https://lat.sputnikportal.rs/20240103/kako-je-iran-postao-deo-sovjetskog-saveta-1164753438.html
Kako je Iran postao deo Sovjetskog Saveta
Kako je Iran postao deo Sovjetskog Saveta
Sputnik Srbija
Nakon revolucije 1917. godine u Evropi i Aziji su se pojavile socijalističke republike. Neke su trajale kratko, ali su dale veliki doprinos istoriji. Tokom... 03.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-03T21:45+0100
2024-01-03T21:45+0100
2024-01-03T22:10+0100
svet
svet
istorija
iran
sssr
socijalizam
crvena armija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112095/71/1120957167_0:165:3055:1883_1920x0_80_0_0_4b014fdc7fe26ee7fb9059f613e47a51.jpg
Gilanska SSSR, koja je imala centar u persijskom regionu Gilan, trajala je nešto više od godinu dana, a stvorena je sa ciljem širenja sovjetskog uticaja po celoj teritoriji Irana.Dolazak boljševikaPersija je veći deo 19 veka bila pod ruskim i britanskim carstvom. U provincijama su se povremeno javljale pobune protiv Teherana. Vlast je spasila Persijska brigada kozaka koju su osnovali Rusi.Monarh je zatražio vojnu pomoć od ruske vojske jer je znao da njegova vojska nije u stanju da ga zaštiti. I namestnik cara, koji je zainteresovan za proširenje ruskog uticaja, poslao je oficire da organizuju jedinice lojalne gospodaru po uzoru na kozake. Persijski kozaci su uspešno ugušili sve pobune protiv vlade, a politička situacija u Persiji bila je veoma poznata Sankt Peterburgu.Ruski korpus na teritoriji Persije i instruktori koji su upravljali divizijom kozaka su podržavali bele. Englezi koji su pretendovali na tamošnja nalazišta nafte preuzeli su kontrolu nad Severnim Iranom, pretvarajući ga u polje za intervencije.Revolucija u TeheranuBez obzira na nacionalnu individualnost i složenu unutrašnju politiku, Persijanci su bili spremni da prihvate ideje socijalizma. U regionu Gilana je u aprilu 1920. godine izbila pobuna usmerena na svrgavanje probritanske vlade. Ubrzo se pokret proširio na sever Irana. Naselja su jedno po jedno prelazila pod kontrolu pobunjenika. Na te uspehe je sovjetska vlada obratila pažnju. Lav Trocki je od 1919. godine imao planove da revoluciju proširi na Jugozapadnu Aziju. Kada se sovjetska vlast u proleće proširila na Azerbejdžan onda se pojavila mogućnost da se nastavi i dalje.Komandant Turkestanskog fronta Frunze zatražio je od Moskve da isporuči oružje i municiju, a oni koji su podržavali komunističke ideje na istoku kao što je Mustafa Subhi i iranac Sultan-zade predložili su stvaranje persijskih revolucionarnih jedinica pre dolaska Crvene armije."Uz podršku 20-30.000 vojnika, persijski narod će biti pošteđen britanskih imperijalista, eksploatatora i postaće deo bratske porodice sovjetskih republika", pisali su u Moskvi. Sada je najveća odgovornost bila na sovjetskom rukovodstvu.Iz Bakua je 17. maja 1920. godine isplovila kaspijska vojna flota Raskoljnjikova i Ordžonikidzea. Bilo je potrebno nekoliko dana da se belogvardijski brodovi vrate u redove Crvene armije. Međutim, Enzelijska operacija je predviđena da se koristi za veće ciljeve. Raskoljnjikov je dogovorio sa persijskim nacionalistom Mirza Kuček-hanom da se unapredi ideja revolucije uz podršku ruskog desanta. Još je važnije da je dogovoreno da se izbace Englezi sa teritorije. Posle demonstracije vojne sile, britanski garnizon je odlučio da se povuče. Lokalni saveznici SSSR-a proglasili su Gilansku sovjetsku Socijalističku Republiku. Kuček-han je u tome video korist i planirao je da u Gilanu učvrsti svoju vlast.Šta su sovjeti predlagali?Sporazum boljševika sa Kuček-hanom je imao nekoliko tačaka. Novi gospodari su obećali da neće primenjivati komunističke principe na pravo na imovinu i da će osloboditi Persijance od propagande komunizma u Gilanu. U Republici je uspostavljen privremeni revolucionarni režim. Posle zauzimanja Teherana, narodu je predloženo da izabere politički režim na ustavnoj skupštini. Sovjetska vlada nije nameravala da se meša u rad revolucionarne vlade.U zemlji je moglo da se nalazi samo 2.000 ruskih vojnika. Troškove za održavanje persijske vojske je plaćala revolucionarna vlada, koja je mogla da traži bilo koju vrstu naoružanje. Iranska roba koja je konfiskovana u Bakuu predata je Persijancima, kao i sve proruske trgovačke kompanije na teritoriji Irana.Predstavnici nove Republike su bili spremni da se brzo usaglase sa svim predlozima, samo da se izbave od engleske misije. To je kod bolьševika izazvalo nadu da će prosovjetske vlade uspešno raditi u azijskom regionu.Međutim, uskoro je bilo jasno da je to samo san. Izvan Gilana nisu bili za sovjetsku vlast na celokupnoj teritoriji Irana. Tada su boljševici shvatili da neće moći da kontrolišu celokupnu teritoriju.Godinu dana kasnije, Moskva je prihvatila sovjetsko-iranski sporazum o postepenom povlačenju vojnika Crvene armije iz Gilanske socijalističke Republike. Ovaj proces je završen u septembru 1921. godine. Gilanska SSSR je 2. novembra prestala da postoji. Iranski revolucionari su se posvađali, a sultan je, koristeći situaciju, uspostavio vlast širom kaspijske obale Irana.
https://lat.sputnikportal.rs/20231126/rusi-su-bili-prvi-glavna-zagonetka-nojeve-barke-1164001482.html
iran
sssr
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, istorija, iran, sssr, socijalizam, crvena armija
svet, istorija, iran, sssr, socijalizam, crvena armija
Kako je Iran postao deo Sovjetskog Saveta
21:45 03.01.2024 (Osveženo: 22:10 03.01.2024) Nakon revolucije 1917. godine u Evropi i Aziji su se pojavile socijalističke republike. Neke su trajale kratko, ali su dale veliki doprinos istoriji. Tokom leta 1920. godine u Persiji je formirana Komunistička partija, a zatim i Republika.
Gilanska SSSR, koja je imala centar u persijskom regionu Gilan, trajala je nešto više od godinu dana, a stvorena je sa ciljem širenja sovjetskog uticaja po celoj teritoriji Irana.
Persija je veći deo 19 veka bila pod ruskim i britanskim carstvom. U provincijama su se povremeno javljale pobune protiv Teherana. Vlast je spasila Persijska brigada kozaka koju su osnovali Rusi.
Monarh je zatražio vojnu pomoć od ruske vojske jer je znao da njegova vojska nije u stanju da ga zaštiti. I namestnik cara, koji je zainteresovan za proširenje ruskog uticaja, poslao je oficire da organizuju jedinice lojalne gospodaru po uzoru na kozake. Persijski kozaci su uspešno ugušili sve pobune protiv vlade, a politička situacija u Persiji bila je veoma poznata Sankt Peterburgu.
Ruski korpus na teritoriji Persije i instruktori koji su upravljali divizijom kozaka su podržavali bele. Englezi koji su pretendovali na tamošnja nalazišta nafte preuzeli su kontrolu nad Severnim Iranom, pretvarajući ga u polje za intervencije.
Bez obzira na nacionalnu individualnost i složenu unutrašnju politiku, Persijanci su bili spremni da prihvate ideje socijalizma. U regionu Gilana je u aprilu 1920. godine izbila pobuna usmerena na svrgavanje probritanske vlade. Ubrzo se pokret proširio na sever Irana. Naselja su jedno po jedno prelazila pod kontrolu pobunjenika. Na te uspehe je sovjetska vlada obratila pažnju. Lav Trocki je od 1919. godine imao planove da revoluciju proširi na Jugozapadnu Aziju. Kada se sovjetska vlast u proleće proširila na Azerbejdžan onda se pojavila mogućnost da se nastavi i dalje.
Komandant Turkestanskog fronta Frunze zatražio je od Moskve da isporuči oružje i municiju, a oni koji su podržavali komunističke ideje na istoku kao što je Mustafa Subhi i iranac Sultan-zade predložili su stvaranje persijskih revolucionarnih jedinica pre dolaska Crvene armije.
"Uz podršku 20-30.000 vojnika, persijski narod će biti pošteđen britanskih imperijalista, eksploatatora i postaće deo bratske porodice sovjetskih republika", pisali su u Moskvi. Sada je najveća odgovornost bila na sovjetskom rukovodstvu.
Iz Bakua je 17. maja 1920. godine isplovila kaspijska vojna flota Raskoljnjikova i Ordžonikidzea. Bilo je potrebno nekoliko dana da se belogvardijski brodovi vrate u redove Crvene armije. Međutim, Enzelijska operacija je predviđena da se koristi za veće ciljeve. Raskoljnjikov je dogovorio sa persijskim nacionalistom Mirza Kuček-hanom da se unapredi ideja revolucije uz podršku ruskog desanta. Još je važnije da je dogovoreno da se izbace Englezi sa teritorije. Posle demonstracije vojne sile, britanski garnizon je odlučio da se povuče. Lokalni saveznici SSSR-a proglasili su Gilansku sovjetsku Socijalističku Republiku. Kuček-han je u tome video korist i planirao je da u Gilanu učvrsti svoju vlast.
Šta su sovjeti predlagali?
Sporazum boljševika sa Kuček-hanom je imao nekoliko tačaka. Novi gospodari su obećali da neće primenjivati komunističke principe na pravo na imovinu i da će osloboditi Persijance od propagande komunizma u Gilanu. U Republici je uspostavljen privremeni revolucionarni režim. Posle zauzimanja Teherana, narodu je predloženo da izabere politički režim na ustavnoj skupštini. Sovjetska vlada nije nameravala da se meša u rad revolucionarne vlade.
U zemlji je moglo da se nalazi samo 2.000 ruskih vojnika. Troškove za održavanje persijske vojske je plaćala revolucionarna vlada, koja je mogla da traži bilo koju vrstu naoružanje. Iranska roba koja je konfiskovana u Bakuu predata je Persijancima, kao i sve proruske trgovačke kompanije na teritoriji Irana.
Predstavnici nove Republike su bili spremni da se brzo usaglase sa svim predlozima, samo da se izbave od engleske misije. To je kod bolьševika izazvalo nadu da će prosovjetske vlade uspešno raditi u azijskom regionu.
Međutim, uskoro je bilo jasno da je to samo san. Izvan Gilana nisu bili za sovjetsku vlast na celokupnoj teritoriji Irana. Tada su boljševici shvatili da neće moći da kontrolišu celokupnu teritoriju.
Godinu dana kasnije, Moskva je prihvatila sovjetsko-iranski sporazum o postepenom povlačenju vojnika Crvene armije iz Gilanske socijalističke Republike. Ovaj proces je završen u septembru 1921. godine. Gilanska SSSR je 2. novembra prestala da postoji. Iranski revolucionari su se posvađali, a sultan je, koristeći situaciju, uspostavio vlast širom kaspijske obale Irana.
