https://lat.sputnikportal.rs/20240113/reditelj-filma-nedelja-dzej-je-uspeo-da-od-mraka-detinjstva-stvori-sunce-ljubavi-marija-jakovljevic-1166317690.html
Reditelj filma „Nedelja“: Džej je uspeo da od mraka detinjstva stvori sunce ljubavi
Reditelj filma „Nedelja“: Džej je uspeo da od mraka detinjstva stvori sunce ljubavi
Sputnik Srbija
Džejev Dorćol više ne postoji. Možemo da ga čujemo samo u njegovim pesmama. Tada su ljudi bili iskreniji, emotivniji. Više su se družili i uživali u životu, kaže... 13.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-13T13:35+0100
2024-01-13T13:35+0100
2024-01-13T13:35+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
džej ramadanovski
film
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/06/1124030494_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_4f99765d5c64a0bee41d3c393cc7e784.png
Film o jednom od najpopularnijih pevača Jugoslavije Džeju Ramadanovskom biće premijerno prikazan 16. januara u mts Dvorani, a reditelj Nemanja Ćeranić za Sputnjik otkriva kada je prvi put čuo Džeja i šta je otkrio o njegovom životu radeći na filmu.Kroz priču o prijateljstvu i uspehu u kojoj se prožimaju elementi akcije, drame i nezaobilazne muzike publika će se upoznati sa Džejevim detinjstvom i njegovim muzičkim počecima. Šta je za Vas predstavljao najzahtevniji deo rada na ovom filmu?- Najzahtevnije je bilo pronaći o čemu je taj film. Džejev život je jako bogat, to je velika filmska priča. On je ostvario svoj američki san u Srbiji i postao jedan od najvećih pevača u Jugoslaviji. Razmišljali smo šta treba da bude suština filma i shvatili da je ovo film u odnosu dva brata Roma sa Dorćola. IsoLeroDžamba i Džej Ramadanovski. Imamo kriminalca, kralja Dorćola. Džej kao potpuni autsajder je želeo da bude poznat kao njegov brat.U jednom trenutku dolazi do zaokreta. Oni faktički menjaju mesta. Potpuni autsajder postaje jedan od najvećih pevača, a Džamba nestaje.Film je baziran na ispovestima Džejevih prijatelja, saradnika, poznanika. Kako ste vi doživeli njegovu sudbinu?- Sa pet- šest godina sam se, zahvaljujući audio kasetama, prvi put upoznao sa Džejevom muzikom. Jedna od prvih pesama koju sam čuo bila je „Mrak, mrak“. Možda i prva koju sam naučio da pevam. Kada sam odrastao, shvatio sam o čemu je ta muzika, da su Džejeve brzalice usko povezane sa fank muzikom, da je Džejms Braun uticao na njega, a balade su neka vrsta bluza ili šansona. Tako da za mene on nije narodni pevač.Koje slike i asocijacije ste imali na pominjanjeDžejevogimena pre nego što ste krenuli da istražujete njegov život za potrebe filma?- Najviše pamtim Džeja po spotu „Sunce ljubavi“. Bio je to jedan od najpopularnijih spotova koji se vrteo na televiziji. Tako da mi je u glavi bio Dorćol i taj spot.Šta ste saznali o njegovom životu kada ste počeli da radite na filmu?- Nisam ništa znao o IsoLeroDžambi, Džejevom bratu od tetke, i to mi je bilo jako zanimljivo. U filmovima Romi se prikazuju kao potpuno skrajnuti, a u ovom filmu vidimo koliko su se svi družili, bili prijatelji, bili iskreni jedni prema drugima, nije bilo nipodaštavanja, pogotovo u toj ekipi sa Dorćola.Vi slikate i jedan specifičan kraj Beograda – Dorćol, donosite priču o drugačijem vremenu?- Apsolutno. To je bilo teško, jer je trebalo pronaći lokacije na Dorćolu koje i dan danas postoje, a koje su iz onog vremena. Donji Dorćol je danas u modernim zgradama i svuda se gradi tako da je bilo zahtevno oslikati Dorćol iz Džejevog vremena. Ta film je bilo jako bitno da prilažemo kako su se družili i provodili vreme na ulici, jer ovo je priča i o ulici.Koliko je Dorćol uticao na Džeja i Džej na Dorćol?- To je bilo obostrano. Mislim da je inspiracija za pesme dolazila iz svega što mu se dešavalo na ulicama Dorćola i u domu. I društvo, koje je bilo oko njega, uticalo je na priče koje će kasnije ispričati Marini Tucaković i koje će ona pretočiti u tekstove, a Futa u muziku. DžejevDorćol više ne postoji. Možemo da ga čujemo samo u pesmama.Po čemu se razlikuje od današnjeg?- Mislim da su ljudi bili iskreniji, emotivniji, nije bilo pretvaranja, sve je bilo direktno. Čini mi se da su se ljudi više družili i uživali u životu.Koliko je život ulice, odrastanje u domu bez roditelja, uticalo na Džejevu muziku i emociju u pesmama?- U filmu ima trenutak kada mu Džamba kaže da treba da pronađe svoj mrak iz detinjstva da bi napravio prave autorske pesme koje kasnije i nastaju, kao što su „Nedelja“, „Uspeo sam u životu“ ili „Teško je živeti“. Mislim da je i Džamba uticao na to kako će se razvijati njegova muzika.Dotakao je svojom muzikom i one koji su govorili da ne vole taj žanr. U čemu je tajna njegovih pesama?- Džej je svojom žicom za muziku i osećajem za sevdah preneo ono što je živeo. Ali naglašavam da Džej nije klasičan kafanski pevač. On je uspeo da spoji istok sa narodnjačkim orjent zvukom i zapad sa koga su dolazile šansone i bluz.Džej ima mnogo hitova. Zbog čega ste baš pesmu „Nedelja“ odabrali za naslov filma?- Kada je bio u domu nedeljom su roditelji dolazili po decu. Po njega nikada niko nije došao. I u nedelju je umro. Sećamo se, kada nas je Džej napustio, koliko je ljudi izašlo na ulice Dorćola i pevalo pesmu „Nedelja“ i koliko je to bilo istovremeno i teško i lepo.Ima li danas na Dorćolu njegove zaostavštine?- Sigurno. To možemo videti po muralima oko picerije „Cezar“. On je prisutan na Dorćolu i biće sveprisutniji.U ovoj godini očekujemo još jedan vaš film „Volja sinovljeva“, prvi srpski postapokaliptični film u kome prikazujete svet bez reda, zakona, haos i anarhiju. Šta vas je inspirisalo?- To je proces koji traje već pet godina. Veliki sam ljubitelj američkog filma sedamdesetih i osamdesetih godina i jedan od omiljenih mi je „Pobesneli Maks“i zamišljao sam kako bi izgledao film sa temom postapokalipseu našoj kinematografiji. Inspiraciju smo pronašli i u srpskim narodnim epskim pesmama. Ne bavimo se postojećim pesmama, već pesmama iz budućnosti. „Volja sinovljeva“ je ciklus narodnih epskih pesama iz budućnosti. Postoji postapolakiptični guslar koji zna šta je nekada bilo, a njegove pesme su stvar naše mašte.„Lihvar“, „Nedelja“ i„Volja sinovljeva“ su tri žanrovski i u svakom drugo pogledu potpuno različita filma. Da li je to izazov koji postavljate pred sebe, uvek nešto drugačije?- Uvek se vratim na Stivene Soderbega koji kaže da je svaka nova priča i novi stil reditelja za njega novi izazov, a ponavljanje mi nije toliko izazovno. Nadam se da će se desiti novi film koji će odskočiti od svih dosadašnjih.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, džej ramadanovski, film
kultura, kultura – intervjui i analitika, džej ramadanovski, film
Reditelj filma „Nedelja“: Džej je uspeo da od mraka detinjstva stvori sunce ljubavi
Džejev Dorćol više ne postoji. Možemo da ga čujemo samo u njegovim pesmama. Tada su ljudi bili iskreniji, emotivniji. Više su se družili i uživali u životu, kaže za Sputnjik Nemanja Ćeranić, reditelj filma „Nedelja“.
Film o jednom od najpopularnijih pevača Jugoslavije Džeju Ramadanovskom biće premijerno prikazan 16. januara u mts Dvorani, a reditelj
Nemanja Ćeranić za Sputnjik otkriva kada je prvi put čuo Džeja i šta je otkrio o njegovom životu radeći na filmu.
Kroz priču o prijateljstvu i uspehu u kojoj se prožimaju elementi akcije, drame i nezaobilazne muzike publika će se upoznati sa Džejevim detinjstvom i njegovim muzičkim počecima. Šta je za Vas predstavljao najzahtevniji deo rada na ovom filmu?
- Najzahtevnije je bilo pronaći o čemu je taj film. Džejev život je jako bogat, to je velika filmska priča. On je ostvario svoj američki san u Srbiji i postao jedan od najvećih pevača u Jugoslaviji. Razmišljali smo šta treba da bude suština filma i shvatili da je ovo film u odnosu dva brata Roma sa Dorćola. IsoLeroDžamba i Džej Ramadanovski. Imamo kriminalca, kralja Dorćola. Džej kao potpuni autsajder je želeo da bude poznat kao njegov brat.U jednom trenutku dolazi do zaokreta. Oni faktički menjaju mesta. Potpuni autsajder postaje jedan od najvećih pevača, a Džamba nestaje.
Film je baziran na ispovestima Džejevih prijatelja, saradnika, poznanika. Kako ste vi doživeli njegovu sudbinu?
- Sa pet- šest godina sam se, zahvaljujući audio kasetama, prvi put upoznao sa Džejevom muzikom. Jedna od prvih pesama koju sam čuo bila je „Mrak, mrak“. Možda i prva koju sam naučio da pevam. Kada sam odrastao, shvatio sam o čemu je ta muzika, da su Džejeve brzalice usko povezane sa fank muzikom, da je Džejms Braun uticao na njega, a balade su neka vrsta bluza ili šansona. Tako da za mene on nije narodni pevač.
Koje slike i asocijacije ste imali na pominjanjeDžejevogimena pre nego što ste krenuli da istražujete njegov život za potrebe filma?
- Najviše pamtim Džeja po spotu „Sunce ljubavi“. Bio je to jedan od najpopularnijih spotova koji se vrteo na televiziji. Tako da mi je u glavi bio Dorćol i taj spot.
Šta ste saznali o njegovom životu kada ste počeli da radite na filmu?
- Nisam ništa znao o IsoLeroDžambi, Džejevom bratu od tetke, i to mi je bilo jako zanimljivo. U filmovima Romi se prikazuju kao potpuno skrajnuti, a u ovom filmu vidimo koliko su se svi družili, bili prijatelji, bili iskreni jedni prema drugima, nije bilo nipodaštavanja, pogotovo u toj ekipi sa Dorćola.
Vi slikate i jedan specifičan kraj Beograda – Dorćol, donosite priču o drugačijem vremenu?
- Apsolutno. To je bilo teško, jer je trebalo pronaći lokacije na Dorćolu koje i dan danas postoje, a koje su iz onog vremena. Donji Dorćol je danas u modernim zgradama i svuda se gradi tako da je bilo zahtevno oslikati Dorćol iz Džejevog vremena. Ta film je bilo jako bitno da prilažemo kako su se družili i provodili vreme na ulici, jer ovo je priča i o ulici.
Koliko je Dorćol uticao na Džeja i Džej na Dorćol?
- To je bilo obostrano. Mislim da je inspiracija za pesme dolazila iz svega što mu se dešavalo na ulicama Dorćola i u domu. I društvo, koje je bilo oko njega, uticalo je na priče koje će kasnije ispričati Marini Tucaković i koje će ona pretočiti u tekstove, a Futa u muziku. DžejevDorćol više ne postoji. Možemo da ga čujemo samo u pesmama.
Po čemu se razlikuje od današnjeg?
- Mislim da su ljudi bili iskreniji, emotivniji, nije bilo pretvaranja, sve je bilo direktno. Čini mi se da su se ljudi više družili i uživali u životu.
Koliko je život ulice, odrastanje u domu bez roditelja, uticalo na Džejevu muziku i emociju u pesmama?
- U filmu ima trenutak kada mu Džamba kaže da treba da pronađe svoj mrak iz detinjstva da bi napravio prave autorske pesme koje kasnije i nastaju, kao što su „Nedelja“, „Uspeo sam u životu“ ili „Teško je živeti“. Mislim da je i Džamba uticao na to kako će se razvijati njegova muzika.
Dotakao je svojom muzikom i one koji su govorili da ne vole taj žanr. U čemu je tajna njegovih pesama?
- Džej je svojom žicom za muziku i osećajem za sevdah preneo ono što je živeo. Ali naglašavam da Džej nije klasičan kafanski pevač. On je uspeo da spoji istok sa narodnjačkim orjent zvukom i zapad sa koga su dolazile šansone i bluz.
Džej ima mnogo hitova. Zbog čega ste baš pesmu „Nedelja“ odabrali za naslov filma?
- Kada je bio u domu nedeljom su roditelji dolazili po decu. Po njega nikada niko nije došao. I u nedelju je umro. Sećamo se, kada nas je Džej napustio, koliko je ljudi izašlo na ulice Dorćola i pevalo pesmu „Nedelja“ i koliko je to bilo istovremeno i teško i lepo.
Ima li danas na Dorćolu njegove zaostavštine?
- Sigurno. To možemo videti po muralima oko picerije „Cezar“. On je prisutan na Dorćolu i biće sveprisutniji.
U ovoj godini očekujemo još jedan vaš film „Volja sinovljeva“, prvi srpski postapokaliptični film u kome prikazujete svet bez reda, zakona, haos i anarhiju. Šta vas je inspirisalo?
- To je proces koji traje već pet godina. Veliki sam ljubitelj američkog filma sedamdesetih i osamdesetih godina i jedan od omiljenih mi je „Pobesneli Maks“i zamišljao sam kako bi izgledao film sa temom postapokalipseu našoj kinematografiji. Inspiraciju smo pronašli i u srpskim narodnim epskim pesmama. Ne bavimo se postojećim pesmama, već pesmama iz budućnosti. „Volja sinovljeva“ je ciklus narodnih epskih pesama iz budućnosti. Postoji postapolakiptični guslar koji zna šta je nekada bilo, a njegove pesme su stvar naše mašte.
„Lihvar“, „Nedelja“ i„Volja sinovljeva“ su tri žanrovski i u svakom drugo pogledu potpuno različita filma. Da li je to izazov koji postavljate pred sebe, uvek nešto drugačije?
- Uvek se vratim na Stivene Soderbega koji kaže da je svaka nova priča i novi stil reditelja za njega novi izazov, a ponavljanje mi nije toliko izazovno. Nadam se da će se desiti novi film koji će odskočiti od svih dosadašnjih.
