https://lat.sputnikportal.rs/20231126/rusi-su-bili-prvi-glavna-zagonetka-nojeve-barke-1164001482.html
Rusi su bili prvi: Glavna zagonetka Nojeve barke
Rusi su bili prvi: Glavna zagonetka Nojeve barke
Sputnik Srbija
Naučnici su se približili odgovoru na pitanje o tome gde se nalazi Nojeva barka. Nakon desetina verzija i viševekovnog traganja, čvrsti dokazi su, kako se čini... 26.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-26T11:20+0100
2023-11-26T11:20+0100
2023-11-26T11:20+0100
nauka i tehnologija
istorija
biblija
nojeva barka
ararat
arheologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111815/24/1118152414_0:0:3108:1748_1920x0_80_0_0_ca1a8b9d711ab0e18c0c50677d582151.jpg
Još jedna senzacijaOkolina sela Telčeker i Uzengili u provinciji Agri (istočna Turska) neprestano privlači istraživače iz raznih zemalja. Ovde, u podnožju Ararata, već godinama traže tragove Nojeve barke.U decembru 2021. godine posla se latio tim arheologa s Istanbulskog tehničkog univerziteta i Univerziteta u Agri. Prilikom izbora lokacije oslanjali su se na otkriće kartografa Ilhana Durupinara iz 1959. godine, koji je na vrhu planine otkrio trag u obliku velikog broda.Pred početak iskopavanja stručnjaci su uz pomoć georadara sproveli 3Dskeniranje terena. Oprema je zaista pod zemljom zabeležila „veštačku konstrukciju u obliku broda“.Istina, mnogi su senzaciju primili prilično hladno, što je razumljivo, jer je svetu tokom proteklih decenija mnogo puta saopšteno da je „otkriven Nojev kovčeg“. Pritom, otkrića nisu bila samo na Araratu.Na primer, pre šest godina saradnici iz Biblijskog društva u Iranu su izjavili da treba istraživati drugu planinu, pozivajući se na to da u Svetom pismu nije ukazano na tačno mesto na koje je Noje doplovio. Navodi se samo da se zaustavio „na planinama araratskim“.Iranski arheolozi su pretpostavili da su „Araratske planine“ iz Knjige postanja država Urartu koja je postojala od 13. do 6. veka pre naše ere na teritoriji savremene Jermenije, istočne Turske i severozapadnog Irana. Jedina planina na tom području koja odgovara opisu jeste Tahte Solejman. Na vrhu tog ugašenog vulkana pronađeni su ostaci okamenjenog drveta koji su se po razmerama poklapali s opisom biblijske lađe.„Uostalom, ima mnogo propusta. Na primer, u Bibliji se navodi da je brod bio izgrađen od 'drveta gofer'. Do dana današnjeg ne znamo kakvo je to drvo“.Araratska anomalijaU iranskoj teoriji ima i drugih grešaka, još grubljih. Kao prvo, Tahte Solejman se nalazi na teritoriji koja nikada nije bila u sastavu drevne države Urartu. Kao drugo, u biblijskoj priči o potopu postoji nešto važnije: Noje se zaustavio na onom mestu koje se prvo ukazalo iznad vode.Takvom kriterijumu u tom regionu odgovara samo Ararat. I zaista, većina tragača za Nojevom barkom nedvosmisleno je tu planinu označilo kao njenu lokaciju. O tome je u 1. veku pisao judejski istoričar Josif Flavije, a u 15. veku i poznati svetski putnik i istraživač Marko Polo.Početkom 20. veka nastala je prava groznica, jer su svi želeli prvi da pronađu biblijsko čudo.U američkom časopisu „New Eden“ četrdesetih godina je izašao članak o tome kako je poručnik ruske armije Vladimir Roskovitski izveo izviđački let oko planine, kojom je tokom Prvog svetskog rata prolazila linija fronta. On je, navodno, pronašao džinovski predmet koji je podsećao na brod.„Prilikom bližeg razgledanja on se činio dugačkim... lako se mogao uporediti s borbenim brodom. Bio je privezan za obalu jezera i do polovine je bio pod vodom. Jedna njegova strana je bila razmontirana, a na drugoj strani se nalazila velika kapija poršine oko šest kvadratnih metara, sa samo jednim užetom“, pisao je Roskovitski.Kasnije se ispostavilo da je neverovatna priča ruskog pilota samo obična izmišljotina.Sredinom pedesetih godina isti opis je izneo i francuski alpinista Fernan Navara. I čak je kao dokaz pokazao ostatke daske koja je, prema njegovim rečima, odlomljena od kostura broda. Ipak, kasnije radio-karbonsko istraživanje je pokazalo da komadi drveta potiču iz perioda od 3. do 7. veka.Na proleće 1960. godine, tokom američkih vojnih vežbi, otkrivena je „anomalija“ – objekat nepoznate prirode koji se nalazio na jugozapadnoj padini Ararata. Bio je dugačak 160 do 180 metara, širok 25 do 30 metara. Razmere su bile bliske onima koje su navedene u Bibliji. Ipak, nije bilo nikakvih dokaza o postojanju „anomalije“ i nisu pokazani nikakvi snimci.Nade imaVrlo je moguće da će sadašnja iskopavanja u blizini Telčekera i Uzengilija takođe zapasti u ćorsokak, ali izveštaji koji su stigli do sada govore suprotno. Istraživači su proučili primerke planinskih rasa i zemljišta u toj oblasti, gde je 1959. kartograf Durupinar našao navodne ostatke kovčega. Prema preliminarnim podacima, oni su sastavljeni od obrađene gline i morskih organizama.Optimizmu doprinosi i datum. „Na osnovu prvobitnih rezultata izvedenih radova, smatramo da je ljudska delatnost u ovom regionu bila prisutna od vremena eneolita između 5500. i 3000. godine pre nove ere“, rekao je rukovodilac ekspedicije, prorektor Univerziteta u Agri Faruk Kaj.To se vremenski poklapa s datumom potopa koji priznaje većina naučnika. Još 1996. godine geolozi s Kolumbijskog univerziteta u SAD su pronašli na severu Turske brojne objekte stare od pet do sedam i po hiljada godina. Analiziravši klimatski „letopis“ Zemlje otkrili su da je otprilike u tom periodu (srednjem neolitu) Crno more katastrofalno brzo potopilo više od 60.000 kvadratnih milja.Analiza tla u oblasti Telčekera i Uzengilija mogla bi biti jedan od dokaza da se Nojeva barka zaista zaustavila na Araratu, kada se voda povukla. Prema rečima Faruka Kaja, za sada se ne mogu izvlačiti nikakvi nedvosmisleni zaključci. Za to su neophodna obimnija i preciznija istraživanja, kojima će se tim naučnika baviti sledeće godine. Verovatno će se tada približiti makar za korak odgonetanju jedne od biblijskih tajni.
ararat
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
istorija, biblija, nojeva barka, ararat, arheologija
istorija, biblija, nojeva barka, ararat, arheologija
Rusi su bili prvi: Glavna zagonetka Nojeve barke
Naučnici su se približili odgovoru na pitanje o tome gde se nalazi Nojeva barka. Nakon desetina verzija i viševekovnog traganja, čvrsti dokazi su, kako se čini, pronađeni tokom poslednjeg arheološkog otkrića.
Okolina sela Telčeker i Uzengili u provinciji Agri (istočna Turska) neprestano privlači istraživače iz raznih zemalja. Ovde, u podnožju Ararata, već godinama traže tragove Nojeve barke.
U decembru 2021. godine posla se latio tim arheologa s Istanbulskog tehničkog univerziteta i Univerziteta u Agri. Prilikom izbora lokacije oslanjali su se na otkriće kartografa Ilhana Durupinara iz 1959. godine, koji je na vrhu planine otkrio trag u obliku velikog broda.
Pred početak iskopavanja stručnjaci su uz pomoć georadara sproveli 3Dskeniranje terena. Oprema je zaista pod zemljom zabeležila „veštačku konstrukciju u obliku broda“.
„Paralelne linije i ugaone strukture na dubini od 2,5 do šest metara – to ne očekujete da vidite na prirodnoj geološkoj formaciji“, pisalo je u izveštaju ekspedicije za 2021. godinu.
Istina, mnogi su senzaciju primili prilično hladno, što je razumljivo, jer je svetu tokom proteklih decenija mnogo puta saopšteno da je „otkriven Nojev kovčeg“. Pritom, otkrića nisu bila samo na Araratu.
Na primer, pre šest godina saradnici iz Biblijskog društva u Iranu su izjavili da treba istraživati drugu planinu, pozivajući se na to da u Svetom pismu nije ukazano na tačno mesto na koje je Noje doplovio. Navodi se samo da se zaustavio „na planinama araratskim“.
Iranski arheolozi su pretpostavili da su „Araratske planine“ iz Knjige postanja država Urartu koja je postojala od 13. do 6. veka pre naše ere na teritoriji savremene Jermenije, istočne Turske i severozapadnog Irana. Jedina planina na tom području koja odgovara opisu jeste Tahte Solejman. Na vrhu tog ugašenog vulkana pronađeni su ostaci okamenjenog drveta koji su se po razmerama poklapali s opisom biblijske lađe.
„Uostalom, ima mnogo propusta. Na primer, u Bibliji se navodi da je brod bio izgrađen od 'drveta gofer'. Do dana današnjeg ne znamo kakvo je to drvo“.
U iranskoj teoriji ima i drugih grešaka, još grubljih. Kao prvo, Tahte Solejman se nalazi na teritoriji koja nikada nije bila u sastavu drevne države Urartu. Kao drugo, u biblijskoj priči o potopu postoji nešto važnije: Noje se zaustavio na onom mestu koje se prvo ukazalo iznad vode.
Takvom kriterijumu u tom regionu odgovara samo Ararat. I zaista, većina tragača za Nojevom barkom nedvosmisleno je tu planinu označilo kao njenu lokaciju. O tome je u 1. veku pisao judejski istoričar Josif Flavije, a u 15. veku i poznati svetski putnik i istraživač Marko Polo.
Početkom 20. veka nastala je prava groznica, jer su svi želeli prvi da pronađu biblijsko čudo.
U američkom časopisu „New Eden“ četrdesetih godina je izašao članak o tome kako je poručnik ruske armije Vladimir Roskovitski izveo izviđački let oko planine, kojom je tokom Prvog svetskog rata prolazila linija fronta. On je, navodno, pronašao džinovski predmet koji je podsećao na brod.
„Prilikom bližeg razgledanja on se činio dugačkim... lako se mogao uporediti s borbenim brodom. Bio je privezan za obalu jezera i do polovine je bio pod vodom. Jedna njegova strana je bila razmontirana, a na drugoj strani se nalazila velika kapija poršine oko šest kvadratnih metara, sa samo jednim užetom“, pisao je Roskovitski.
Kasnije se ispostavilo da je neverovatna priča ruskog pilota samo obična izmišljotina.
Sredinom pedesetih godina isti opis je izneo i francuski alpinista Fernan Navara. I čak je kao dokaz pokazao ostatke daske koja je, prema njegovim rečima, odlomljena od kostura broda. Ipak, kasnije radio-karbonsko istraživanje je pokazalo da komadi drveta potiču iz perioda od 3. do 7. veka.
Na proleće 1960. godine, tokom američkih vojnih vežbi, otkrivena je „anomalija“ – objekat nepoznate prirode koji se nalazio na jugozapadnoj padini Ararata. Bio je dugačak 160 do 180 metara, širok 25 do 30 metara. Razmere su bile bliske onima koje su navedene u Bibliji. Ipak, nije bilo nikakvih dokaza o postojanju „anomalije“ i nisu pokazani nikakvi snimci.
Vrlo je moguće da će sadašnja iskopavanja u blizini Telčekera i Uzengilija takođe zapasti u ćorsokak, ali izveštaji koji su stigli do sada govore suprotno. Istraživači su proučili primerke planinskih rasa i zemljišta u toj oblasti, gde je 1959. kartograf Durupinar našao navodne ostatke kovčega. Prema preliminarnim podacima, oni su sastavljeni od obrađene gline i morskih organizama.
Optimizmu doprinosi i datum. „Na osnovu prvobitnih rezultata izvedenih radova, smatramo da je ljudska delatnost u ovom regionu bila prisutna od vremena eneolita između 5500. i 3000. godine pre nove ere“, rekao je rukovodilac ekspedicije, prorektor Univerziteta u Agri Faruk Kaj.
To se vremenski poklapa s datumom potopa koji priznaje većina naučnika. Još 1996. godine geolozi s Kolumbijskog univerziteta u SAD su pronašli na severu Turske brojne objekte stare od pet do sedam i po hiljada godina. Analiziravši klimatski „letopis“ Zemlje otkrili su da je otprilike u tom periodu (srednjem neolitu) Crno more katastrofalno brzo potopilo više od 60.000 kvadratnih milja.
Analiza tla u oblasti Telčekera i Uzengilija mogla bi biti jedan od dokaza da se Nojeva barka zaista zaustavila na Araratu, kada se voda povukla. Prema rečima Faruka Kaja, za sada se ne mogu izvlačiti nikakvi nedvosmisleni zaključci. Za to su neophodna obimnija i preciznija istraživanja, kojima će se tim naučnika baviti sledeće godine. Verovatno će se tada približiti makar za korak odgonetanju jedne od biblijskih tajni.
