milione života. Interesantno je ispričati tu priču o nazadovanju, to se danas dešava svima. Ako razumete to, možete da izmislite nešto, kao recimo u knjizi „Kolibri“ - pravi heroizam Marka Karere je u konkretnom momentu kada ne želi da uzme novac koji je osvojio igrajući poker. On kaže ono što svi znamo: „Novac osvojen igranjem karata nije dobar novac i nećete moći na pravi način ga upotrebiti. Bolje je onda ne uzimati ga.“ To je bio momenat kada sam mogao da pokažem jedan mogući heroizam koji nije ništa drugo do razumevanje šta je pogrešno, a šta ispravno i uraditi ono što je ispravno, čak i ako bi svi drugi uradili sasvim suprotno. Osvojiš 8.000 evra i kažeš „ne“. To je trenutak kada je moj junak proizašao iz mene. U svemu drugom je bio potpuno drugačiji od mene, ali ovo je moje verovanje i on predstavlja mene pred ovim istorijskim pokretom, pred širenjem rascepa između veoma bogatih i običnih ljudi.
Kakve će bitiposledice u budućnosti od produbljivanjatog jaza između bogatih i običnih ljudi?
- Ja sam zabrinut, okupiran sadašnjošću, mnogo više nego budućnošću. Znamo da ako nastavimo ovim putem, budućnost će biti veoma sumorna, ali problem je sutra, jer vidimo koliko mnogo stvari se desi od danas do sutra, koje mogu zaista da promene naše živote na dramatičan način. Do pre dve godine nismo mislili da mogu da budu toliko dramatični ratovi oko nas. Sada zvuči gotovo prirodno da se vode ratovi u Ukrajini ili na Bliskom istoku, jer šta bi drugo moglo da bude u takvim situacijama? Zato se brinem šta će biti sutra. Hemingvej je u romanu „Sunce se ponovo rađa“ napisao: „Kako postanete švorc? Na dva način: prvi - malo po malo i drugi – iznenada“. Mislim da to važi i za civilizaciju. Sada se suočavamo sa prvim načinom – malo po malo, ali sutra može biti sve iznenada.
Pišete o ljubavi i porodici, ali je ta porodica disfunkcionalna. Psihijatri rešavaju probleme umesto razgovar unutar porodice.
- Porodica je jezgro u svim civilizacijama. Uvek postoji razlika između članova porodice i svih ostalih. I to se obično uzima kao dobra stvar. Sve države i vlade, bile demokratske ili ne, stavljaju porodicu u svoj centar. Ali ona ne predstavlja samo dobro. Porodica je i mesto opresije, nasilja, bez policije koja štiti slabe, bez sudije koji osuđuje. To je slobodan prostor koji može da se pretvori u džunglu. I to je veoma zanimljivo sa porodicama, jer ne postoji način da intervenišete pre nego što se počini zlo. To je mesto lepih osećanja i ljubavi, ali je i jezgro nasilja i opresije. Onda ekspolodira, ali počinje unutar porodice.
Istražujete i ljubav i davanje. Da li mislite da smo danas zbunjeniji kada je ljubav u pitanju nego ikad ranije?
- Za psihoanalizu ljubav je sindrom, nešto što nas čini slabijim i nesposobnim da se oslobodimo. To je vrsta mazohizma, jer ja se odričem sopstvenog dobra tako što u ruke nekog drugog stavljam odluku da me učini srećnim ili ne. Mi smo navikli da se zaljubljujemo, ali to ne čini ljubav manje opasnom. Čudno je da smo toliko moćni sa svojim mozgom, našim rukama i sposobni smo svašta da uradimo, a onda počinimo samoubistvo, što nijedna životinja neće uraditi, samo zato što neko drugi nije više želeo da ostane sa nama. Znanje ne štiti od osećanja.
Ko je inspirativniji piscu, srećni ili nesrećni ljudi?
- Tolstoj je to rekao jednom za svagda: Nesreća je drugačija za svakog, sreća je ista za sve. Ono što me interesuje je kontrast između toga biti srećan danas i biti nesrećan sutra zato što se nešto desilo.
U fokusuovogodišnjeg „Kustendorfa“je slobodan film. Često su reditelji pod uticajem filmskih fondova i producenata. Da li su pisci nezavisniji i slobodniji da stvaraju?
- Naravno, izdavanja knjige je mnogo jeftinije nego produciranje filma. Finansiranje filma je velika stvar i imate mnogo uslova koje morate da zadovoljite. U našim kapitalističkim ili polukapitalističkim društvima novac je tu da proizvede drugi novac. Zato morate da ubedite ljude da rizikuju novac na vas i vašu slobodu. Naravno, postavljaju uslove. Ako ste istinski umetnik, ne možete prihvatiti uslove i kao mnogi majstori, poput Felinija, Viskontija, morate da pronađete kompromis između onoga što se očekuje od vašeg filma i onoga što vi očekujete od svog filma. Lukino Viskonti je počeo snimanje filma sa budžetom koji nije bio dovoljan i to je znao. Krenuo je od scene bala na koju je potrošio sav novac. Imao je samo 15 minuta i producenti su morali da ulože dodatni novac, jer je to što je snimio bilo toliko lepo da nisu mogli da to bace. Film je završen, ispao je remek delo ali producenti su bankrotirali. Prvi evro koji je film zaradio stigao je tek 2001. godine. Morate da budete genije ne samo sa kamerom, već i sa strategijom.
Koja je vaša poruka mladim autorima?
Sada mislim da je čak i lakše nego kada sam ja bio mlad. Kada sam ja bio mlad, normalan život je bio bolja opcija od umetničkog. Studiraš, postaneš inženjer, doktor ili arhitekta i imaš novca i mogućnost da se posvetiš svojim interesovanjima. Ako želiš da pišeš , možeš da pišeš u slobodno vreme. Nisu mogle da se porede garancije u tom običnom životu sa onima koje ti pruža umetnost. Sada mejnstrim ne daje toliko garancija. Sada je lakše reći: Idi za svojim interesovanjima. Želiš da budeš umetnik? Napred. Probaj, jer alternativa sada nije mnogo bolja. Imaš manje da izgubiš nego što sam ja imao.
