Moskva: Obnova nemačkog militarizma može imati teške posledice
11:03 21.01.2024 (Osveženo: 16:05 29.04.2024)
© AP Photo / Michael Sohn
Pratite nas
Obnova nemačkog militarizma, koja se ogleda u odobravanju neonacističkih praksi, mogla bi da ima krajnje negativne posledice i za Nemačku, i za Evropu, i za svet, ocenila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.
Ona je upozorila na to da Nemačka aktivnije od ostalih članica Evropske unije štiti kijevski režim, koji je heroizaciju saradnika fašista proglasio ključnim činiocem svoje unutrašnje i spoljne politike.
„Berlin podržava borce koji sprovode neonacističke marševe, slave ratne zločince iz perioda Drugog svetskog rata, koji koriste kao svoja znamenja epolete SS divizije i koji na svoju vojnu tehniku, isporučenu sa Zapada, nanose simboliku Vermahta. Nemačka ih sponzoriše i naoružava, organizuje lečenje i pomaže na međunarodnoj sceni onima koji ciljano ubijaju Ruse i one koji govore ruski jezik“, navela je Zaharova.
Prema njenim rečima, nemački kancelar Olaf Šolc je javno potvrdio da su Nemačka i „neonacistički režim Ukrajine“ na pravoj strani istorije, faktički opravdavši sadašnji „rusofobni režim Vladimira Zelenskog, koji je reinkarnirao kolaboracioniste nacističke Nemačke i pokušava da izbriše sećanje na borce protiv fašizma“.
„Berlin i dalje odbija da zločine nacional-socijalizma protiv naroda naše zemlje proglasi genocidom. Ruski istražni organi i sudije su prikupili znatnu količinu dokaza koji svedoče o ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i aktima genocida koje je vojska Trećeg rajha počinila na teritoriji raznih regiona naše zemlje“, navela je Zaharova.
Ona je istakla da Nemačka ponovo, kao i pre 80 godina, deli ljude po nacionalnom priznaku, a to ponašanje je podignuto na novi, izoštreniji nivo.
„Berlin uporno odbija da isplati kompenzacije ljudima koji su bili u blokiranom Lenjingradu, a nisu jevrejske nacionalnosti, smatrajući da Rusi, Belorusi, Ukrajinci, predstavnici ugrofinskih naroda, Jermeni, Gruzini, Moldavci i mnogi drugi nemaju prava da dobijaju sredstva od nemačke vlade. Mi smo u više navrata javno skretali pažnju međunarodne zajednice na taj flagrantni primer nove rasne segregacije“, naglasila je Zaharova.
Prema njenim rečima, upravo je tragedija Lenjingrada, koji je više od 800 dana bio u uslovima strašne blokade, zajedno s odlukama Vanzejske konferencije i stvaranjem logora smrti u Evropi, „najvažniji dokaz nečovečnih namera fašističke Nemačke i njenih saveznika“.
Podsetivši da se 80. godišnjica oslobađanja blokiranog Lenjingrada obeležava 27. januara, Zaharova je ukazala na to da nemačke vlasti vode politiku koja podriva ruske napore da se spreči rehabilitacija nacizma.
„Nemačka se i ranije sistematski suzdržavala na sednicama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija tokom glasanja za rusku rezoluciju o borbi protiv heroizacije nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih formi rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti koja iz njih proističe, a od 2022. godine istupa i protiv, samim tim osporavajući predloge iznete u tekstu dokumenta da se prekinu obnobljeno slavljenje nacističkog pokreta i rehabilitacija bivših esesovaca, uključujući odrede 'Vafen-SS', koje je Nirnberški sud proglasio zločinačkim“, navela je Zaharova.
Pogledajte i:
