Orvel i Haksli, vesnici novog doba: Najavili svet srećnih robova lišen plemenitosti i hrabrosti
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Neće biti potrebno da se knjige zabrane jer niko neće želeti da ih čita. Istina će se udaviti u moru potpuno nevažnih informacija. Preovladaće trivijalna kultura, a dela visoke kulture biće zaboravljena. Obožavaćemo tehnologije koje umanjuju našu sposobnost da razmišljamo.
Ovako je tridesetih godina prošlog veka proročki u svom romanu „Vrli novi svet“ predvideo Oldus Haksli od čijeg rođenja se navršilo 130 godina.
Taj jubilej, kao i 120 godina od rođenja Džordža Orvela, 100 godina od jednog od prvih distopijskih romana - „Mi“ Jevgenija Zamjatina, 70 godina od knjige „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, koja radikalizuje Hakslijevu predstavu o svetu, povod su za izložbu „Vesnici našeg doba“ koju je bibliotekar savetnik Vuka Jeremić priredila u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.
Orvel i Haksli predvideli savremeni svet
© Sputnik / Marija Jakovljević
Otupeli čovek sa kojim možete šta hoćete
„Naša svakidašnjica, udaljena punih četrdeset godina od (za Orvela) buduće i zastrašujuće 1984, nažalost daje za pravo i jednom i drugom piscu koji su najveću književnu slavu stekli upravo romanima čija se aktuelnost potvrđuje u današnjem svetu“, kaže Vuka Jeremić.
Jeremić podseća da je Orvel u romanu „1984“ opisao nepoverljive, strahom okovane ljude, koji se nasilnim metodama pretvaraju u robove spremne da bespogovorno izvršavaju naloge svojih tlačitelja.
S druge strane, ističući da ljudsko biće ima neograničen apetit za zabavom, Haksli je u delu „Vrli novi svet“ pružio sliku srećnih robova koji dobrovoljno žive u zatvoru bez zidova, obožavajući svoje gospodare i sa radošću se prepuštajući čarima tehnologija koje ukidaju njihovu kreativnost i sposobnost mišljenja:
„Kod Orvela čovek se pokorava strahom, kod Hakslija izlaganjem uživanju i zadovoljstvima, ali te dve koncepcije se susreću u jednoj tački. Na jednoj strani imate zastrašivanje, na drugoj otupelost, a rezultat je isti – čovek sa kojim možete da radite šta hoćete“.
Današnji svet više nalikuje Hakslijevom
Haksli je pisao „Ova civilizacija nema apsolutno nikakve potrebe za plemenitošću i heroizmom“, a Orvel „Tragedija pripada starim vremenima, kad je još uvek bilo privatnog života, ljubavi i prijateljstva“.
„Iako na planeti još uvek ima despotskih režima koji su po totalnoj kontroli stanovništva, sprovođenju nasilja i progonu neistomišljenika sasvim nalik Orvelovoj Okeaniji, ipak se na prvi pogled čini da je veći deo savremenog sveta u skladu sa Hakslijevim predviđanjem koje je on izneo 17 godina pre nego što je objavljen Orvelov roman. Kada se okrenemo oko sebe, zaista zapažamo mnogo toga iz Hakslijeve Svetske države – genetske manipulacije i eksperimente koji ne mare za dalekosežne posledice, zastrašujuće modifikacije ljudskog genoma, slepu veru u tehnološki napredak, prevlast trivijalnih nad ozbiljnim sadržajima, potiskivanje umetnosti, a forsiranje zabave pa čak i svođenje umetnosti na zabavu i spektakl, površnost, egoizam, otuđenje, konzumerizam, bauk starosti, diktaturu ideala večne mladosti i lepote po svaku cenu“, istuče Sputnjikova sagovornica.
Orvel: Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan. Niko nema ništa svoje do onih nekoliko kubnih santimetara u lobanji
© Sputnik / Marija Jakovljević
U Orvelovom romanu Ministarstvo istine ima zadatak da plasira lažne informacije, Ministarstvo mira se bavi ratom, Ministarstvo ljubavi terorom obezbeđuje disciplinu i javni poredak, Ministarstvo obilja drži ljude u bednom materijalnom položaju.
„Sa ovakvim apsurdima srećemo se i u našoj realnosti, ali bez Orvelovog satiričnog naboja. Vidimo iste pojave – pokretanje krvavih ratova širom sveta proglašava se mirotvornim akcijama, a bombardovanje civilnih i vojnih ciljeva blasfemično se naziva Operacijom Milosrdni anđeo ili Plemeniti nakovanj. Svedoci smo i grotesktnog izobličavanja jezika za ideološke potrebe kreiranjem novih rodnih identiteta“, primećuje Jeremić.
Haksli: Kad je čovek drukčiji, suđeno mu je da živi usamljen. Ja hoću boga, poeziju, pravu opasnost, slobodu, dobrotu. Hoću greh. Tražim pravo da budem nesrećan
© Sputnik / Marija Jakovljević
Razaranje porodice
Kod obojice „vesnika našeg doba“, naglašava autorka izložbe, na udaru je porodica, jer njeno razaranje obesnažuje pojedinca, pretvarajući ga u pogodan materijal za „obradu“ i manipulaciju:
„U romanu '1984' doslovno se kaže – 'Raskinuli smo vezu između deteta i roditelja, između čoveka i čoveka, između čoveka i žene'. Deca se uče da cinkare svoje roditelje i bivaju za to pohvaljena od režima. U 'Vrlom novom svetu' prirodno rađanje je proglašeno necivilizovanim pa se razmnožavanje obavlja veštačkim metodama oplodnje i inkubacije. Roditeljstvo je podvrgnuto ruglu i podsmehu. Jedino Divljak, potekao iz izolovanog rezervata, nastao prirodnim putem iz veze muškarca i žene, plače na odru svoje majke i izaziva zgražavanje okoline koja smrt doživljava samo kao fiziološku činjenicu. Da bi se razvila ravnodušnost prema smrti, bebe od 18 meseci se vode u Umirališta za samrtnike gde se zabavljju i jedu slatkiše“.
1/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Izložba u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković"
2/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Publikacije o Orvelu i Haksliju i njihovim romanima
3/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Ubojiti citati iz romana "1984" i "Vrli novi svet" privukli pažnju studenata i posetilaca Univerzitetske biblioteke
4/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
"Mi" Jevgenija Zamjatina jedan od prvih distopijskih romana
5/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Današnji svet više liči na Hakslijev nego Orvelov
6/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Kod Orvela čovek se pokorava strahom, kod Hakslija izlaganjem uživanju i zadovoljstvima, a rezultat je isti – čovek sa kojim možete da radite šta hoćete
1/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Izložba u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković"
2/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Publikacije o Orvelu i Haksliju i njihovim romanima
3/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Ubojiti citati iz romana "1984" i "Vrli novi svet" privukli pažnju studenata i posetilaca Univerzitetske biblioteke
4/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
"Mi" Jevgenija Zamjatina jedan od prvih distopijskih romana
5/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Današnji svet više liči na Hakslijev nego Orvelov
6/6
© Sputnik / Marija Jakovljević
Kod Orvela čovek se pokorava strahom, kod Hakslija izlaganjem uživanju i zadovoljstvima, a rezultat je isti – čovek sa kojim možete da radite šta hoćete
Revidiranje istorije
Jeremić skreće posebnu pažnju na odnos prema istoriji.
Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. Najefikasniji način da se unište ljudi je da im se uskrati razumevanje sopstvene istorije, tvrdi Orvel.
„Savremeni moćnici na isti način revidiraju najvažnije događaje iz istorije i tako manipulišu pojedincem, celim društvima, planetom i našom sudbinom. Poraženi postaje pobednik, žrtva postaje nasilnik, videli smo ko obeležava pobedu, vidimo ko je genocidan, sve po volji i želji onoga koji drži poluge javnosti“, upozorava Vuka Jeremić.
Orvel: Niko koga dovedemo ovde ne ustaje protiv nas
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pored knjiga i publikacija o pomenutim naslovima i njihovim autorima, naša sagovornica je odlučila da na plakatima prikaže najvažnije citate koji su, kako kaže, privukli i neretko šokirali studente biblioteke:
„Stavila sam kratke i ubojite citate koji zaista zavrte čoveku pamet u smislu njihove aktuelnosti. Imate ljude koji su, kao i ja, davno čitali i znaju da se ta atmosfera preslikava na savremeno doba, ali ne mogu da shvate, kao ni ja, da iz pasusa u pasus srećete takve rečenice kao da Orvel i Haksli sede tu negde, osvrću se oko sebe i pišu. To je sablažnjivo. To potresa, vidim, i studente“.
„Obožavamo tehnologije koje umanjuju našu sposobnost da razmišljamo. Nekada je znanje bilo vrhovno božanstvo, istina najveće dobro, a sve ostalo je bilo potčinjeno njima. Naglasak se sada pomerio sa istine i lepote na udobnost i zadovoljstvo“, napisao je 1931. godine Oldus Haksli.
