00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 12.12.2022
MOJA PRIČA
Donosimo vam životne priče, reportaže i neobične sudbine ljudi koji društvo čine boljim.

Nije ni trepnuo već pravo u vinograd: Čuva autentični dragulj Srbije koji osvaja svet

© Foto : Sputnjiku ustupio Radovan ĐorđevićDr Radovan Đorđević, enoglog, vlasnik vinarije i glavni tehnolog vinarije manastira Studenica
Dr Radovan Đorđević, enoglog, vlasnik vinarije i glavni tehnolog vinarije manastira Studenica - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2024
Pratite nas
Radovan Đorđević čuva važan deo srpske istorije i tradicije, koja se obnavlja svake godine, čuva naše autohtone sorte grožđa, prokupac i tamjaniku. Autentični dragulj Srbije, vino prvog vinara župskog kraja koji je i doktor enologije, osvaja svet. Svoje znanje dao je i drugim vinogradima, onima koji žive od 14. veka, vinogradima manastira Studenica.
Posle sedam godina napornog rada na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dr Radovan Đorđević je napustio akademsku karijeru, bez da je trepnuo - i otišao u vinograd. A tamo je napravio čudo.
"Zapravo sam to oduvek želeo, školovanje je bilo samo trenutno odsustvo iz mog sela. To mi je bila želja od kad sam bio dete, nisam imao dilemu. Nakon završenih osnovnih studija već sam počeo intenzivno da se bavim proizvodnjom vina, a 2011. sam i osnovao vinariju i posvetio se samo tome".
Kada je počeo, obrađivao je nešto manje od hektar starog vinograda u svom selu Starci kod Aleksandrovca. Krenuo je u podizanje novih zasada. Sada ima pet hektara vinograda u kojima je 95 odsto površine pod autohtonim sortama, prokupcem i tamjanikom.

Doktor enologije koji grožđe gazi nogama

Kolege za njega kažu da bi, da može, grožđe gazio nogama, toliko je veliki zastupnik očuvanja tradicije, a ovaj vinar objašnjava da se samo trudi da pomogne vinu, usmeri ga da ide pravim putem. Gaženje grožđa je davna prošlost, koristi najmoderniju tehnologiju.
© Foto : Sputnjiku ustupio Radovan ĐorđevićOstvarenje sna - pogled na vinograd, gde god pogleda
Ostvarenje sna - pogled na vinograd, gde god pogleda - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2024
Ostvarenje sna - pogled na vinograd, gde god pogleda
"Oprema je jako savremena, ali zapravo zastupam princip minimalnih intervencija. Kvalitetnu opremu sam nabavio da bi smo što više sačuvali grožđe, odnosno buduće vino u nedirnutom obliku. Ona zapravo oponaša rad ruku, nema destruktivni uticaj na grožđe, odnosno buduće vino. Na taj način se sačuva izvornost", objašnjava.
Ali nije sve u tehnologiji, važan je i sastav zemljišta, broj sunčanih dana, padavine, sorte vinove loze, od svih ovih faktora zavisi kakvo će biti vino.
"To su faktori koji čine teroar, a moj cilj je da nekako očuvam, istaknem karakter podneblja odakle grožđe dolazi, da to prenesem u vino, da ljudi to mogu da osete kad ga piju".

Prokupac osvaja Srbiju i svet

Njegov prokupac je izbio na listu najboljih vina u rekordnom roku, a očuvanje autohtone sorte počeli su da prate i drugi. Prokupac postaje sve popularniji, njegov je 2011. bio tek osma etiketa tog vina u Srbiji, i ostalih sedam je bilo iz Župe, danas ih ima skoro 60, iz cele Srbije.
"Pokazalo se da je sorta sa ozbiljnim potencijalom, vina mogu da se takmiče, da stanu na crtu bilo kom crvenom vinu, iz bilo kojeg dela sveta. Posle Drugog svetskog rata, oduzimanjem zemljišta i izgradnjim vinarija za masovnu proizvodnju prokupac je degradiran, posebno tvrdnjom da je od njega jedino moguće napraviti ružicu, sada se vraća na velika vrata", kaže Đorđević.
© Foto : Sputnjiku ustupio Darko ŽarićPprokupac se u Župi gajio još u vreme cara Dušana
Postoje istorijski podaci koji potvrđuju da se prokupac ovde gajio još u vreme cara Dušana - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2024
Pprokupac se u Župi gajio još u vreme cara Dušana

Vinograd Studenice ponovo živi u Župi

Pre pet godina jednoj od najvećih i najstarijih srpskih svetinja, sa jednako starom tradicijom proizvodnje vina vraćeno je zemljište u Župi konfiskovano posle Drugog svetskog rata. Manastir Studenica odlučio je da ga vrati prvobitnoj nameni koja je trajala vekovima, da posadi vinograd. Nije bilo dvojbe koga će pozvati u pomoć.
"Ja sam se tu našao kao čovek koji je već poznavao ljude iz Studenice. Zajedno smo već stvarali vino u manastiru Bukovo, to je tim koji je iz timočke prešao u žičku eparhiju. Zvali su i pitali da li tu može vinograd i koji sortiment bi bio pogodan, naravno, odmah sam preporučio da to budu tamjanika i prokupac. Zasađeno je sedam hektara vinograda. Polovina je tamjanika, polovina prokupac. Sada već imamo vina koja su na tržištu"; kaže glavni tehnolog Studenice.
On dodaje da je to za njega veliki izazov, vinograd je zasađen 2018. godine sa idejom da se par godina kasnije krene sa izgradnjom manastirske vinarije, u samom vinogradu. Ona se upravo realizuje, očekuju da će ove godine vinarija biti završena, a sada se vino proizvodi u iznajmljenim prostorijama.
"Vinograd je zasađen 2018., nultu berbu imali smo 2020. odmah smo uspeli da dobijemo vino koje na Sajmu 2023. nije privuklo samo veliku pažnju posetilaca, već i stručni ocenjivački žiri. Vino je proglašeno za najbolje crveno od autohtone sorte na Balkanu. Nagrada u pravo vreme i vetar u leđa za nas".
© Sputnik / Lola ĐorđevićStudenica ponovo ima svoj vinograd u Župi - i najbolje crveno vino od autohtone sorte na Balkanu
Posle završetka Drugog svetskog rata,  država preuzima na sebe brigu o kulturnom nasleđu - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2024
Studenica ponovo ima svoj vinograd u Župi - i najbolje crveno vino od autohtone sorte na Balkanu

Najtraženije belo vino u Srbiji - tamjanika

Đorđević dodaje da i dalje mora da se radi na podizanju novih zasada sa autohtonim sortama, jer je 60 odsto površina u Župi i dalje pod nametnutim italijanskim rizlingom. To su, zahvaljujui zalaganju ovog stručnjaka uvideli i drugi vinari u kraju.
"Od onoga što je u poslednjih pet godina zasađeno u Župi, sigurno 85 do 90 odsto otpada na prokupac i tamjaniku, ljudi se sve više vraćaju autohtonim sortama. S jedne strane, to je jako popularno i lako je plasirati i prodati vino od tamjanike i prokupca, a sa druge, polako shvataju da je to što je naše jako vredno i da ne postoji u bilo kojem drugom delu sveta, samo ovde".
Tamjanika je, prema rečima našeg sagovornika, u poslednje dve godine najprodavanije belo vino u Srbiji. Povećavaju se i površine pod tamjanikom koja u podrumu nema specijalne zahteve, a ovde se gajila vekovima. Za tamjaniku našeg sagovornika, iz vinarije "Čokot", ipak kažu da je drugačija od ostalih u kraju.
"Stvar je u poziciji vinograda, moji su na najvišoj koti u Župi, na 530 do 550 metara, a od prošle godine tu je i novi vinograd na čak 620 metara nadmorske visine. To vinu daje svežinu i visok sadržaj kiselina. Ide mi na ruku i ovo globalno otopljavanje", kaže uz osmeh enolog dr Radovan Đorđević.
© Foto : Sputnjiku ustupio Radovan ĐorđevićVinarija sa pogledom - posetioci Đorđevićeve vinarije uživaju u sjajno vinu, ali i u jedinstvenom pogledu na njegove vinograde i Župu
Vinarija sa pogledom - posetioci Đorđevićeve vinarije uživaju u sjajno vinu, ali i u jedinstvenom pogledu na njegove vinograde i Župu - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2024
Vinarija sa pogledom - posetioci Đorđevićeve vinarije uživaju u sjajno vinu, ali i u jedinstvenom pogledu na njegove vinograde i Župu
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala