https://lat.sputnikportal.rs/20240127/kakvo-ce-oruzje-zapad-isporuciti-ukrajini-u-2024-godini-1166895871.html
Kakvo će oružje Zapad isporučiti Ukrajini u 2024. godini
Kakvo će oružje Zapad isporučiti Ukrajini u 2024. godini
Sputnik Srbija
Ukrajina se bori da dobije novu vojnu pomoć od svojih zapadnih saveznika budući da je „spržila“ municiju i oružje tokom svoje nesrećne kontraofanzive prošlog... 27.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-27T11:06+0100
2024-01-27T11:06+0100
2024-01-27T11:06+0100
vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
nato
sad
francuska
nemačka
velika britanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154803085_0:132:3169:1915_1920x0_80_0_0_689b71c6f1146bcc20b5b34de65a53d7.jpg
18. sastanak Ukrajinske odbrambene kontakt grupe (UDCG), takođe poznate kao Ramštajn format, održan je 23. januara u jeku sve veće zabrinutosti oko budućnosti višemilionskih paketa pomoći SAD i EU za Kijev.Vašington, naime, tek treba da reši unutrašnji spor oko obezbeđivanja 60 milijardi dolara pomoći kijevskom režimu, dok EU nije uspela da prevaziđe unutrašnje podele oko obezbeđivanja paketa od 50 milijardi evra za Ukrajinu.Ukrajinska odbrambena kontakt grupa se sastoji od preko 50 zemalja, uključujući 31 državu članicu NATO-a, ali samo nekoliko učesnika je nedavno obećalo više oružja za Ukrajinu, što je u oštroj suprotnosti sa situacijom na početku sukoba.NemačkaBerlin se obavezao da će poslati novu tranšu naoružanja koja će uključivati 20 borbenih vozila pešadije (IFV) Marder, 15 samohodnih protivavionskih topova Gepard, 124 izviđačke bespilotne letelice RK-35 Heidrun, kao i kamione, satelitske komunikacione terminale, šest protivpodmorničkih helikoptera Si King Mk41 i drugu opremu. Istovremeno, Berlin je odbio da Ukrajini preda krstareće rakete Taurus KEPD 350, uprkos ponovljenim zahtevima kijevskih zvaničnika.Nemački mediji javljaju da Kijev takođe očekuje da će mu Berlin obezbediti četvrtu raketnu bateriju zemlja-vazduh Iris-T do kraja zime i još četiri protivvazdušna sistema do kraja 2024. godine.Međutim, nova serija naoružanja je „bleda“ u odnosu na ranije isporuke oružja iz NATO-a, a takođe je malo verovatno da će zadovoljiti apetite Ukrajine za oružjem i municijom, s obzirom na to da su, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom nekoliko meseci neuspešne letnje kontraofanzive ukrajinske vojne snage izgubile 159.000 vojnika (ubijenih i ranjenih), 121 avion, 766 tenkova (uključujući 37 nemačkih Leoparda 2), 2.348 vozila različitih klasa (uključujući 50 borbenih vozila pešadije Bredli).Vojna pomoć Ukrajini opada jer su zalihe oružja NATO-a značajno iscrpljene od početka sukoba. Zemlje članice NATO-a sada nastoje da popune svoja skladišta oružja ugovorima sa zapadnim kompanijama koje su spremne da unovče nove, pozamašne narudžbine. NATO je 3. januara objavio da će pomoći koaliciji saveznika, uključujući Nemačku, Holandiju, Rumuniju i Španiju, da kupi do 1.000 raketa Patriot, tvrdeći da je reč o hitnim bezbednosnim potrebama.FrancuskaPariz se obavezao da će po prvi put poslati „stotine“ AASM vođenih bombi, kao i dodatnih 40 krstarećih raketa MBDA SKALP EG.Francuska trenutno poseduje oko 1.800 komada AASM bombi (PGM) i obećala je da će Kijevu obezbediti 50 komada mesečno. Municija će biti prilagođena za ukrajinske ratne avione iz sovjetskog doba.Pored toga, francuska vlada će Ukrajini obezbediti još 12 samohodnih haubica Cezar, izjavio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorne. On je prošlog četvrtka precizirao da će Nekster sistems, proizvođač oružja u državnom vlasništvu, proizvesti ukupno 78 Cezar haubica tokom naredne godine, izrazivši nadu da će ih druge države NATO-a kupiti kao poklon Ukrajini.Velika BritanijaSredinom januara, britanski premijer Riši Sunak izjavio je da će Velika Britanija pružiti 2,5 milijardi funti (3,2 milijarde dolara) vojne pomoći Ukrajini u 2024/25. godini, što je povećanje od 200 miliona funti (254 miliona dolara) u odnosu na prethodne dve godine.Prema navodima na vebsajtu britanske vlade, od tog paketa pomoći najmanje 200 miliona funti biće utrošeno na „veliki podsticaj za brzu nabavku i proizvodnju hiljada vojnih bespilotnih letelica za Ukrajinu, uključujući nadzorne, dalekometne i pomorske dronove“.Takođe se očekuje da bi London mogao Ukrajini da obezbedi krstareće rakete Storm Šedou (poznate i kao SKALP), sisteme protivvazdušne odbrane sa municijom, protivtenkovsko naoružanje, artiljerijsku municiju i pomorske bezbednosne sisteme. Turska je inače odbila da dozvoli da dva broda minolovca donirana Ukrajini plove kroz turski moreuz do Crnog mora.S obzirom na to da se Ukrajina pretvorila u deponiju zastarelog naoružanja NATO-a, vojni posmatrači ne isključuju da će Ukrajina biti snabdevena i odbačenim PVO sistemima Rejpier. Ovi sistemi PVO niskog nivoa imaju brzinu od 2+ maha i domet od samo 7 km, Velika Britanija navodno trenutno ima ukupno oko 600 sistema Rejpier i 25.000 projektila za njih. Suvišno je reći da zastareli sistemi protivvazdušne odbrane niskog nivoa ne bi promenili igru na bojnom polju.DanskaProšle godine Danska je obećala da će prebaciti 19 američkih borbenih aviona F-16 u Ukrajinu početkom 2024, pošto će svoju flotu zameniti modernijim avionima F-35. Međutim, danski list Berlingske objavio je 6. januara da će njihova isporuka Kijevu biti odložena do šest meseci.NorveškaNorveška skromno donira dva borbena aviona F-16 koji će se koristiti za obuku ukrajinskog osoblja u Danskoj.HolandijaHolandska vlada je 22. decembra signalizirala da će Ukrajini obezbediti 18 borbenih aviona F-16. S obzirom da su ratni avioni daleko od potpuno novih, moraće da prođu inspekcije i modifikacije.Holandija je takođe precizirala da pre nego što avioni budu poslati ukrajinskoj vojsci, moraju biti ispunjeni strogi kriterijumi, uključujući licenciranje i spremnost infrastrukture u Ukrajini. Vojni posmatrači primećuju činjenicu da su skoro svi ukrajinski aerodromi uništeni ruskim udarima, što dovodi u pitanje raspoređivanje aviona NATO klase u toj istočnoevropskoj državi.Prošlog oktobra, američki ministar odbrane Lojd Ostin sugerisao je da bi Ukrajina mogla da dobije avione F-16 od saveznika iz NATO-a već u proleće 2024.BelgijaBelgija, koja takođe učestvuje u „vazdušnoj koaliciji“ NATO-a protiv Rusije u Ukrajini, obećala je da će Ukrajini pružiti 611 miliona evra (662 miliona dolara) vojne pomoći, objavio je Blumberg 22. januara, citirajući ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova. U oktobru je Belgija pristala da Ukrajini obezbedi F-16, ali ne pre 2025. godine. Nejasno je kakav će biti odnos snaga na terenu do tada.EstonijaEstonija je u decembru obećala da će Kijevu poslati 80 miliona evra (86,6 miliona dolara) vojne pomoći. Nacija, koja tek treba da prevaziđe posledice rekordno visoke stope inflacije 2022. i nadolazeće panevropske recesije, saopštila je da bi mogla da izdvoji 0,25 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za vojnu pomoć Ukrajini u naredne četiri godine.Prethodni paketi pomoći od strane Estonije uključivali su protivtenkovske raketne sisteme Džavelin, artiljerijsku municiju, protivtenkovske mine, protivtenkovske minobacače, mitraljeze, vozila, komunikacionu opremu i druge artikle.Ipak, sva predložena vojna pomoć ne može pomoći kijevskom režimu da pobedi u sukobu, već će dodatno pogoršati proksi rat NATO-a na račun ukrajinskog naroda.Pogledajte i:
ukrajina
sad
francuska
nemačka
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154803085_220:0:2949:2047_1920x0_80_0_0_12514724e4291fa1fff49e76fd9644c1.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vojska i naoružanje, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, sad, francuska, nemačka, velika britanija
vojska i naoružanje, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, sad, francuska, nemačka, velika britanija
Kakvo će oružje Zapad isporučiti Ukrajini u 2024. godini
Ukrajina se bori da dobije novu vojnu pomoć od svojih zapadnih saveznika budući da je „spržila“ municiju i oružje tokom svoje nesrećne kontraofanzive prošlog leta.
18. sastanak Ukrajinske odbrambene kontakt grupe (UDCG), takođe poznate kao Ramštajn format, održan je 23. januara u jeku sve veće zabrinutosti oko budućnosti višemilionskih paketa pomoći SAD i EU za Kijev.
Vašington, naime, tek treba da reši unutrašnji spor oko obezbeđivanja 60 milijardi dolara pomoći kijevskom režimu, dok EU nije uspela da prevaziđe unutrašnje podele oko obezbeđivanja paketa od 50 milijardi evra za Ukrajinu.
Ukrajinska odbrambena kontakt grupa se sastoji od preko 50 zemalja, uključujući 31 državu članicu NATO-a, ali samo nekoliko učesnika je nedavno obećalo više oružja za Ukrajinu, što je u oštroj suprotnosti sa situacijom na početku sukoba.
Berlin se obavezao da će poslati novu tranšu naoružanja koja će uključivati 20 borbenih vozila pešadije (IFV) Marder, 15 samohodnih protivavionskih topova Gepard, 124 izviđačke bespilotne letelice RK-35 Heidrun, kao i kamione, satelitske komunikacione terminale, šest protivpodmorničkih helikoptera Si King Mk41 i drugu opremu. Istovremeno,
Berlin je odbio da Ukrajini preda krstareće rakete Taurus KEPD 350, uprkos ponovljenim zahtevima kijevskih zvaničnika.
Nemački mediji javljaju da Kijev takođe očekuje da će mu Berlin obezbediti četvrtu raketnu bateriju zemlja-vazduh Iris-T do kraja zime i još četiri protivvazdušna sistema do kraja 2024. godine.
Međutim, nova serija naoružanja je „bleda“ u odnosu na ranije isporuke oružja iz NATO-a, a takođe je malo verovatno da će zadovoljiti apetite Ukrajine za oružjem i municijom, s obzirom na to da su, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom nekoliko meseci neuspešne letnje kontraofanzive ukrajinske vojne snage izgubile 159.000 vojnika (ubijenih i ranjenih), 121 avion, 766 tenkova (uključujući 37 nemačkih Leoparda 2), 2.348 vozila različitih klasa (uključujući 50 borbenih vozila pešadije Bredli).
Vojna pomoć Ukrajini opada jer su zalihe oružja NATO-a značajno iscrpljene od početka sukoba. Zemlje članice NATO-a sada nastoje da popune svoja skladišta oružja ugovorima sa zapadnim kompanijama koje su spremne da unovče nove, pozamašne narudžbine.
NATO je 3. januara objavio da će pomoći koaliciji saveznika, uključujući Nemačku, Holandiju, Rumuniju i Španiju, da kupi do 1.000 raketa Patriot, tvrdeći da je reč o hitnim bezbednosnim potrebama.
Pariz se obavezao da će po prvi put poslati „stotine“ AASM vođenih bombi, kao i dodatnih 40 krstarećih raketa MBDA SKALP EG.
Francuska trenutno poseduje oko 1.800 komada AASM bombi (PGM) i obećala je da će Kijevu obezbediti 50 komada mesečno. Municija će biti prilagođena za ukrajinske ratne avione iz sovjetskog doba.
Pored toga, francuska vlada će Ukrajini obezbediti još 12 samohodnih haubica Cezar, izjavio je
francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorne. On je prošlog četvrtka precizirao da će Nekster sistems, proizvođač oružja u državnom vlasništvu, proizvesti ukupno 78 Cezar haubica tokom naredne godine, izrazivši nadu da će ih druge države NATO-a kupiti kao poklon Ukrajini.
Sredinom januara, britanski premijer Riši Sunak izjavio je da će Velika Britanija pružiti 2,5 milijardi funti (3,2 milijarde dolara) vojne pomoći Ukrajini u 2024/25. godini, što je povećanje od 200 miliona funti (254 miliona dolara) u odnosu na prethodne dve godine.
Prema navodima na vebsajtu britanske vlade, od tog paketa pomoći najmanje 200 miliona funti biće utrošeno na „veliki podsticaj za brzu nabavku i proizvodnju hiljada vojnih bespilotnih letelica za Ukrajinu, uključujući nadzorne, dalekometne i pomorske dronove“.
Takođe se očekuje da bi London mogao Ukrajini da obezbedi krstareće rakete Storm Šedou (poznate i kao SKALP), sisteme protivvazdušne odbrane sa municijom, protivtenkovsko naoružanje, artiljerijsku municiju i pomorske bezbednosne sisteme. Turska je inače odbila da dozvoli da dva broda minolovca donirana Ukrajini plove kroz turski moreuz do Crnog mora.
S obzirom na to da se Ukrajina pretvorila u deponiju zastarelog naoružanja NATO-a, vojni posmatrači ne isključuju da će Ukrajina biti snabdevena i odbačenim PVO sistemima Rejpier. Ovi sistemi PVO niskog nivoa imaju brzinu od 2+ maha i domet od samo 7 km, Velika Britanija navodno trenutno ima ukupno oko 600 sistema Rejpier i 25.000 projektila za njih. Suvišno je reći da zastareli sistemi protivvazdušne odbrane niskog nivoa ne bi promenili igru na bojnom polju.
Prošle godine Danska je obećala da će prebaciti 19 američkih borbenih aviona F-16 u Ukrajinu početkom 2024, pošto će svoju flotu zameniti modernijim avionima F-35. Međutim, danski list Berlingske objavio je 6. januara da će njihova isporuka Kijevu biti odložena do šest meseci.
Norveška skromno donira dva borbena
aviona F-16 koji će se koristiti za obuku ukrajinskog osoblja u Danskoj.
Holandska vlada je 22. decembra signalizirala da će Ukrajini obezbediti 18 borbenih aviona F-16. S obzirom da su ratni avioni daleko od potpuno novih, moraće da prođu inspekcije i modifikacije.
Holandija je takođe precizirala da pre nego što avioni budu poslati ukrajinskoj vojsci, moraju biti ispunjeni strogi kriterijumi, uključujući licenciranje i spremnost infrastrukture u Ukrajini. Vojni posmatrači primećuju činjenicu da su skoro svi ukrajinski aerodromi uništeni ruskim udarima, što dovodi u pitanje raspoređivanje aviona NATO klase u toj istočnoevropskoj državi.
Prošlog oktobra, američki ministar odbrane Lojd Ostin sugerisao je da bi Ukrajina mogla da dobije avione F-16 od saveznika iz NATO-a već u proleće 2024.
Belgija, koja takođe učestvuje u „vazdušnoj koaliciji“ NATO-a protiv Rusije u Ukrajini, obećala je da će Ukrajini pružiti 611 miliona evra (662 miliona dolara) vojne pomoći, objavio je Blumberg 22. januara, citirajući ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova. U oktobru je Belgija pristala da Ukrajini obezbedi F-16, ali ne pre 2025. godine. Nejasno je kakav će biti odnos snaga na terenu do tada.
Estonija je u decembru obećala da će Kijevu poslati 80 miliona evra (86,6 miliona dolara) vojne pomoći. Nacija, koja tek treba da prevaziđe posledice rekordno visoke stope inflacije 2022. i nadolazeće panevropske recesije, saopštila je da bi mogla da izdvoji 0,25 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za vojnu pomoć Ukrajini u naredne četiri godine.
Prethodni paketi pomoći od strane Estonije uključivali su protivtenkovske raketne sisteme Džavelin, artiljerijsku municiju, protivtenkovske mine, protivtenkovske minobacače, mitraljeze, vozila, komunikacionu opremu i druge artikle.
Ipak, sva predložena vojna pomoć ne može pomoći kijevskom režimu da pobedi u sukobu, već će dodatno pogoršati proksi rat NATO-a na račun ukrajinskog naroda.