Amerika bez snage kreće u ozbiljan rat – pokušava da sakrije fijasko u Ukrajini
© AP Photo / Hani Mohammed
Pratite nas
Razvučena između Ukrajine i Gaze, suočena sa izborima na Tajvanu ali i izborima u sopstvenoj zemlji, Amerika jednostavno nema više snage za vođenje ratova velikih razmera, niti za otvaranje novog fronta na Bliskom istoku. Neki misle da je napad SAD na Jemen puko skretanje pažnje sa tužbi protiv Izraela za genocid ili sa propale ukrajinske ekspedicije.
Ovako novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović tumači najnoviju američku ofanzivu na Bliskom Istoku, odnosno američki rat protiv Jemena. On sumnja da je Amerika sposobno da iznese još jednu u nizu dužu agresiju na neku od zemalja Bliskog Istoka, pogotovo ne na drugu po veličini državu Arapskog poluostrva sa, kako kaže, fanatizovanom i izrazito religioznom armijom od bar 30.000 vojnika.
Za sada ne liči uopšte da će ova situacija u Jemenu prerasti u rat većih razmera. Sami Amerikanci i Britanci kažu da idu na ograničene napade i oni će verovatno ovih dana, ako ih i bude, biti sporadični. Amerikanci su se, kao uopšte i čitav Zapad, dosta „razvukli“. Oni imaju i Ukrajinu i Bliski Istok, odnosno rat u Gazi, imaju sutra izbore na Tajvanu koji mogu jako da im zakomplikuju situaciju. Tako da im ovaj drugi front na Bliskom istoku, pored rata na severu Palestine, kao i rata na severu Libana gde Izrael ratuje sa Hezbolahom, uopšte ne treba, govori Korkodelović za Sputnjik.
Protest u Jemenu protiv vojnih udara američke i britanske vojske
© Foto : Snimak sa ekrana / Telegram
Ko tebe jeftinim dronom, ti njega skupom raketom
Jedna od često pominjanih i popularnih priča, kada se govori o Amerikancima u Avganistanu, jeste da su najveću vojnu, industrijsku i tehnološku silu pobedili domorodci u japankama i sa starim kalašnjikovima.
Sjedinjene Američke Države ponovo troše basnoslovne sume novca, ovaj put u ratu protiv Jemena, a ukoliko tako nastave, kaže Korkodelović, uskoro će im arsenali ostati prazni.
Huti koriste dronove koji koštaju negde između pet i šest hiljada dolara po komadu, dok ih Amerikanci obaraju raketama čija cena ide i do dva miliona dolara. Ako Huti krenu da puštaju desetine ili stotine dronova, a Amerikanci krenu da ispaljuju na svaki od njih tako skupe rakete, onda će vrlo brzo njihov arsenal biti ispražnjen.
Huti u prevodu znači „božiji sledbenici“
Faktor motiva, odnosno činjenica da li neko brani svoju kuću, zemlju, religiju, ili napada tuđu, vrlo često zna da odredi ishod rata. Korkodelović objašnjava da su Huti vrlo odlučni u svojoj borbi i da sami govore da kad odu pred Boga, moraju dokazati delima šta su radili u Gazi i kako su se borili za Palestince.
Činjenica jeste da su Huti, uz Hezbolah, jedini koji, za sada, daju nekakav značajniji aktivni otpor. Postoje snage otpora u Siriji i Iraku za koje se tvrdi da su pod uticajem Irana i koje povremeno bombarduju dronovima ili raketama američke garnizone koji su nezakonito stacionirani na teritorijama Sirije i Iraka. Međutim, jedini istinski otpor izraelskom masakru Palestinaca u Gazi daju u stvari Huti.
Huti u Jemenu
© AP Photo / Hani Mohammed
Šta svet misli?
Borislav Korkodelović očekuje da će Kina i Rusija nastojati, koliko god je to u njihovoj moći, da smire čitavu situaciju, koja je, kako kaže pogotovo bitna za Kinu, budući da joj Crveno more predstavlja jedan od ključnih transportnih puteva i sponu sa globalnom privredom.
Rusija je osudila napad i zatražila sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, ali Korkodelović ne smatra da će to biti od naročite koristi, iz razloga što će Amerikanci samo primeniti dosadašnju praksu ulaganja veta na bilo šta što im se ne dopada.
Kada je reč o mogućim motivima za ovaj napad, Korkodelović napominje da postoje razna mišljenja, među kojima i to da je čitava agresija na narod Jemena pokrenuta kako bi se pažnja javnosti skrenula sa tužbe za genocid koju je Južna Afrika podnela Međunarodnom sudu pravde protiv Izrale a možda i sa ukrajinskog debakla:
Postoji još jedan momenat zašto su se oni možda odlučili na ovu ograničenu akciju, a to je početak rasprave na Međunarodnom sudu pravde u Hagu o južnoafričkoj tužbi protiv Izraela za genocid u Gazi. Danas je drugi dan i verovatno će mnogo pažnje sa Haga biti odvučeno. Uz ovo, postoje i mišljenja da Bajdenova administracija želi da odvuče pažnju od sve neuspešnijeg rata u Ukrajini i zato idu na odvlačenje medijske pažnje ovim, za sada, sporadičnim napadima.
Đak u ruševinama škole u Jemenu
© Sputnik / Sputnik
Britanci se vraćaju na „mesto zločina“
Američki i britanski napadi su po običaj upropraćeni i pričom o želji da se tom delu sveta donese demokratija. Pritom Britanija, koja sada lansira rakete na Hute, držala je južni deo Jemena kao svoj kolonijalni posed sve do ranih šezdesetih godina dvadesetog veka. Središnji grad u južnom delu Jemena predstavlja jednu od velikih svetskih luka, koja je dugo bila pod britanskom kontrolom. Sada se, kako govori Korkodelović, Britanci vraćaju „na mesto zločina“, što pokušavaju da sakriju diskursom o značaju svetske privrede.
Pitanje diskursa je jedno od ključnih pitanja savremenog čovečanstva. Onaj čiji diskurs preovladava, zahvaljujući glavnim svetskim medijima, taj u stvari vlada svetom. Taj diskurs preovladava i to je jedno od ključnih pitanja sa kojima i globalni jug i Rusija i Kina i zemlje BRIKS-a, kao i zemlje Šangajske organizacije za bezbednost moraju da se suoče i vide kako da njihov diskurs bude prisutan ili ravnopravan sa američkim, zaključuje Korkodelović.
Pogledajte i:
