Nemačko-francuska prevara: Šta bi dobila Srbija kad bi se odrekla Kosova i uvela sankcije Rusiji
CC0 / Marijanana /
Pratite nas
Srbija i da uvede sankcije Rusiji njen položaj se ne bi promenio kada se govori o pristupanju EU, to je šargarepa kojom nas vabe duže od decenije. Jasno je odavno da ta tema osim verbalno odavno nije aktuelna, pa samim tim nam ni rezervacija ne treba, kaže diplomata Zoran Milivojević povodom poruka ambasadora Nemačke i Francuske našoj zemlji.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar pozvali su srpske vlasti da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, pozabave se pritužbama o kršenju zakona tokom izbora, preduzmu odlučne korake u vezi sa sporazumima sa Prištinom i pristupanje EU postave kao nacionalni prioritet, dodajući da je mesto za Srbiju rezervisano.
Voz koji ne staje na našoj stanici
Diplomata i bivši ambasador dr Zoran Milivojević kaže za Sputnjik da smo ovu ponudu o rezervaciji već čuli i videli kako izgleda i da treba da sačekamo neku novu garnituru u EU jer ovo govore oni koji odlaze sa vlasti.
„Nema tu ničega novog, to samo pokazuje interes za nastavak pritiska na Srbiju u pogledu Kosova i Metohije, odnosno prihvatanja Ohridskog sporazuma, i sa jačim akcentom na uvođenje sankcija Rusiji. Verujem da ovo poslednje ima veze sa tim jer stvari na frontu ne idu u korist zapadnih centara moći. Osim toga, ukrajinska kriza izaziva i u EU i Americi unutrašnji pritisak onih struja koje se protive nastavku tog rata i to važi za američki Kongres ali i za Evropu,“ kaže Milivojević.
Ovo sve skupa, napominje naš sagovornik, potvrđuje ono što smo i očekivali, a to je da će pritisak na nas biti jači u zavisnosti od zapadnih spoljnih i unutrašnjih interesa.
Poslednji pokušaj pritiska
„Kada govorimo u unutrašnjim interesima to su izbori u EU i Americi koji idu tokom koji nije povoljan za vladajuću strukturu. Što se tiče spoljnih, onda je to pitanje dešavanja na frontu u Ukrajini ali i nemogućnost da se Rusija izoluje. Davos je potvrdio da je svet podeljen a videli smo i kako je ukrajinska tema prošla neslavno ove godine u odnosu na prošlu. Tu je i pitanje Bliskog istoka i kako će se tamo stvari razvijati ali Zapad ni tamo nije u ofanzivi jer ima podela. Dakle, kada se sve sabere i oduzme stvari se po pravilu sužavaju na male zemlje i na prostore koji nisu zaokruženi prema agendi Zapada kao što je Zapadni Balkan sa idejom da se što pre, silom i pod pritiscima, reše otvorena pitanja pre okončanja krize u Ukrajini“, kaže Milivojević.
Sagovornik Sputnjika uz to ocenjuje da se položaj Srbije, i kad bi uvela sankcije Rusiji, ne bi promenio kada se govori o pristupanju Evropskoj uniji koja, kako kaže, maše tom šargarepom duže od decenije.
„Potpuno je jasno da tema pristupanja Srbije Evropskoj uniji, osim verbalno, nije aktuelna. Prema tome, suština je u uslovljavanjima a glavni interes Zapada ali i dvoje potpisnika ovog pisma i njihovih vlada u suštini se svodi na uslove koji se Srbiji postavljaju. Njihov primarni interes je – uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje de fakto priznanja Kosova,“ konstatuje Milivojević.
Smeta samostalna Srbija
Dvoje ambasadorasu se u otvorenom pismu osvrnula i na nedavno održane izbore u Srbiji gde se kroz redove provlači da baš nisu zadovoljni izborom građana Srbije.
„To bavljenje unutrašnjim pitanjima i nedavno održanim izborima u našij državi gde se narod gotovo plebiscitarno opredelio ko želi da ih vodi malo je diskutabilno od strane nemačkog i francuskog ambasadora i ima za svrhu da uzburka unutrašnju političku scenu, što je svakako novi vid pritiska na nas. Očigledno je da i Nemcima i Francuzima, ali delu Zapada smeta to što je Srbija samostalna i vojno neutralna, i to su na neki način morali i da ispolje“, smatra Milivojević.
Suština svega ovoga je, zaključuje naš sagovornik, da odlazeća administracija EU, koja će uskoro biti raspuštena jer je čekaju izbori, za sobom ostavi ako ne neki uspeh onda bar zrno sumnje u postupke Srbije, i u spoljnoj, i u unutrašnjoj politici.
Pogledajte i:
