Iz mraka stvoreni mostovi svetlosti: Zbirka Muzeja žrtava genocida opomena za budućnost
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Muzej žrtava genocida prvi put javnosti prikazuje umetnička dela iz svoje zbirke, spomenike jednog vremena, događaja i ljudskih sudbina koje su tragično skončale u nacionalnim i međunarodnim prevratima, ali i podsetnike na velike tragedije i genocid koji su zauvek obeležili naš narod.
Kultura sećanja
Neka od najznačajnijih dela srpskog savremenog stvaralaštva, prikupljana putem otkupa, poklona i akvizicija, vršenih najvećim delom između 2021. i 2023. godine, predstavljena su u Galeriji Vojnog muzeja na izložbi „Mostovi svetlosti – Izbor iz Zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida“.
Postavku čini izbor od blizu stotinu umetničkih dela u kojima se, prema rečima autora izložbe i kustosa u Muzeju žrtava genocida, dr um. Nikole Radosavljevića, ogledaju velike istine o umetnosti, koliko i ideje o nadi, slobodi, sigurnosti, borbi za našu kolektivnu slobodu.
„U pitanju su radovi autora različitih generacija koji dolaze iz različitih političkih, socioloških, društvenih, ekonomskih i ličnih okolnosti, sa potpuno različitim istorijskim, ličnim i umetničkim narativima, ali svi oni su objedinjeni temom kulture sećanja kojom se Muzej žrtava genocida bavi“, kaže za Sputnjik Nikola Radosavljević.
U Vojnom muzeju su izložena ostvarenja Pjera Križanića, Milorada Ćirića, Piva Karamatijevića, Đorđa Andrejevića – Kuna, Majde Kurnikove, Branka Šotre, Franje Mraza, Lazara Vujaklije, Božidara Prodanovića, Miloša Bajića, Zdenke Kartusove, Vide Jocić, Miodraga Živkovića, Nandora Glida, Ismeta Mujezinovića, Ljiljane Bursać, Predraga Đakovića, Simonide Radonjić, Milene Maksimović-Kovačević, Daniele Fulgosi, Vesne Perunović, Nikole Radosavljevića, Gabrijele Bulatović, Bojana Otaševića, Milana Jakšića, Nade Denić i mnogih drugih.
Izložba „Mostovi svetlosti “ će biti otvorena do 17. januara 2024. godine
© Sputnik / Lola Đorđević
„Prolaskom kroz izložbu brzo se shvata da mnogi umetnici detektuju stvarnost koju svi proživljavamo. Oni su svesni opasnosti Drugog svetskog rata, njegovih refleksija i rezultata, i kroz umetnost pokušavaju sa tim da se izbore. Veliku nacionalnu traumu pokušavaju da predstave svetu, ne radi ilustrovanja već radi prevazilaženja, i umesto samog stradanja za vreme rata, u prvi plan stavljaju borbu“, ističe Radosavljević.
Mauthauzen i Tjentište
U protekle dve godine Muzej žrtava genocida je svoju Zbirku umetničkih dela upotpunio sa više od 200 umetničkih jedinica, a najveći izazov predstavljale su skulpture koje su nabavljane putem akvizicija:
„Akvizicije su proces kada muzej od konkretnog autora ili njegovog naslednika naručuje da se skulpture izrade u trajnom materijalu što smo učinili sa delima Miodraga Živkovića 'Bitka na Sutjesci' i 'Spomenik stradalim đacima i profesorima u Kragujevcu' i Nandora Glida 'Mauthauzen', ,'Jama', 'Mala kolica'. Poenta je bila da sačuvamo odlivke namenski sprovedene u gipsu kao makete za velike spomenike koji će kasnije nastati u kamenu. Odlivci, čuvani u studiju, izloženi raznim uslovima, vremenom su propadali. Živkovićevi su preživeli i put do Njujorka, do MoMe, i nazad što znači da su stigli u stanju koje je zahtevalo restauraciju i konzervaciju i onda smo dali da se odliju u bronzi. To je bila prva akvizicija Muzeja 2021. godine čime su trajno sačuvane te dve makete za spomenike koji postoje. Odmah zatim smo dali na izlivanje skulpturu 'Mauthauzen' koja u svom originalu jeste spomenik Mauthauzenu. Makete spomenika izlivene u bronzi su realni marker života koji je proživljen, preživljen, ali su i večni spomenici, podsetnici na vreme i mesto gde su se izvesni događaji dogodili i koji ne bi smeli da se ponove“.
Maketa za Spomenik stradalim đacima i profesorima u Kragujevcu Miodraga Živkovića izlivena u bronzi
© Sputnik / Lola Đorđević
Borbe omladine za Jugoslaviju
Zbirka Muzeja žrtava genocida sadrži veliki fundus grafičkih i crtačkih listova iz oblasti pamflet arta, odnosno fanzin arta, u kome se izdvajaju grafičke mape Đorđa Andrejevića – Kuna i Piva Karamatijevića.
„To su ekstremno retki primerci sačuvanih mapa jer su svi listovi na broju. Vi na crnom tržištu možete pronaći po jedan ili dva komada, jedna list izvučen, pocepan, oštećen i slično. Mi smo imali sreću da nam je darodavac dao kompletno očuvane mape i izložili smo dve – 'Borbe omladine za Jugoslaviju' i 'Za slobodu', napominje Radosavljević.
Zbirka Muzeja žrtava genocida sadrži veliki fundus grafičkih i crtačkih listova u kome se izdvajaju grafičke mape Đorđa Andrejevića – Kuna i Piva Karamatijevića.
© Sputnik / Lola Đorđević
Jedan od bisera građe Muzeja žrtava genocida jeste mapa crteža Pjera Križanića sa suđenja ratnim zločincima u Beogradu:
„To je do sada neviđen primer Križanićevog rada koji je poznat po duhovitim, veselim crtežima. Za razliku od njegovih poznatih i popularnih crteža, ovi u našoj zbirci su potpuno drugačiji. Na njima vidimo strah, grč, svest da se rat upravo završio ali sa pitanjem za koga, na koji način i kako. Autor sve to zapisuje na papirima na kojima crta. Vidimo dugačke komentare, grč na licima ljudi kojima se sudi, ali i u ruci autora koji još preživljava traumu koja za njega uopšte nije gotova“.
Azbuka rata
Muzej žrtava genocida otkupio je od umetnice Vesna Perunović delo „Rat je završen. Rat se nikada neće završiti“, koje Radosavljević opisuje kao „lingvističku hipotezu o odnosu umetnice i rata - inividualnog, ličnog, emotivnog i fizičkog“:
„Kada je otkup bio gotov, umetnica iz osećaja zahvalnosti, svesna da Muzej žrtava genocida nije institucija koja se bavi isključivo umetnošću već identitetom svih nas, odlučila je da nam pokloni 20 crteža iz umetničke sveske koja broji više od 6.000 komada. Njihova vrednost je velika zbog toga što je umetnica tokom migracije sa bojnih polja i sa mesta zahvaćenih ratom sakupljala sve ono što čovek zaboravi u begu i strahu za svoj život- izgubljene predmete, privatne stvari, fotografije, dugmiće, čizme, kapute. Ona sve to prevodi u piktogram, crno-beli crtež, koji je vrlo oštar, striktan, i na taj način formuliše nešto što možemo nazvati azbukom rata. Sa takvom azbukom rata komunicira sa ovim momentom, posmatrajući šta to gubimo u prolaznosti vremena i kako pre svega ratujemo sa vremenom i životom u želji da budemo večni, a šta gubimo u borbi kada je ona direktna jedan na jedan“.
Azbuka rata Vesne Perunović
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej žrtava genocida
Kad maleno i nevino nestane
Radosavljević skreće pažnju na radove koji na prvi pogled ničim ne referišu na kulturu sećanja ili mesta rata, ali kroz razotkrivanje individualnih priča koje stoje iza njih, shvatate da su one interdisciplinarni pristup ratnom sećanju:
„Tako imamo pejzaž 'Mrkonjić grad' Veselinke Đorđević koja je prosto osetila potrebu da divnim bojama naslika impresionistički pejzaž koji dosta podseća na Van Goga - mirno gotovo idilično selo. U tom osunčanom selu ona zapravo prikazuje teritoriju u kojoj se desilo veliko stradanje. Otvara pitanje o mestima stravičnih zločina koja možemo da pretpostavimo gde god da se nađemo. Skoro smo putovali kroz Jasenovac i bio dan ili mrak, magla ili sunce, vi osećate da se tu dogodilo nešto strašno“.
Intimne, duboke i teške priče
© Sputnik / Lola Đorđević
Dosta umetnika prikazuje stradanje dece.
„Ismet Mujezinović na crtežu prikazuje otmicu deteta iz majčinog naručja, dok Gabrijela Bulatović izvodi formu blisku autoportretu i portret svoje ćerke upoređujući odnos zrele žene i devojčice. To su intimne, duboke i teške priče. One izazivaju najveću bol kod ljudi.To su najintenzivnije scene, najveće stradanje, sa tim se ljudi najviše sažive. Najveće je stradanje kada maleno i nevino nestane“.
Na izložbi su zastupljena dela autora različitih generacija – od Bože Prodanovića rođenog 1898. do Strahinje Đorđevića (1991):
„Taj podatak je važan za naš narod i društvo jer nam ukazuje do koje mere je kultura sećanja kao tema i polazište u vizuelnim umetnostima neprolazna. Imate pravo i možete, svejedno kojoj generaciji pripadate, da osećate dela činjena nad vašim narodom. Izložba i postavlja tu hipotezu da svi ljudi, sva mesta i svi događaji sa ovih umetnina nisu nestali. Nadam se da će zbirka biti dopunjavana umetninama koje kontinuirano kritički i estetski promišljaju naše nacionalno nasleđe“.
Svedočanstvo i opomena da se ne ponovi
© Sputnik / Lola Đorđević
Da se ne zaboravi
Kustos Muzeja žrtava genocida ističe da je njihova Zbirka umetničkih dela „veliko svedočanstvo koje traje“:
„Sva dela su inspirisana realnim događajima poput Vujaklijinog bibliografskog izdanja 'Crvena poema'. Tu ćete kroz tekst i sliku videti težinu, dubinu stradanja đaka i profesora u Kragujevcu koja je podjednako teška danas, kao i 1941. Zarobljeni su svi veliki momenti stradanja kao večno sećanje, ali ne radi pukog informisanja javnosti, već radi otvaranja emotivnog dijaloga i utiskivanja u psihološku svest kako se neke stvari ne bi nikada zaboravile. Miloš Bajić, Nandor Glid i Vida Jocić su preživeli logore. Na njihovim radovima vidimo veliku snagu za životom. Izložba se i zove 'Mostovi svetlosti' zato što sugeriše tu ljubav prema životu. Koliko god dela na izložbi bila mračna i teška za savladavanje ona u sebi nose poruke borbe i opstanka“.
Nandor Glid, Mala kolica
© Sputnik / Lola Đorđević
