https://lat.sputnikportal.rs/20240107/smrt-nezvanim-gostima-kakvu-tajnu-i-dalje-krije-egipatska-sfinga-1163677271.html
„Smrt nezvanim gostima“: Kakvu tajnu i dalje krije egipatska sfinga
„Smrt nezvanim gostima“: Kakvu tajnu i dalje krije egipatska sfinga
Sputnik Srbija
Predanje o tajnoj prostoriji ispod šapa egipatske sfinge staro je nekoliko hiljada godina. Istoričari su u prošlosti verovali da je tamo sakriveno nasleđe... 07.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-07T19:25+0100
2024-01-07T19:25+0100
2024-01-07T19:25+0100
nauka i tehnologija
egipat
piramida
arheologija
sfinga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/59/76/597662_0:306:3264:2142_1920x0_80_0_0_c908a4741607b99a1dd842109564589f.jpg
Drevna senzacijaVekovima nikome nije bilo jasno kako je izgrađena tako impozantna skulptura kao što je egipatska sfinga. Ipak, tu nedoumicu nedavno su razrešili stručnjaci s Univerziteta u Njujorku, koji su otkrili da je drevnim egipatskim vajarima pomogao vetar.Poznato je da je monumentalna skulptura bila monolitna stena. Pod uticajem vazdušnih struja meki sloj krečnjaka postepeno se stanjivao, otkrivajući čvršći kamen koji je bio ispod njega. Majstori su kasnije izbrusili detalje sfinginog tela– trup, šape, elegantnu glavu.Druga sfingina tajna, međutim, nije tako jednostavna. Navodno, unutar statute i oko nje nalazi se sistem prostorija u kojima se čuvaju najveća dostignuća egipatske kulture. To je takozvana „dvorana znanja“, svojevrsna „kripta civilizacije“.Popularnosti ove teme je, naravno, posebno doprineo internet, na kojem su se vodile intezivne rasprave o kadrovima snimljenim kvadrikopterom. Na tim kadrovima se jasno vidi da na glavi i leđima sfinge postoje mali otvori s vratancima.Ipak, ispostavilo se da tu nema nikakve senzacije. Nauci su odavno, gotovo sto godina, poznata ta vratanca na telu sfinge. U periodu od 1925. do 1936. godine francuski arheolozi su se bavili velikim iskopavanjima i restauracijom u zoni spomenika.Oni su i pronašli udubljenja. Otvor na sfinginom temenu bio je namenjen za pridržavanje krune ili nekog drugog ukrasa za glavu. Otvor na leđima vodio je u omanju sobu koja je bila prazna. O istraživanju su ostavljene brojne dnevničke beleške i crteži, ali nije objavljen nikakav zvanični itzveštaj, što je i bio osnovni razlog za brojne spekulacije.Otkrovenja medijumaPredanje o „dvorani znanja“ poznato je od drevnih vremena. Ipak, za njom nije trebalo tragati unutar same Sfinge, nego oko nje. O tome svedoči nekoliko natpisa na zidovima egipatskih hramova. Oni govore o tome da je bog mudrosti Tot sva znanja sakupio i sakrio negde u dolini piramida.Čuveni starogrčki istoričar Herodot je opisao mrežu podzemnih tunela u Gizi. O tome su kasnije svedočili i filozofi neoplatonovci, pre svega, Jamvlih, u delu „O tajnama Egipćana“.Najviše detalja o tajnoj prostoriji sadrže koptska predanja, koja su zapisali arapski putnici. U njima je navedeno da podzemni hodnici vode od tri piramide do velikog skrovišta, koje se može pronaći između šapa velike Sfinge. Tu, međutim, nije lako stići, jer na ulazu stoje nekakve statue-stražari koje ubijaju nezvane goste.Tokom 18. i 19. veka arheolozi iz raznih zemalja pokušavali su da pronađu put do „dvorane znanja“. Svi pokušaji su bili uzaludni, jer je tehnologija još bila ograničena, a i statua je u tom periodu gotovo do grla bila u pesku.Sve se promenilo u 20. veku. Tridesetih godina u Americi je neverovatno popularan bio „medijum i iscelitelj“ iz Kentakija Edgar Kejsi. Padajući u trans on je navodno predviđao budućnost i otkrivao tajne prošlosti.Mnogi savremenici su bili skeptični prema njemu. Među Kejsijevim predskazanjima je, uostalom, bilo mnogo više pogrešnih nego tačnih. Jedno od njih ticalo se upravo „dvorane znanja“.Medijum je rekao da je treba tražiti ispod jedne od sfinginih šapa. Dodao je i pikantan detalj: u kripti je sakriveno ništa drugo nego nasleđe stanovnika Atlantide, legendarnog kontinenta koji je potonuo.Samo delimična istinaDecenijama su se prema Kejsijevim tvrdnjama odnosili kao prema bajci, sve dok 1989. godine japanski naučnici s Univerziteta Vaseda nisu pronašli ispod leve sfingine šape tunel dubok oko tri, četiri metra.Odmah nakon toga američki geofizičar Tomas Dobecki izveo je seizmološko skeniranje i otkrio da hodnik vodi do zapečaćenih prostorija. Umešale su se, međutim, egipatske vlasti i zabranile istraživanja u zoni spomenika.Nakon nekoliko godina posla se latio vodeći egipatski arheolog Zahi Havas. On je brzo došao do rešenja problema. Pošto se nije moglo kopati, on je teritoriju oko sfinge „prosvetlio“ uz pomoć geodezijskih radara. Ispod zemlje je otkrivena mala mreža soba i galerija, ali sve su one bile – prazne.Havas, ipak, smatra da drevni Egipat čuva beskonačno mnogo tajni koje tek treba da budu otkrivene, a jedna od njih je svakako i „dvorana znanja“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220302/kosmicki-zraci-otkrivaju-tajne-skrivene-u-velikoj-piramidi-u-gizi--1134948201.html
egipat
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
egipat, piramida, arheologija, sfinga
egipat, piramida, arheologija, sfinga
„Smrt nezvanim gostima“: Kakvu tajnu i dalje krije egipatska sfinga
Predanje o tajnoj prostoriji ispod šapa egipatske sfinge staro je nekoliko hiljada godina. Istoričari su u prošlosti verovali da je tamo sakriveno nasleđe egipatske civilizacije. U 20. veku pojavile su se i tvrdnje da je ispod monolitne statue zakopano blago legendarne Atlantide.
Vekovima nikome nije bilo jasno kako je izgrađena tako impozantna skulptura kao što je egipatska sfinga. Ipak, tu nedoumicu nedavno su razrešili stručnjaci s Univerziteta u Njujorku, koji su otkrili da je drevnim egipatskim vajarima pomogao vetar.
Poznato je da je monumentalna skulptura bila monolitna stena. Pod uticajem vazdušnih struja meki sloj krečnjaka postepeno se stanjivao, otkrivajući čvršći kamen koji je bio ispod njega. Majstori su kasnije izbrusili detalje sfinginog tela– trup, šape, elegantnu glavu.
Druga sfingina tajna, međutim, nije tako jednostavna. Navodno, unutar statute i oko nje nalazi se sistem prostorija u kojima se čuvaju najveća dostignuća egipatske kulture. To je takozvana „dvorana znanja“, svojevrsna „kripta civilizacije“.
Popularnosti ove teme je, naravno, posebno doprineo internet, na kojem su se vodile intezivne rasprave o kadrovima snimljenim kvadrikopterom. Na tim kadrovima se jasno vidi da na glavi i leđima sfinge postoje mali otvori s vratancima.
Ipak, ispostavilo se da tu nema nikakve senzacije. Nauci su odavno, gotovo sto godina, poznata ta vratanca na telu sfinge. U periodu od 1925. do 1936. godine francuski arheolozi su se bavili velikim iskopavanjima i restauracijom u zoni spomenika.
Oni su i pronašli udubljenja. Otvor na sfinginom temenu bio je namenjen za pridržavanje krune ili nekog drugog ukrasa za glavu. Otvor na leđima vodio je u omanju sobu koja je bila prazna. O istraživanju su ostavljene brojne dnevničke beleške i crteži, ali nije objavljen nikakav zvanični itzveštaj, što je i bio osnovni razlog za brojne spekulacije.
Predanje o „dvorani znanja“ poznato je od drevnih vremena. Ipak, za njom nije trebalo tragati unutar same Sfinge, nego oko nje. O tome svedoči nekoliko natpisa na zidovima egipatskih hramova. Oni govore o tome da je bog mudrosti Tot sva znanja sakupio i sakrio negde u dolini piramida.
Čuveni starogrčki istoričar Herodot je opisao mrežu podzemnih tunela u Gizi. O tome su kasnije svedočili i filozofi neoplatonovci, pre svega, Jamvlih, u delu „O tajnama Egipćana“.
Najviše detalja o tajnoj prostoriji sadrže koptska predanja, koja su zapisali arapski putnici. U njima je navedeno da podzemni hodnici vode od tri piramide do velikog skrovišta, koje se može pronaći između šapa velike Sfinge. Tu, međutim, nije lako stići, jer na ulazu stoje nekakve statue-stražari koje ubijaju nezvane goste.
Tokom 18. i 19. veka arheolozi iz raznih zemalja pokušavali su da pronađu put do „dvorane znanja“. Svi pokušaji su bili uzaludni, jer je tehnologija još bila ograničena, a i statua je u tom periodu gotovo do grla bila u pesku.
Sve se promenilo u 20. veku. Tridesetih godina u Americi je neverovatno popularan bio „medijum i iscelitelj“ iz Kentakija Edgar Kejsi. Padajući u trans on je navodno predviđao budućnost i otkrivao tajne prošlosti.
Mnogi savremenici su bili skeptični prema njemu. Među Kejsijevim predskazanjima je, uostalom, bilo mnogo više pogrešnih nego tačnih. Jedno od njih ticalo se upravo „dvorane znanja“.
Medijum je rekao da je treba tražiti ispod jedne od sfinginih šapa. Dodao je i pikantan detalj: u kripti je sakriveno ništa drugo nego nasleđe stanovnika Atlantide, legendarnog kontinenta koji je potonuo.
Decenijama su se prema Kejsijevim tvrdnjama odnosili kao prema bajci, sve dok 1989. godine japanski naučnici s Univerziteta Vaseda nisu pronašli ispod leve sfingine šape tunel dubok oko tri, četiri metra.
Odmah nakon toga američki geofizičar Tomas Dobecki izveo je seizmološko skeniranje i otkrio da hodnik vodi do zapečaćenih prostorija. Umešale su se, međutim, egipatske vlasti i zabranile istraživanja u zoni spomenika.
Nakon nekoliko godina posla se latio vodeći egipatski arheolog Zahi Havas. On je brzo došao do rešenja problema. Pošto se nije moglo kopati, on je teritoriju oko sfinge „prosvetlio“ uz pomoć geodezijskih radara. Ispod zemlje je otkrivena mala mreža soba i galerija, ali sve su one bile – prazne.
Havas, ipak, smatra da drevni Egipat čuva beskonačno mnogo tajni koje tek treba da budu otkrivene, a jedna od njih je svakako i „dvorana znanja“.
