https://lat.sputnikportal.rs/20240118/od-prijateljstva-do-konfrontacije--uz-americki-faktor-istorija-burnih-odnosa-irana-i-pakistana--1166552003.html
Od prijateljstva do konfrontacije – uz američki faktor: Istorija burnih odnosa Irana i Pakistana
Od prijateljstva do konfrontacije – uz američki faktor: Istorija burnih odnosa Irana i Pakistana
Sputnik Srbija
Bliski istok se pretvara u bure baruta – rat Izraela i Hamasa pokrenuo je mnoge nepovratne procese. Ključa na sve strane, a najnoviju seriju napada razmenili su... 18.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-18T20:16+0100
2024-01-18T20:16+0100
2024-01-18T20:34+0100
svet
svet
svet – politika
iran
pakistan
sukob
sputnjik objašnjava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111162/41/1111624152_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_4d6949512b6f70c9c4a350bca71a4f8f.jpg
Iran je prvi priznao nezavisnost Pakistana koja je proglašena 14. avgusta 1947. godine. U svetlu dugotrajne vojno-političke konfrontacije Indije i Pakistana, prijateljski odnosi Islamabada sa Teheranom od samog početka imali su važan strateški značaj. Sarađivale su i oružane snage dve zemlje, a povod više je bio što su u vreme Hladnog rata obe države pripadale zapadnom taboru. To je trajalo sve dok Islamska revolucije 1979. godine u Iranu nije radikalno promenila spoljnopolitički pravac te zemlje.Iran je dosledno podržavao Pakistan tokom kriznog perioda te zemlje, posebno tokom indijsko-pakistanskog rata 1965. godine. Iranska Vlada tada je okarakterisala akcije indijske strane kao „agresiju“. Iran je snabdevao Pakistan avionskim i drugim vrstama goriva, a takođe je koristio druge mogućnosti za nacionalnu podršku susednoj državi.Iranska revolucijaIslamska revolucija u Iranu unela je radikalne promene u unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, koje su imale dubok uticaj na odnose Pakistana i Irana.Na smenu strateškom savezu sa SAD došlo je neprijateljstvo između dve zemlje. Istovremeno, Pakistan je ostao u zapadnom taboru zadržavajući stav koji se zasniva na tesnoj saradnji Islamabada i Vašingtona u podršci avganistanskom pokretu otpora protiv sovjetskih oružanih snaga.Strateško mimoilaženje između Pakistana i Irana u periodu nakon 1979. godine, u kombinaciji sa verskim faktorom (Pakistan je podržavao avganistansku sunitsku opoziciju, a Iran šiitsku), dovelo je do napetosti u pakistansko-iranskim odnosima koja je, ipak, osamdesetih godina bila ograničena. Međutim, nakon povlačenja sovjetskih trupa 1989. i posebno nakon pada režima Muhameda Nadžibulaha 1992. godine, te tenzije su značajno porasle, pre svega zbog pojačanih verskih neslaganja i neslaganja u politici dveju država u vezi Avganistana – Iran je podržao Severnu alijansu, a Pakistan je čvrsto podržavao Talinane.Američki faktorUprkos različitim stavovima, nakon 2001. godine odnosi dve zemlje bili su relativno stabilni. Ključni faktor u njihovom odnosu bio je – američki. SAD su se ponovo okrenule svom južnoazijskom savezniku kada se pojavila potreba da se, u svetlu borbe protiv terorizma, američki kontingent uvede u Avganistan, koji graniči sa Pakistanom. Čak i uprkos aktiviranju Vašingtona u regionu, islamske republike su uspele da izgrade pragmatičnu međusobnu saradnju, iako ne bez poteškoća.Dolaskom na vlast predsednika Mahmuda Ahmadinedžada u Iranu 2005. godine, sve aktivnije su se čuli pozivi na povlačenje američkog kontingenta iz Avganistana. Diplomatska situacija se promenila, ali odnosi sa Iranom su ostali neutralni. Nakon povlačenja američkih trupa iz Avganistana i povratka Talibana na vlast 2020., Pakistan je pojačao saradnju sa Iranom kako bi doprineo miru i stabilnosti u Avganistanu.Saradnja dve zemlje u različitim sferamaOd samog početka krize oko iranskog nuklearnog programa, Islamabad je javno branio pravo Teherana na nuklearnu tehnologiju i korišćenje nuklearne energije u miroljubive svrhe. Komisije za nuklearnu energiju dve zemlje sklopile su 1987. godine zvanični sporazum o saradnji u nuklearnoj oblasti.Iran i Pakistan započeli su saradnju u energetskom sektoru 1991. godine. Takođe, od 1990-ih ekonomska saradnja Pakistana i Irana je porasla, a do 2005. Pakistan se aktivno zalagao za iranske investicije u bilateralnu trgovinu između zemalja i u energetski sektor.Pakistan je od 2005. godine nekoliko puta tražio od Teherana da isporuči energente kako bi zadovoljio rastuće energetske potrebe zemlje. U avgustu 2008. godine Iran je pristao da finansira veliki energetski projekat koji bi omogućio Pakistanu da uvede 1.000 megavata električne energije kako bi sprečio nestašicu struje u zemlji.Pokušaj Irana da izgradi gasovod za transport energenata iz južnog dela zemlje u Pakistan i Indiju propao je zbog pritiska SAD na Islamabad. Ministri energetike Irana i Pakistana su 2023. godine potpisali sporazum o razmeni električne energije.Pakistansko-iranska saradnja u oblasti transporta značajno je proširena od avgusta 2009. godine kada su dve zemlje otvorile međunarodnu transportnu železničku liniju od Islamabada do Istanbula preko Teherana. Prvog septembra 2006. godine stupio je na snagu trgovinski sporazum između dve zemlje. Strateški plan trgovinske saradnje potpisan je 2023. godine za period do 2028.Takođe, Pakistan je 2022. godine bio peto najveće izvozno tržište Irana.Radikalne separatističke organizacije – kamen spoticanjaDve zemlje dele granicu od preko 900 kilometara. U pograničnim oblastima Irana i Pakistana deluju radikalne organizacije beludžistanskih separatista, od kojih su neke usko povezane sa međunarodnim terorističkim strukturama.Oružane beludžistanske grupe povremeno su organizovale terorističke napade u Iranu i Pakistanu. Dok je vojska Pakistana uspela da se izbori sa njihovim militantnim separatizmom, u Iranu situacija nastavlja da se pogoršava.Grupa „Džejš el Adl“ („Armija pravde“) formirana je 2012. godine u Iranu i bila je „naslednik“ druge radikalne beludžistanske organizacije. Organizovala je brojne terorističke napade u Iranu nakon čega je u toj zemlji, SAD, na Novom Zelandu i u Japanu proglašena za terorističku.Iranske vlasti smatraju da SAD i Izrael koriste radikalne grupe, koje deluju na jugoistoku zemlje, za destabilizaciju situacije u islamskoj republici.Razmena serije napadaKorpus čuvara islamske revolucije Irana 16. januara uveče saopštio je da je izveo napad balističkim raketama i dronovima na glavnu bazu terorističke grupe „Džejš el Adl“ koja se nalazi u pakistanskoj provinciji Beludžistan u pograničnom području sa Iranom. Pakistan je oštro osudio napad Irana, a 17. januara je povukao svog ambasadora iz Teherana, istakavši da iranski ambasador takođe ne može da nastavi sa diplomatskim radom u Islamabadu.Ubrzo je usledio konkretan odgovor – Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana 18. januara je saopštilo da je izvedena serija napada na uporišta terorista u iranskoj provinciji Sistan i Beludžistan. Kako je saopšteno, meta udara bili su teroristi pakistanskog porekla na teritorijama u Iranu. Pritom je istaknuto da Pakistan poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Irana, te da je jedini cilj napada bilo osiguravanje bezbednosti i nacionalnih interesa Pakistana.Obe zemlje su nakon napada saopštile da žele da spreče eskalaciju situacije.Pogledajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20240117/ekspert-napadi-irana-na-pakistan---poruka-americi-i-velikoj-britaniji-1166509981.html
iran
pakistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, iran, pakistan, sukob, sputnjik objašnjava
svet, svet – politika, iran, pakistan, sukob, sputnjik objašnjava
Od prijateljstva do konfrontacije – uz američki faktor: Istorija burnih odnosa Irana i Pakistana
20:16 18.01.2024 (Osveženo: 20:34 18.01.2024) Bliski istok se pretvara u bure baruta – rat Izraela i Hamasa pokrenuo je mnoge nepovratne procese. Ključa na sve strane, a najnoviju seriju napada razmenili su Pakistan i Iran. Zemlje, koje dele granicu od preko 900 kilometara, mogu da se pohvale prilično složenom istorijom odnosa – od prijateljstva do konfrontacije.
Iran je prvi priznao nezavisnost Pakistana koja je proglašena 14. avgusta 1947. godine. U svetlu dugotrajne vojno-političke konfrontacije Indije i Pakistana, prijateljski odnosi Islamabada sa Teheranom od samog početka imali su važan strateški značaj. Sarađivale su i oružane snage dve zemlje, a povod više je bio što su u vreme Hladnog rata obe države pripadale zapadnom taboru. To je trajalo sve dok Islamska revolucije 1979. godine u Iranu nije radikalno promenila spoljnopolitički pravac te zemlje.
Iran je dosledno podržavao Pakistan tokom kriznog perioda te zemlje, posebno tokom indijsko-pakistanskog rata 1965. godine. Iranska Vlada tada je okarakterisala akcije indijske strane kao „agresiju“. Iran je snabdevao Pakistan avionskim i drugim vrstama goriva, a takođe je koristio druge mogućnosti za nacionalnu podršku susednoj državi.
Islamska revolucija u Iranu unela je radikalne promene u unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, koje su imale dubok uticaj na odnose Pakistana i Irana.
Na smenu strateškom savezu sa SAD došlo je neprijateljstvo između dve zemlje. Istovremeno, Pakistan je ostao u zapadnom taboru zadržavajući stav koji se zasniva na tesnoj saradnji Islamabada i Vašingtona u podršci avganistanskom pokretu otpora protiv sovjetskih oružanih snaga.
Strateško mimoilaženje između Pakistana i Irana u periodu nakon 1979. godine, u kombinaciji sa verskim faktorom (Pakistan je podržavao avganistansku sunitsku opoziciju, a Iran šiitsku), dovelo je do napetosti u pakistansko-iranskim odnosima koja je, ipak, osamdesetih godina bila ograničena. Međutim, nakon povlačenja sovjetskih trupa 1989. i posebno nakon pada režima Muhameda Nadžibulaha 1992. godine, te tenzije su značajno porasle, pre svega zbog pojačanih verskih neslaganja i neslaganja u politici dveju država u vezi Avganistana – Iran je podržao Severnu alijansu, a Pakistan je čvrsto podržavao Talinane.
Uprkos različitim stavovima, nakon 2001. godine odnosi dve zemlje bili su relativno stabilni. Ključni faktor u njihovom odnosu bio je – američki. SAD su se ponovo okrenule svom južnoazijskom savezniku kada se pojavila potreba da se, u svetlu borbe protiv terorizma, američki kontingent uvede u Avganistan, koji graniči sa Pakistanom. Čak i uprkos aktiviranju Vašingtona u regionu, islamske republike su uspele da izgrade pragmatičnu međusobnu saradnju, iako ne bez poteškoća.
Dolaskom na vlast predsednika Mahmuda Ahmadinedžada u Iranu 2005. godine, sve aktivnije su se čuli pozivi na povlačenje američkog kontingenta iz Avganistana. Diplomatska situacija se promenila, ali odnosi sa Iranom su ostali neutralni. Nakon povlačenja američkih trupa iz Avganistana i povratka Talibana na vlast 2020., Pakistan je pojačao saradnju sa Iranom kako bi doprineo miru i stabilnosti u Avganistanu.
Saradnja dve zemlje u različitim sferama
Od samog početka krize oko iranskog nuklearnog programa, Islamabad je javno branio pravo Teherana na nuklearnu tehnologiju i korišćenje nuklearne energije u miroljubive svrhe. Komisije za nuklearnu energiju dve zemlje sklopile su 1987. godine zvanični sporazum o saradnji u nuklearnoj oblasti.
Iran i Pakistan započeli su saradnju u energetskom sektoru 1991. godine. Takođe, od 1990-ih ekonomska saradnja Pakistana i Irana je porasla, a do 2005. Pakistan se aktivno zalagao za iranske investicije u bilateralnu trgovinu između zemalja i u energetski sektor.
Pakistan je od 2005. godine nekoliko puta tražio od Teherana da isporuči energente kako bi zadovoljio rastuće energetske potrebe zemlje. U avgustu 2008. godine Iran je pristao da finansira veliki energetski projekat koji bi omogućio Pakistanu da uvede 1.000 megavata električne energije kako bi sprečio nestašicu struje u zemlji.
Pokušaj Irana da izgradi gasovod za transport energenata iz južnog dela zemlje u Pakistan i Indiju propao je zbog pritiska SAD na Islamabad. Ministri energetike Irana i Pakistana su 2023. godine potpisali sporazum o razmeni električne energije.
Pakistansko-iranska saradnja u oblasti transporta značajno je proširena od avgusta 2009. godine kada su dve zemlje otvorile međunarodnu transportnu železničku liniju od Islamabada do Istanbula preko Teherana. Prvog septembra 2006. godine stupio je na snagu trgovinski sporazum između dve zemlje. Strateški plan trgovinske saradnje potpisan je 2023. godine za period do 2028.
Takođe, Pakistan je 2022. godine bio peto najveće izvozno tržište Irana.
Radikalne separatističke organizacije – kamen spoticanja
Dve zemlje dele granicu od preko 900 kilometara. U pograničnim oblastima Irana i Pakistana deluju radikalne organizacije beludžistanskih separatista, od kojih su neke usko povezane sa međunarodnim terorističkim strukturama.
Oružane beludžistanske grupe povremeno su organizovale terorističke napade u Iranu i Pakistanu. Dok je vojska Pakistana uspela da se izbori sa njihovim militantnim separatizmom, u Iranu situacija nastavlja da se pogoršava.
Grupa „Džejš el Adl“ („Armija pravde“) formirana je 2012. godine u Iranu i bila je „naslednik“ druge radikalne beludžistanske organizacije. Organizovala je brojne terorističke napade u Iranu nakon čega je u toj zemlji, SAD, na Novom Zelandu i u Japanu proglašena za terorističku.
Iranske vlasti smatraju da SAD i Izrael koriste radikalne grupe, koje deluju na jugoistoku zemlje, za destabilizaciju situacije u islamskoj republici.
Korpus čuvara islamske revolucije Irana 16. januara uveče saopštio je da je izveo napad balističkim raketama i dronovima na glavnu bazu terorističke grupe „Džejš el Adl“ koja se nalazi u pakistanskoj provinciji Beludžistan u pograničnom području sa Iranom. Pakistan je oštro osudio napad Irana, a 17. januara je povukao svog ambasadora iz Teherana, istakavši da iranski ambasador takođe ne može da nastavi sa diplomatskim radom u Islamabadu.
Ubrzo je usledio konkretan odgovor – Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana 18. januara je saopštilo da je izvedena serija napada na uporišta terorista u iranskoj provinciji Sistan i Beludžistan. Kako je saopšteno, meta udara bili su teroristi pakistanskog porekla na teritorijama u Iranu. Pritom je istaknuto da Pakistan poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Irana, te da je jedini cilj napada bilo osiguravanje bezbednosti i nacionalnih interesa Pakistana.
Obe zemlje su nakon napada saopštile da žele da spreče eskalaciju situacije.
