https://lat.sputnikportal.rs/20220113/veliki-brat-vas-i-dalje-posmatra-orvelova-1984---strasnija-nego-ikad-1133261263.html
Veliki brat vas i dalje posmatra: Orvelova „1984“ - strašnija nego ikad
Veliki brat vas i dalje posmatra: Orvelova „1984“ - strašnija nego ikad
Sputnik Srbija
U izdanju novosadskog Komika nedavno je objavljen grafički roman Gzavijea Kosta „1984“ inspirisan čuvenom istoimenom knjigom Džordža Orvela. Bezvremena orvelovska... 13.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-13T17:44+0100
2022-01-13T17:44+0100
2022-01-24T15:08+0100
kultura
džordž orvel
strip
kultura
književnost
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0c/1133260316_0:0:713:401_1920x0_80_0_0_6f3dd45f859f755f33e1fc39e8b2a637.jpg
Veliki brat vas i dalje posmatra Gzavije Kost može da se pohvali da je završio svoj životni projekat – grafički roman „1984“ na kojem je radio tri godine, a o kojem je maštao od tinejdžerskih dana. On je uspeo da spomeniku književnosti kakav je roman „1984“ podari slike jake poput Orvelovih reči zbog čega je nagrađen prestižnim priznanjem devete umetnosti u Francuskoj, Gošinijevom nagradom. „Za mene će ’1984’ uvek biti najvažnija knjiga“, rekao je Kost. „Napravio sam je govoreći sebi da to može biti moj poslednji strip. Imao sam osećaj da sam dao sve“. Roman koji prikazuje Evropu pod palicom totalitarnog režima imaginarnog sveprisutnog vođe Velikog brata sada je obogaćen virtuoznom grafikom koja na 230 stranica vešto ilustruje reči i svet britanskog pisca. Alhemija reči i slika budi maštu novih generacija u kojem je Veliki brat rijalitija življi nego ikad i ne prestaje da nas kontroliše i posmatra. Prema mišljenju Vuka Markovića, glavnog urednika izdavačke kuće Komiko, ovaj će grafički roman za savremenu publiku biti lakši za čitanje od same knjige. „Grafički roman više odgovara savremenom čitaocu koji ima manje pažnje, manje vremena za literaturu, a možda i manje sklonosti ka temama iz književnosti“, kaže za Sputnjik Marković. Neznanje je moć Sedamdeset godina nakon nastanka, „1984“ kao i ostala dela Džordža Orvela postala je javno dobro, dostupna za štampanje i komercijalizaciju bez licence. To je uslovilo da istovremeno nastane nekoliko ilustrovanih adaptacija njegovih dela, među kojima se album Gzavijea Kosta, ipak, izdvaja. „Mnogi izdavači spremali su ilustrovana izdanja Orvelovih romana za 1. januar 2020. godine kada su njegova dela postala javno dobro. Samo je u Francuskoj objavljeno više od dva grafička romana adaptacije ’1984’. Dešavalo se to i ranije da po isteku autorskih prava, izdavači pohrle sa objavljivanjem, međutim, Orvelovi romani naročito u svetu stripa premašili su sve. Razlog ležu upravo u aktualnosti njegovih priča. Dikensovi romani, na primer, manje korespondiraju s savremenim čitaocem u odnosu na Orvelove koji apsolutno odgovaraju trenutku u kojem se sada nalazimo“, ističe Marković. Iako nije ljubitelj adaptacije književnosti u strip ili film, Marković smatra da se ilustracija Kosta izdvaja izborom boja, tonalitetom i formatom i na moderan način tretira tekst koji je nastao pre sedam decenija. „Kad gledate filmske adaptacije ’1984’ shvatite da ih nema mnogo i da nisu ostavile traga u kinematografiji. Kada je reč o distopiji, kao što je to slučaj s Orvelovom knjigom, veliki je rizik da ćete skrenuti u žanr, naučnu-fantastiku gde će likovi i emocije ostati dvodimenzijalni. Da bi se zadržao kontrapunkt između ličnog i opšteg, između društvenog, političkog i emotivnog... Kost je to uspešno združio u delo koje će trajati i tako sebe pozicionirao na strip sceni“, tvrdi Marković. Sloboda je ropstvo Arhitektura Orvelovog sveta u ovom albumu je totalitarna i to pocrtava psihološku dimenziju romana. Karakteri su uglavnom skice, bez preciznijeg portreta, bez izraza lica. „Najizražajniji i najprecizniji portret u čitavom grafičkom romanu je upravo portret jedinog lika koji je fiktivan, izmešten iz stvarnog sveta, a to je Veliki brat. To jeste privlačan portret koji liči možda na Lenjina, ali i na likove iz zlatnog doba Holivuda – dominantna, privlačna figura, snažnog autoriteta što dopušta više čitanja. Svi ljudi od krvi i mesa u toj knjizi su gotovo pretvoreni u sene u tamnim hodnicima birokratskog pakla. Oni su depersonalizovani i to jeste smeo način da se prenese poruka romana“, naglašava Marković. Rat je mir Vrlo agresivna upotreba slogana i parola koja se lako uočava u samom romanu, ovde su dobile izraz bilborda i reklama koje direktno pozivaju na akciju, odnosno na spremnost pojedinca da se pomiri sa situacijom i pokloni se vođi, a to je Veliki brat. Ministarstvo mira u kojem se zagovara rat, Ministarstvo istine u kome se ispisuje nova istorija i Ministarstvo ljubavi gde se zagovara mržnja upotpunjavaju paradoks Orvelovog sveta. Rečnik svemoćne države koja vlada superdržavom Okeaniom, zločin misli, novogovor, soba 101, Veliki brat – svi ovi pojmovi našli su se u rečniku civilizacije kao prepoznatljivi znaci noćne more iz budućnosti. Danas je gotovo nemoguće govoriti o propagandi, nadzoru, autoritativnoj politici ili izopačenju istine, a da se ne pominje „1984“. „Svi živimo u vanrednom stanju, u političkom stanju u kojem je naš život određen uredbama, vanrednim stanjima i teško razumljivim ograničenjima na nivou čitave planete. To je razlog zbog kojeg je ovaj roman aktuelniji više nego ikad“, zaključuje Marković.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0c/1133260316_0:0:713:535_1920x0_80_0_0_2aca48da6f84e2b017522fee1d029341.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, džordž orvel, strip, književnost, kultura – intervjui i analitika
kultura, džordž orvel, strip, književnost, kultura – intervjui i analitika
Veliki brat vas i dalje posmatra: Orvelova „1984“ - strašnija nego ikad
17:44 13.01.2022 (Osveženo: 15:08 24.01.2022) U izdanju novosadskog Komika nedavno je objavljen grafički roman Gzavijea Kosta „1984“ inspirisan čuvenom istoimenom knjigom Džordža Orvela. Bezvremena orvelovska distopija u adaptaciji ovog mladog umetnika oživljava svet koji kontroliše Veliki brat, strašniji nego ikad.
Veliki brat vas i dalje posmatra
Gzavije Kost može da se pohvali da je završio svoj životni projekat – grafički roman „1984“ na kojem je radio tri godine, a o kojem je maštao od tinejdžerskih dana. On je uspeo da spomeniku književnosti kakav je roman „1984“ podari slike jake poput Orvelovih reči zbog čega je nagrađen prestižnim priznanjem devete umetnosti u Francuskoj, Gošinijevom nagradom.
„Za mene će ’1984’ uvek biti najvažnija knjiga“, rekao je Kost. „Napravio sam je govoreći sebi da to može biti moj poslednji strip. Imao sam osećaj da sam dao sve“.
Roman koji prikazuje Evropu pod palicom totalitarnog režima imaginarnog sveprisutnog vođe Velikog brata sada je obogaćen virtuoznom grafikom koja na 230 stranica vešto ilustruje reči i svet britanskog pisca. Alhemija reči i slika budi maštu novih generacija u kojem je Veliki brat rijalitija življi nego ikad i ne prestaje da nas kontroliše i posmatra.
Prema mišljenju Vuka Markovića, glavnog urednika izdavačke kuće Komiko, ovaj će grafički roman za savremenu publiku biti lakši za čitanje od same knjige.
„Grafički roman više odgovara savremenom čitaocu koji ima manje pažnje, manje vremena za literaturu, a možda i manje sklonosti ka temama iz književnosti“, kaže za Sputnjik Marković.
Sedamdeset godina nakon nastanka, „1984“ kao i ostala dela Džordža Orvela postala je javno dobro, dostupna za štampanje i komercijalizaciju bez licence. To je uslovilo da istovremeno nastane nekoliko ilustrovanih adaptacija njegovih dela, među kojima se album Gzavijea Kosta, ipak, izdvaja.
„Mnogi izdavači spremali su ilustrovana izdanja Orvelovih romana za 1. januar 2020. godine kada su njegova dela postala javno dobro. Samo je u Francuskoj objavljeno više od dva grafička romana adaptacije ’1984’. Dešavalo se to i ranije da po isteku autorskih prava, izdavači pohrle sa objavljivanjem, međutim, Orvelovi romani naročito u svetu stripa premašili su sve. Razlog ležu upravo u aktualnosti njegovih priča. Dikensovi romani, na primer, manje korespondiraju s savremenim čitaocem u odnosu na Orvelove koji apsolutno odgovaraju trenutku u kojem se sada nalazimo“, ističe Marković.
Iako nije ljubitelj adaptacije književnosti u strip ili film, Marković smatra da se ilustracija Kosta izdvaja izborom boja, tonalitetom i formatom i na moderan način tretira tekst koji je nastao pre sedam decenija.
„Kad gledate filmske adaptacije ’1984’ shvatite da ih nema mnogo i da nisu ostavile traga u kinematografiji. Kada je reč o distopiji, kao što je to slučaj s Orvelovom knjigom, veliki je rizik da ćete skrenuti u žanr, naučnu-fantastiku gde će likovi i emocije ostati dvodimenzijalni. Da bi se zadržao kontrapunkt između ličnog i opšteg, između društvenog, političkog i emotivnog... Kost je to uspešno združio u delo koje će trajati i tako sebe pozicionirao na strip sceni“, tvrdi Marković.
Arhitektura Orvelovog sveta u ovom albumu je totalitarna i to pocrtava psihološku dimenziju romana. Karakteri su uglavnom skice, bez preciznijeg portreta, bez izraza lica.
„Najizražajniji i najprecizniji portret u čitavom grafičkom romanu je upravo portret jedinog lika koji je fiktivan, izmešten iz stvarnog sveta, a to je Veliki brat. To jeste privlačan portret koji liči možda na Lenjina, ali i na likove iz zlatnog doba Holivuda – dominantna, privlačna figura, snažnog autoriteta što dopušta više čitanja. Svi ljudi od krvi i mesa u toj knjizi su gotovo pretvoreni u sene u tamnim hodnicima birokratskog pakla. Oni su depersonalizovani i to jeste smeo način da se prenese poruka romana“, naglašava Marković.
Vrlo agresivna upotreba slogana i parola koja se lako uočava u samom romanu, ovde su dobile izraz bilborda i reklama koje direktno pozivaju na akciju, odnosno na spremnost pojedinca da se pomiri sa situacijom i pokloni se vođi, a to je Veliki brat. Ministarstvo mira u kojem se zagovara rat, Ministarstvo istine u kome se ispisuje nova istorija i Ministarstvo ljubavi gde se zagovara mržnja upotpunjavaju paradoks Orvelovog sveta.
Rečnik svemoćne države koja vlada superdržavom Okeaniom, zločin misli, novogovor, soba 101, Veliki brat – svi ovi pojmovi našli su se u rečniku civilizacije kao prepoznatljivi znaci noćne more iz budućnosti. Danas je gotovo nemoguće govoriti o propagandi, nadzoru, autoritativnoj politici ili izopačenju istine, a da se ne pominje „1984“.
„Svi živimo u vanrednom stanju, u političkom stanju u kojem je naš život određen uredbama, vanrednim stanjima i teško razumljivim ograničenjima na nivou čitave planete. To je razlog zbog kojeg je ovaj roman aktuelniji više nego ikad“, zaključuje Marković.