Spajić nije naučio Milovu lekciju: I kad udariš na Rusiju od zapada dobiješ samo – štap
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Vlada Crne GoreMilojko Spajić
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Vlada Crne Gore
Pratite nas
To što se crnogorski premijer Milojko Spajić „pohvalio“ u Davosu da je smanjen broj ruskih turista u njegovoj zemlji, posledica je antiruske histerije na Zapadu i politike EU koja Crnoj Gori umesto štapa i šargarepe nudi samo štap, smatraju sagovornici Sputnjika.
Milojko Spajić je rekao i da su crnogorske vlasti smanjile zavisnost od ruskog turističkog tržišta i investicija i da su učini mnogo da se njihov udeo smanji.
Da se Spajić imao čime „podičiti“ u Davosu, pokazuju podaci Monstata, zvanične crnogorske uprave za statistiku. Tako je udeo ruskih turista u Crnoj Gori 2017. bio 18,7 odsto a oni su ostvarili 26,7 odsto noćenja. Već sledeće, 2018. pao je na 16,3 a 2019. na 15,3 odsto.
U godini korone, 2020. kad je Spajić postao ministar finansija, procenat ruskih turista pao je na 11 asledeće, 2021. godine, na sedam odsto. Procenat ruskih turista 2022. skočio je na 8,3 odsto.
Igranje na antirusku histeriju
Glavni urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da je Spajićeva izjava, najblaže rečeno zbunjujuća, ali i da istovremeno dobro ilustruje atmosferu u dobrom delu zapadne javnosti u kom vlada antiruska histerija.
On smatra da poruka predsednika Vlade Crne Gore više predstavlja kontinuitet sa pokušajima da se lovi u bazenu antiruskog raspoloženja u dobrom delu zapadne javnosti, nego nastavak politike Mila Đukanovića.
Međutim, mogla bi biti i neka vrsta naravoučenija samom Spajiću da se u disciplini antiruskih izjava ne može takmičiti sa Đukanovićem i čitavom DPS ekipom, ali bi trebalo da ima na umu da ni to ni nije pomoglo Đukanoviću i nije ga spasilo ga od gubitka vlasti.
„Igrati na antirusku kartu u Crnoj Gori dugoročno nije baš previše mudra, a ni dobra kombinacija. Ako je iko igrao i imao volju, kapacitet i resurse da igra na tom antiruskom, pa i antisrpskom narativu, to je bio Đukanović i DPS, pa su na kraju izgubili na izborima. Čak su izgubili relativno ubedljivo. Možda to u nekim zemljama donosi neke benefite, a jasno je da donosi u nekim krugovima na zapadu, ali sam siguran da u crnogorskom javnom mnjenju pohvala te vrste teško da može doneti neke političke poene. Naprotiv, može ih samo skinuti“.
Zapad nudi samo štap
Istoričar Bogdan Živković kaže da u odnosu Zapada sa Crnom Gorom postoje dvostruki aršini i da su se Đukanoviću više opraštali odnosi sa Rusijom koji su bili daleko bliži nego što će Milojko Spajić ili nove vlasti ikad imati.
U suštini, najveći je problem jedna paradoksalna politika EU prema Crnoj Gori gde „umesto politike štapa i šargarepe imamo isključivo politiku štapa“. Legitimno je da EU želi da istisne ruski kapital i uticaj iz Crne Gore, ali je problem što traži da sama odustane od toga bez nuđenja alternative, dodaje Živković.
Crna Gora se tu stavlja na neki način u bezizlaznu poziciju da mora da dokaže svoju pravovernost Zapadu time što će otkinuti sebi jednu granu na kojoj sedi, a to je taj ruski novac koji je značajan za crnogorsku privredu koja je gotovo nepostojeća i zavisi isključivo od turizma.
„Mislim da je u celoj situaciji najviše problematično to što EU traži od novih vlasti koje su uvek pod optužbom da su neka ispostava ruskih i srpskih interesa. Tako da je Milojko Spajić neko ko se pravda zapadnim partnerima kao što se svojevremeno i Dritan Abazović pravdao i tražio načine da se istisne kineski kapital iz Crne Gore. Nažalost, čini mi se da će Zapad nadalje bazirati svoju politiku na tome da političkom silom i pritiscima istisne Rusiju i Kinu sa ovog prostora, a ne da investicijama i novcem ponudi alternativni model razvoja Crnoj Gori“.
Prozapadni političari pod pritiskom
Iako su Spajić i cele vladajuća garniture u Crnoj Gori nesumnjivo prozapadni politički akteri, stalno će biti optuživani da rade za Rusiju i Srbiju i od DPS i nekih stranih aktera, zato što su birači koji su ih izabrali vernici Srpske pravoslavne crkve i u mnogome su okrenuti ka Srbiji i Rusiji.
Zato će izjava iz Davosa biti samo jedna u seriji političkih izjava koja pokazuje da će za Spajića, Milatovića i „Pokret Evropsa sad“ (PES) važiti drugi aršini naspram DPS-a i Đukanovića koji su imali daleko značajnije odnose sa Rusijom i koji su te odnose geopolitički naplatili, smatra Živković.
Spajićeva sudbina zavisi od ekonomije
Glasači srpskog nacionalnog opredeljenja koji smatraju da je NATO odgovoran za rat u Ukrajini i da su Srbija i Rusija najbliže zemlje Crnoj Gori, glasali su za Spajića znajući kakvu će politiku voditi, ali su mu dali glas zahvaljujući ekonomskim politikama koje su daleko poboljšale .
Zato na prosečne birače takve izjave neće uticati toliko koliko očigledan zastoj u sprovođenju i kreiranju politike „Evropa sad 2“ i za njih će unutrašnje političke teme biti važnije.
„Da podsetimo, PES i Milojko Spajić su u kampanji obećavali još veći rast životnog standarda i tzv. program 'Evropa sad 2' ali već nekoliko meseci od kada su na vlasti toga nema na vidiku. Čini mi se da je Spajić političar koji isključivo zavisi od ekonomske politike i od životnog standarda, a ovo mu birači neće zameriti jer su to očekivali. Ali svakako će bivši Demokratski front odnosno srpske stranke u Crnoj Gori pokušati da iskoriste ove teme da pokažu biračima srpskog nacionalnog opredeljenja da su oni jedini garant jedne alternativne spoljne politike u Crnoj Gori“, zaključio je Živković.