https://lat.sputnikportal.rs/20240102/srbija-rusija-sport-fudbal-prijateljska-utakmica-jugoslavija-video-1165658822.html
Legendarni susret „Transibirske železnice“ i „Šarganske osmice“ /video/
Legendarni susret „Transibirske železnice“ i „Šarganske osmice“ /video/
Sputnik Srbija
Jedan od glavnih sportskih događaja 2024. godine biće prijateljska utakmica fudbalera Srbije i Rusije. Sada već davne 1995. godine nacionalni tim tadašnje SR... 02.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-02T21:20+0100
2024-01-02T21:20+0100
2024-01-02T21:20+0100
sport
sport
fudbal
sputnjikov novogodišnji sportski paketić 2024
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1a/1165658674_0:286:2973:1958_1920x0_80_0_0_19a2f1e94f48efddc286a446bd0d4d14.jpg
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije i autor kapitalnog dela Povratni pas.Protivnike su zamenila braća, a ishod prijateljske utakmice odigrane poslednjeg majskog dana 1995. nije bio u skladu s tim.U ranim posleratnim godinama klinč ovih rivala bi predstavljao i mogućnost za politički obračun, jer su jedni igrali za Tita, drugi za Staljina, no, drugačije okolnosti su diktirale suprotan odnos.Četvrti boj u nizu vojevali smo bez crnogorskih vedeta – Dejana Savićevića, odavno lansirane rakete u orbitu najboljeg fudbala na Zemlji i Predraga Mijatovića, svemirskog broda spremnog za let na najveće visine. „Baćuške“ su iskoristile taj nedostatak u našim redovima, pokazujući nam u praksi ko je stariji brat.Igra gostujuće reprezentacije od uvodnih minuta ove majske fudbalske predstave ličila je na Transibirsku železnicu, a naša na Šargansku osmicu. Neuporedivo.Probleme je najviše stvarao Igor Šalimov, što je Branka Brnovića i Budimira Vujačića, čudnog odlukom jugoslovenskog selektora spojenih u odbrambeni par, često dovodilo u stanje stabla pomorandže u Jakutsku.Slamanje otpora trajalo je nešto više od trećine meča, da bi po isteku pola časa igre gosti pred svojim kaznenim prostorom presekli napad Jugoslavije, brzo preneli loptu na našu polovinu, s desne strane stiže pas u sredinu do Vladimira Beščastnog, koji sa 16 – 17 metara od gola kratkim pasom ukazuje čast Viktoru Onopku, ostavljajući ga oči u oči s Milojevićem. Da je u to vreme u Jagodini postojao akva – park, „plava jedinica“ bi mu platila provod, ovako je našem golmanu preostalo da mu se baci u noge na 8. metru od mreže. Penal!Milojević je preuzeo krivicu (bez krivice), Karpin odgovornost. Rus šalje loptu u niskom letu u desni ugao, Zvonko „čita“ stranu, ali je u knjigu upisano 0:1, minut 33.Sreća mnogo kraće traje od tuge, to bi vam šezdesetak sekundi kasnije potvrdio svaki reprezent najveće države na svetu.Savo Milošević je u visini „bele tačke“, u buketu igrača, loše zahvatio loptu glavom nakon centaršuta Slobodana Komljenovića zdesna, defanzivci Rusije ni tako, a odbitak je zapao Dejanu Petkoviću i Dmitrij Harin je lobovan s pet – šest metara udaljenosti. „Bocka“ je ušla po sredini gola za brzopotezno izjednačenje – 1:1.Kad se izazivač uzdrma krošeom, treba ga nokautirati direktom. Samo, bez preciznog udarca ne vredi.Siniša Mihajlović je prihvatio loptu uz levu aut – liniju na tridesetak metara od Harina, odlično „produžio“ po zemlji Petkoviću pred sam gol, a Dragan Stojković Piksi se približavao sa suprotne strane. Rambo je „lažnjakom“ izborio otvorenu poziciju za asistenciju, odigrao po zemlji kapitenu, ali je vedetu japanske Nagoje omelo to što pred njim nije stajao Martin Vaskez, žrtva iz antologijskog duela s Mondijala u Italiji pet godina ranije, tako da je sa osam metara, sam samcit, iz sve snage pogodio nekog na atletskoj stazi. Možda policijskog psa?Rezultat smo donekle imali, pravi ritam ne, a do preokreta u ovom drugom stigli smo ulaskom Saše Ćurčića u igru pred samu petnaestominutnu pauzu.Nažalost, „zbornaja kamanda“ je došla do nečeg boljeg i važnijeg.Beščastnih je 2001. godine Jugoslaviju „ubio“ u jednom od presudnih bitaka za odlazak na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji, a u ovoj borbi, kao uvod u pomenuto, stavio jugo - družini povez preko očiju, pošto je dodavanje Vasilija Kuljkova pretvorio u novo vođstvo svog tima. Jugoslavija je od 44. minuta opet u rezultatskom deficitu - 1:2.U svlačionicu su otišli Slobodanovi „liliputanci“, a na teren se vratili Santračevi „guliveri“.U najkraćem bi se tako mogao opisati obrt u odnosu snaga, kad se uporede dva dela meča.Udaljenost ruske zime pomogla je jugoslovenskim igračima da puštaju pupoljke ofanzive na terenu Zvezdinog stadiona, ali je izostala prihrana, tako da je buket radosti izostao.Jer, Harinova zamena, Stanislav Čerčesov, ispod svojih čuvenih brkova krio je tajne svog zanata tako dobro da ih naši igrači nisu otkrili, za to im je nedostajalo još „treće poluvreme“. Međutim, ono je rezervisano za neke druge aktivnosti. Nefudbalske.Eh, ta pravila.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
sport, fudbal, sputnjikov novogodišnji sportski paketić 2024
sport, fudbal, sputnjikov novogodišnji sportski paketić 2024
Legendarni susret „Transibirske železnice“ i „Šarganske osmice“ /video/
Jedan od glavnih sportskih događaja 2024. godine biće prijateljska utakmica fudbalera Srbije i Rusije. Sada već davne 1995. godine nacionalni tim tadašnje SR Jugoslavije je dočekao reprezentaciju Rusije.
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije i autor kapitalnog dela Povratni pas. Protivnike su zamenila braća, a ishod prijateljske utakmice odigrane poslednjeg majskog dana 1995. nije bio u skladu s tim.
U ranim posleratnim godinama klinč ovih rivala bi predstavljao i mogućnost za politički obračun, jer su jedni igrali za Tita, drugi za Staljina, no, drugačije okolnosti su diktirale suprotan odnos.
Četvrti boj u nizu vojevali smo bez crnogorskih vedeta – Dejana Savićevića, odavno lansirane rakete u orbitu najboljeg fudbala na Zemlji i Predraga Mijatovića, svemirskog broda spremnog za let na najveće visine. „Baćuške“ su iskoristile taj nedostatak u našim redovima, pokazujući nam u praksi ko je stariji brat.
Igra gostujuće reprezentacije od uvodnih minuta ove majske fudbalske predstave ličila je na Transibirsku železnicu, a naša na Šargansku osmicu. Neuporedivo.
Probleme je najviše stvarao Igor Šalimov, što je Branka Brnovića i Budimira Vujačića, čudnog odlukom jugoslovenskog selektora spojenih u odbrambeni par, često dovodilo u stanje stabla pomorandže u Jakutsku.
Slamanje otpora trajalo je nešto više od trećine meča, da bi po isteku pola časa igre gosti pred svojim kaznenim prostorom presekli napad Jugoslavije, brzo preneli loptu na našu polovinu, s desne strane stiže pas u sredinu do Vladimira Beščastnog, koji sa 16 – 17 metara od gola kratkim pasom ukazuje čast Viktoru Onopku, ostavljajući ga oči u oči s Milojevićem. Da je u to vreme u Jagodini postojao akva – park, „plava jedinica“ bi mu platila provod, ovako je našem golmanu preostalo da mu se baci u noge na 8. metru od mreže. Penal!
Milojević je preuzeo krivicu (bez krivice), Karpin odgovornost. Rus šalje loptu u niskom letu u desni ugao, Zvonko „čita“ stranu, ali je u knjigu upisano 0:1, minut 33.
Sreća mnogo kraće traje od tuge, to bi vam šezdesetak sekundi kasnije potvrdio svaki reprezent najveće države na svetu.
Savo Milošević je u visini „bele tačke“, u buketu igrača, loše zahvatio loptu glavom nakon centaršuta Slobodana Komljenovića zdesna, defanzivci Rusije ni tako, a odbitak je zapao Dejanu Petkoviću i Dmitrij Harin je lobovan s pet – šest metara udaljenosti. „Bocka“ je ušla po sredini gola za brzopotezno izjednačenje – 1:1.
Kad se izazivač uzdrma krošeom, treba ga nokautirati direktom. Samo, bez preciznog udarca ne vredi.
Siniša Mihajlović je prihvatio loptu uz levu aut – liniju na tridesetak metara od Harina, odlično „produžio“ po zemlji Petkoviću pred sam gol, a Dragan Stojković Piksi se približavao sa suprotne strane. Rambo je „lažnjakom“ izborio otvorenu poziciju za asistenciju, odigrao po zemlji kapitenu, ali je vedetu japanske Nagoje omelo to što pred njim nije stajao Martin Vaskez, žrtva iz antologijskog duela s Mondijala u Italiji pet godina ranije, tako da je sa osam metara, sam samcit, iz sve snage pogodio nekog na atletskoj stazi. Možda policijskog psa?
Rezultat smo donekle imali, pravi ritam ne, a do preokreta u ovom drugom stigli smo ulaskom Saše Ćurčića u igru pred samu petnaestominutnu pauzu.
Nažalost, „zbornaja kamanda“ je došla do nečeg boljeg i važnijeg.
Beščastnih je 2001. godine Jugoslaviju „ubio“ u jednom od presudnih bitaka za odlazak na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji, a u ovoj borbi, kao uvod u pomenuto, stavio jugo - družini povez preko očiju, pošto je dodavanje Vasilija Kuljkova pretvorio u novo vođstvo svog tima. Jugoslavija je od 44. minuta opet u rezultatskom deficitu - 1:2.
U svlačionicu su otišli Slobodanovi „liliputanci“, a na teren se vratili Santračevi „guliveri“.
U najkraćem bi se tako mogao opisati obrt u odnosu snaga, kad se uporede dva dela meča.
Udaljenost ruske zime pomogla je jugoslovenskim igračima da puštaju pupoljke ofanzive na terenu Zvezdinog stadiona, ali je izostala prihrana, tako da je buket radosti izostao.
Jer, Harinova zamena, Stanislav Čerčesov, ispod svojih čuvenih brkova krio je tajne svog zanata tako dobro da ih naši igrači nisu otkrili, za to im je nedostajalo još „treće poluvreme“. Međutim, ono je rezervisano za neke druge aktivnosti. Nefudbalske.
