https://lat.sputnikportal.rs/20240121/galaksija-samo-za-brozove-oci-grandiozno-delo-tek-tokom-restauracije-postalo-dostupno-javnosti-marija-jakovljevic-1166626624.html
Galaksija samo za Brozove oči: Grandiozno delo tek tokom restauracije postalo dostupno javnosti
Galaksija samo za Brozove oči: Grandiozno delo tek tokom restauracije postalo dostupno javnosti
Sputnik Srbija
Jedan od najvećih crteža nastalih u Jugoslaviji - „Galaksija“ slovenačkog umetnika Nejča Slapara, posle više decenija u depou, konačno je predstavljen publici i... 21.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-21T10:47+0100
2024-01-21T10:47+0100
2024-01-21T10:47+0100
kultura
kultura
crtež
muzej jugoslavije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/14/1166626474_0:512:2731:2048_1920x0_80_0_0_9a8b21357e44157c0655c13b349473a4.jpg
Slapar je tokom šest meseci svakog dana, nakon posla, radio na ovom delu. Potrošio je čak litar tuša i kada je Josip Broz Tito, 1976. godine posetio Kranj, umetnik je rešio da mu pokloni svoj crtež.Miloš Ristović iz Muzeja Jugoslavije kaže za Sputnjik da zbog Titovih protokolarnih obaveza nije te godine primio delo lično od Slapara, ali mu je slovenački umetnik poslao crtež u Beograd i dobio zahvalnicu od doživotnog predsednika Jugoslavije koju je čuvao do kraja života.Nikad izlaganOd tada „Galaksija“ se čuvala u depou Muzeja Jugoslavije i nije izlagana.Slapar je, prema rečima Ristovića, posetio Muzej pre šest godina zajedno sa kustosom Loškog muzeja i tada su tražili digitalnu reprodukciju „Galaksije“, koja je potom u smanjenim dimenzijama bila izložena u Cankarijevom domu u Ljubljani 2022.Originalna „Galaksija“ je dimenzija 2.17 puta 10 metara i predstavlja vrh Slaparovog konceptualizma, vezanog za optičku umetnost i geometrijsku apstrakciju, retke pojave u jugoslovenskoj umetnosti, a nastala je kao direktna reakcija na svetske umetničke trendove šezdesetih i sedamdesetih godina.„Pre nekoliko meseci su nam se obratile kolege iz Ljubljane sa željom da crtež uključe u izložbu radnog naziva 'Prošireni vid' u Galeriji Cukrarna u Ljubljani koja će se baviti fenomenom kako zavarati čula“, kaže Ristović.Zašto ne uzmete veću četkuZbog dimenzija konzervatori Milan Milosavljević, Tanja Lošić, Sofija Vujić i Sunčica Vuletić su morali restauraciju da rade u izložbenom prostoru Muzeja 25. maj, pa je muzej odlučio da, prateći svetske trendove u muzeološkoj praksi, omogući svojim posetiocima i da prisustvuju procesu.Za nju kao konzervatora zanimljivo je bilo što je u pitanju delo s kraja 20. veka:„Mi se češće susrećemo sa starijim umetničkim delima i retkim knjigama koje mogu biti iz 15. ili 18. veka. 'Galaksija' je novije delo, novi su materijali, umetnik je koristuo poseban papir iz fabrike u Kranju. Pošto rad nije izlagan bio je u realativno dobrom stanju i sve je teklo po planu. Nije bilo ni prethodnih restauracija. Ako je delo prošlo već neki tretman i restauracija nije bila adekvatna, imamo problem da uklonimo te slojeve. To nije bio slučaj ovde tako da je 'Galaksija' bila idealan pacijent“.Umetnik – poravnajte ivicuKonzervatori su ovoga puta imali jedinstvenu priliku da im lično umetnik da sugestije tokom restauracije:„Ispričao nam je više o nastanku dela što je nama konzervatorima veoma važno - na kom materijalu je radio, sa kojom vrstom mastila. Neverovatno je kakvih se sve detalja setio – da je radio šest punih meseci, da je potrošio litar tuša. Mi smo ga pitali da li su ivice originalno bile tako nepravilne ili je oštećenje kasnije nastalo. On je imao sugestiju šta mi da uradimo sa tim. Obično restauriramo dela već preminulih umetnika i tada krećemo iz nekih restauratorsko-kontervatorskih i etičkih principa sa ciljem da što manje menjamo original“.Slapar se radovao što će njegova „Galaksija“ konačno biti izložena, kao i konzervaciji, ali je 4. januara ove godine, tokom trajanja restauracije, preminuo.„Posednja želja mu je bila da dodamo papir i poravnamo tu jednu ivicu dela. To ima smisla zato što je ovaj crtež perfektno simetričan. Njegova umetnost je jako pedantna tako da ima smisla da se te ivice papira izravnaju i budu perfektne kao što ih je zamislio. Možda bi naša intervencija bila drugačija, minimalna, da nije bilo njegove sugestije. Ispoštovali smo njegovu želju.
https://lat.sputnikportal.rs/20231001/dolazak-cara-dusana-u-dubrovnik---ponovo-pred-publikom-1161861766.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, crtež, muzej jugoslavije
kultura, crtež, muzej jugoslavije
Galaksija samo za Brozove oči: Grandiozno delo tek tokom restauracije postalo dostupno javnosti
Jedan od najvećih crteža nastalih u Jugoslaviji - „Galaksija“ slovenačkog umetnika Nejča Slapara, posle više decenija u depou, konačno je predstavljen publici i to na neuobičajen način – tokom restauracije u Muzeju 25. maj.
Slapar je tokom šest meseci svakog dana, nakon posla, radio na ovom delu. Potrošio je čak litar tuša i kada je Josip Broz Tito, 1976. godine posetio Kranj, umetnik je rešio da mu pokloni svoj crtež.
Miloš Ristović iz Muzeja Jugoslavije kaže za Sputnjik da zbog Titovih protokolarnih obaveza nije te godine primio delo lično od Slapara, ali mu je slovenački umetnik poslao crtež u Beograd i dobio zahvalnicu od doživotnog predsednika Jugoslavije koju je čuvao do kraja života.
Od tada „Galaksija“ se čuvala u depou Muzeja Jugoslavije i nije izlagana.
Slapar je, prema rečima Ristovića, posetio Muzej pre šest godina zajedno sa kustosom Loškog muzeja i tada su tražili digitalnu reprodukciju „Galaksije“, koja je potom u smanjenim dimenzijama bila izložena u Cankarijevom domu u Ljubljani 2022.
Originalna „Galaksija“ je dimenzija 2.17 puta 10 metara i predstavlja vrh Slaparovog konceptualizma, vezanog za optičku umetnost i geometrijsku apstrakciju, retke pojave u jugoslovenskoj umetnosti, a nastala je kao direktna reakcija na svetske umetničke trendove šezdesetih i sedamdesetih godina.
„Pre nekoliko meseci su nam se obratile kolege iz Ljubljane sa željom da crtež uključe u izložbu radnog naziva 'Prošireni vid' u Galeriji Cukrarna u Ljubljani koja će se baviti fenomenom kako zavarati čula“, kaže Ristović.
Zašto ne uzmete veću četku
Zbog dimenzija konzervatori Milan Milosavljević, Tanja Lošić, Sofija Vujić i Sunčica Vuletić su morali restauraciju da rade u izložbenom prostoru Muzeja 25. maj, pa je muzej odlučio da, prateći svetske trendove u muzeološkoj praksi, omogući svojim posetiocima i da prisustvuju procesu.
„Prvi put publika može uživo da gleda restauraciju umetničkog dela ovako velikog formata. Nama je format zapravo i zadao da budemo otvoreni za javnost, umesto da budemo u nekoj maloj laboratoriji ili podrumu, da nas niko ne vidi. Imam utisak da je posetiocima bilo zanimljivo. Imali su mnogo pitanja. Najviše su bila zbunjena deca. Bili su šokirani kako radimo milimitar po milimitar, i to danima i ne pomičemo se. Pitali su nas zar ne može sa nekom većom četkom da se to sredi“, kaže Tanja Lošić.
Za nju kao konzervatora zanimljivo je bilo što je u pitanju delo s kraja 20. veka:
„Mi se češće susrećemo sa starijim umetničkim delima i retkim knjigama koje mogu biti iz 15. ili 18. veka. 'Galaksija' je novije delo, novi su materijali, umetnik je koristuo poseban papir iz fabrike u Kranju. Pošto rad nije izlagan bio je u realativno dobrom stanju i sve je teklo po planu. Nije bilo ni prethodnih restauracija. Ako je delo prošlo već neki tretman i restauracija nije bila adekvatna, imamo problem da uklonimo te slojeve. To nije bio slučaj ovde tako da je 'Galaksija' bila idealan pacijent“.
Umetnik – poravnajte ivicu
Konzervatori su ovoga puta imali jedinstvenu priliku da im lično umetnik da sugestije tokom restauracije:
„Ispričao nam je više o nastanku dela što je nama konzervatorima veoma važno - na kom materijalu je radio, sa kojom vrstom mastila. Neverovatno je kakvih se sve detalja setio – da je radio šest punih meseci, da je potrošio litar tuša. Mi smo ga pitali da li su ivice originalno bile tako nepravilne ili je oštećenje kasnije nastalo. On je imao sugestiju šta mi da uradimo sa tim. Obično restauriramo dela već preminulih umetnika i tada krećemo iz nekih restauratorsko-kontervatorskih i etičkih principa sa ciljem da što manje menjamo original“.
Slapar se radovao što će njegova „Galaksija“ konačno biti izložena, kao i konzervaciji, ali je 4. januara ove godine, tokom trajanja restauracije, preminuo.
„Posednja želja mu je bila da dodamo papir i poravnamo tu jednu ivicu dela. To ima smisla zato što je ovaj crtež perfektno simetričan. Njegova umetnost je jako pedantna tako da ima smisla da se te ivice papira izravnaju i budu perfektne kao što ih je zamislio. Možda bi naša intervencija bila drugačija, minimalna, da nije bilo njegove sugestije. Ispoštovali smo njegovu želju.
