https://lat.sputnikportal.rs/20240102/praz-mihael-milunovic-nestale-su-ideologije-ostale-su-ideoloske-ljusture-video-dejana-vukovic-1165709161.html
Kako svet izgleda kad nestanu ideologije, a ostanu - ljušture /video/
Kako svet izgleda kad nestanu ideologije, a ostanu - ljušture /video/
Sputnik Srbija
Živimo u vremenu kada ideologije ne postoje, one su sve satrte i ne postoji nešto što bi moglo da ponese mase, u pozitivnom smislu. Jedine poluge koje danas... 02.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-02T17:01+0100
2024-01-02T17:01+0100
2024-01-02T17:01+0100
kultura
kultura
izložba
savremena umetnost
muzej savremene umetnosti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1b/1165709334_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_3c694e495b343560173896a4eb67004e.jpg
Ovakav stav o vremenu u kome živimo je osnova izložbe „UKRŠTANJE / Teritorija i sopstvo” koju je Mihael Milunović kreirao u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića promišljajući taj prostor da bi adaptirao svoje ideje, formate i raznovrsnost radova čime je sam prostor postao deo postavke.Ideološke ljuštureZa Sputnjik kaže da već duže vreme promišlja nasleđenu arhitekturu i ostatke prethodnih ideoloških epoha i ne nužno ideoloških:Postavka obuhvata slike, skulpture, instalacije, video radove, na otvaranju je izveden i performans, a svako delo pa i sama izložba ima više nivoa čitanja:„Prvi je vezan za iščeznuće ideologije. Smatram da živimo u epohi koju markiraju dve stvari – iščeznuće vrsta (možemo da debatujemo zbog čega se to dešava, da li je čovek uzrok ili je u pitanju spoj klimatskih promena, ali definitivno se dešava dramatična promena), a drugo je iščeznuće ideologije. Živimo u vremenu kada ideologije ne postoje, one su sve satrte i ne postoji nešto što bi moglo da ponese mase, pri čemu ne mislim u negativnom smislu. Govorim o stvarima koje su postojale u prošlosti i koje su obezbeđivale lični razvoj pojedincu u zajednici. Sada ideologija postaje nešto drugo, ona je van sfere filozofije ili bilo kakvog drugog sistema razmišljanja“.Duhovni opstanak ljudskog bićaMilunović veruje da svaka iskrena umetnost ima mogućnost da menja ljude:„Vera u ono što radimo je vera u sposobnost umetnosti da menja ljude. To nije floskula. Umetnik stvara entitete koji ulaze u sferu iskustvene realnosti. Ako ništa drugo videćemo delo u nekom kontekstu i posle samog viđenje tog dela, nećemo biti više ista osoba. Velika magija umetnosti jeste u tome da ona kreira nove elemente u sferi realnosti i ta interakcija koja se stvara između posmatrača i dela, i samo obitavanje dela posle, nezavisno od umetnika, proizvodi lanac koji se nikada ne prekida. Umetnost je esencijalna stvar. Kada se desila pandemija, primetio sam koliko su ljudi u toj nepredvidivoj situaciji i velikom strahu za opstanak, a to se svima dešava jer ima bezbroj zona devastiranja i opasnosti trenutno u svetu, okreću onome što je bitno za njihov duhovni opstanak. Zato je sopstvo u podnaslovu izložbe. Taj izraz, koji se ne koristi često, jeste određena dimenzija našeg 'ja', koja podrazumeva i opstanak bića, ne samo telesnog, već pre svega duhovnog i mentalnog“.Publike sve višeIako se Milunovićeva umetnost temelji na ozbiljnom filozofskom poimanju i razumevanju sveta i vremena u kome živomo, to ne umanjuje popularnost njegovih dela. Naprotiv publike je sve više, posebno mladih.„Svako je nešto našao u ovome što ja radim - veštinu, narative, svet, jer ono što je u Legatu Čolaković je homogena predstava mog sveta iz određenog ugla. On jeste višeznačen. Kao na primer skulptura koja obuhvata dva vojna šlema, zaglavljena - jedan na podu, drugi na plafonu – femurom (butna kost). Ti šlemovi nisu pravljeni za ljude, ogromni su. Mogu biti za heroje ili divove, a ta kost je ukrštanje tih mitskih svetova, ali i relacija između mračnih stvari iz prošlosti. Može da predstavlja neki veliki zločin. Femur je jedan od mojih lajtmotiva, jer za mene je on simbol čoveka, pošto je obezbedio ljudskom biću vertikalnost. Ta butna kost je poslužila kasnije i za pravljenje raznog oružja. Ona je bila model za raznorazne batine i toljage u prvim konfliktima ljudskih pelemena“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231215/iz-mraka-stvoreni-mostovi-svetlosti-zbirka-muzeja-zrtava-genocida-opomena-za-buducnost-marija-jakovljevic-1165105962.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, izložba, savremena umetnost, muzej savremene umetnosti
kultura, izložba, savremena umetnost, muzej savremene umetnosti
Kako svet izgleda kad nestanu ideologije, a ostanu - ljušture /video/
Živimo u vremenu kada ideologije ne postoje, one su sve satrte i ne postoji nešto što bi moglo da ponese mase, u pozitivnom smislu. Jedine poluge koje danas funkcionišu jesu monetarne razmene i dimenzije koje se dešavaju u polju ekonomije.
Ovakav stav o vremenu u kome živimo je osnova izložbe „UKRŠTANJE / Teritorija i sopstvo” koju je Mihael Milunović kreirao u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića promišljajući taj prostor da bi adaptirao svoje ideje, formate i raznovrsnost radova čime je sam prostor postao deo postavke.
Za Sputnjik kaže da već duže vreme promišlja nasleđenu arhitekturu i ostatke prethodnih ideoloških epoha i ne nužno ideoloških:
„Arhitektura je uvek bila otisak vremena u kome se neka ideologija razvijala, dostizala klimaks i propadala. Ljudi nestaju, ideologije prolaze, arhitektura ostaje i mi sa njom moramo da živimo. Te ostatke ja posmatram kao ideološke ljušture. I ovde se radi o jednoj ideološkoj ljušturi. Legat Čolaković datira iz tridesetih godina prošlog veka, obnovljan je nekoliko puta i ja nastojim da zauzmem neki prostor vodeći računa o tome šta je u njemu obitavalo pre. Bavim se temom šta imanira iz tih ljuštura kada ideologija iščezne, koji sadržaj popunjava tu ljušturu i kakav je njegov smisao u novim kontekstima“.
Postavka obuhvata slike, skulpture, instalacije, video radove, na otvaranju je izveden i performans, a svako delo pa i sama izložba ima više nivoa čitanja:
„Prvi je vezan za iščeznuće ideologije. Smatram da živimo u epohi koju markiraju dve stvari – iščeznuće vrsta (možemo da debatujemo zbog čega se to dešava, da li je čovek uzrok ili je u pitanju spoj klimatskih promena, ali definitivno se dešava dramatična promena), a drugo je iščeznuće ideologije. Živimo u vremenu kada ideologije ne postoje, one su sve satrte i ne postoji nešto što bi moglo da ponese mase, pri čemu ne mislim u negativnom smislu. Govorim o stvarima koje su postojale u prošlosti i koje su obezbeđivale lični razvoj pojedincu u zajednici. Sada ideologija postaje nešto drugo, ona je van sfere filozofije ili bilo kakvog drugog sistema razmišljanja“.
Duhovni opstanak ljudskog bića
Milunović veruje da svaka iskrena umetnost ima mogućnost da menja ljude:
„Vera u ono što radimo je vera u sposobnost umetnosti da menja ljude. To nije floskula. Umetnik stvara entitete koji ulaze u sferu iskustvene realnosti. Ako ništa drugo videćemo delo u nekom kontekstu i posle samog viđenje tog dela, nećemo biti više ista osoba. Velika magija umetnosti jeste u tome da ona kreira nove elemente u sferi realnosti i ta interakcija koja se stvara između posmatrača i dela, i samo obitavanje dela posle, nezavisno od umetnika, proizvodi lanac koji se nikada ne prekida. Umetnost je esencijalna stvar. Kada se desila pandemija, primetio sam koliko su ljudi u toj nepredvidivoj situaciji i velikom strahu za opstanak, a to se svima dešava jer ima bezbroj zona devastiranja i opasnosti trenutno u svetu, okreću onome što je bitno za njihov duhovni opstanak. Zato je sopstvo u podnaslovu izložbe. Taj izraz, koji se ne koristi često, jeste određena dimenzija našeg 'ja', koja podrazumeva i opstanak bića, ne samo telesnog, već pre svega duhovnog i mentalnog“.
Iako se Milunovićeva umetnost temelji na ozbiljnom filozofskom poimanju i razumevanju sveta i vremena u kome živomo, to ne umanjuje popularnost njegovih dela. Naprotiv publike je sve više, posebno mladih.
„Svako je nešto našao u ovome što ja radim - veštinu, narative, svet, jer ono što je u Legatu Čolaković je homogena predstava mog sveta iz određenog ugla. On jeste višeznačen. Kao na primer skulptura koja obuhvata dva vojna šlema, zaglavljena - jedan na podu, drugi na plafonu – femurom (butna kost). Ti šlemovi nisu pravljeni za ljude, ogromni su. Mogu biti za heroje ili divove, a ta kost je ukrštanje tih mitskih svetova, ali i relacija između mračnih stvari iz prošlosti. Može da predstavlja neki veliki zločin. Femur je jedan od mojih lajtmotiva, jer za mene je on simbol čoveka, pošto je obezbedio ljudskom biću vertikalnost. Ta butna kost je poslužila kasnije i za pravljenje raznog oružja. Ona je bila model za raznorazne batine i toljage u prvim konfliktima ljudskih pelemena“.
