Otkrivamo veliku tajnu „Slagalice“ – tri decenije najgledanije TV emisije i majke svih kvizova
© Foto : Skrinšot, Jutjub
Pratite nas
Najgledanija TV emisija u Srbiji „Slagalica“, najpopularniji i najdugovečniji TV kviz, proslavila je 30. godišnjicu postojanja. Urednik „TV Slagalice“ Zoran M. Marković i autor pitanja Ivan Andonov otkrili su za Sputnjik tajnu uspeha „majke svih kvizova“.
Zoran M. Marković smatra da je jedna od tajni „Slagalice“ njena dugovečnost jer malo je koja emisija na ovim prostorima doživela 30 godina emitovanja. „Slagalica“ svoj uspeh duguje upravo tome što 30 godina traje, ali to je samo jedan deo.
„Drugi deo uspeha je u tome što je 'Slagalica' emisija koja je okrenuta u prvoj liniji gledaocima. Dakle sve je podređeno gledaocu, na drugom mestu su takmičari, a tek na trećem su voditeljke i ostala ekipa koja se tu i ne pojavljuje. Nije baš sasvim ni televizično to što radimo, na neka pitanja ostavljamo 30 ili 60 sekundi za odgovore, što je na televiziji ogromno vreme. Izraženo u novcu, 60 sekundi je ogromna suma, ali mi zbog gledalaca puštamo da to traje da bi i oni mogli da učestvuju. A Ivan je zaslužan za ta vrhunska enigmatska pitanja što je još jedna od tajni 'Slagalice', jer mi pružamo jednu vrhunsku enigmatsku zabavu“.
Ivan Andonov dodaje da su se takoreći vratili korenima pošto je na početku „Slagalica“ bila prevashodno enigmatski kviz i nije postojala igra „Ko zna – zna“. U poslednjih pet godina otkad radi, u postojeće igre ubacili su „neke anagrame, zavrzlame, rebuse i sve ostalo, ali u službi 'Slagalice', da ne bude preterano“.
„Slagalica“ – raskršće dana
Andonov podseća da je „Slagalica“ emitovana u terminu emisije „Laku noć deco“, 1993. kad je krenula, a da je uspeh kod publike doživela zbog „stvaranje navike kod ljudi“ da je gledaju u terminu koji se u poslednjih 20 godina nije menjao.
Marković napominje da često čuje da ljudi dele dan na dva dela – do „Slagalice“ i za vreme kviza i nadalje. U sedam sati naveče kad počinje „Slagalica“ porodica je obično na okupu.
„I kad su rasterećeni tih nekih obaveza, briga i svega toga onda se opuste uz taj kviz. Bukvalno im služi kao mesto okupljanja i sad je to postalo kao uslovni refleks. 'Slagalica' je porodična stvar. Sedimo, gledamo, takmičimo se, uživamo, opušteni smo, neće nas tu ništa iznenaditi, neće nas tu ništa šokirati, iznervirati... Sem ako mi to ne želimo, kao gledaoci. Dakle 'Slagalica' jeste jedno raskršće dana“.
Marković ističe da finala „Slagalice“ nisu gledanija od običnih, kvalifikacionih emisija, već da je za rejting važnije da li pada kiša, pa su ljudi došli kući da gledaju televiziju. Takođe, istraživanja su pokazala da polna, starosna i obrazovna struktura nemaju veze sa rejtingom „Slagalice“ jer je jednako popularna u svim slojevima stanovništva.
Gledanija i od Đokovića
Iako je u poslednjih nekoliko godina „Slagalica“ sve češće na meti tabloidnih opanjkavanja, Marković kaže da nemaju problem sa medijima, pod uslovom da pišu o stvarima koje su tačne.
Ekipa „Slagalice“ u studiju
© Foto : Sputnjiku ustupio Zoran M. Marković
„Imali smo problem što su nas optuživali za stvari koje nisu istinite i tačne. Prvo je bila velika galama oko akcentovanja. Mi smo jedna od retkih emisija u Srbiji koja ima ozbiljne lektore i pridržavamo se pravila koja nismo mi propisali, ali moramo po zakonu, kao javni servis, da ih ispunjavamo. Moramo poštovati ta pravila i onda voditeljke govore onako kako same ne govore. Ali je to pravilno. Bilo bi dobro kad bi svi ti koji su nas kritikovali naučili nešto iz toga, kao što ja često učim iz Ivanovih pitanja. Međutim, oni su izabrali da je pravilno to kako se govori u njihovom selu, ali to nije tačno“.
Kritike i opanjkavanja ne mogu da izbegnu jer je „Slagalica“ najgledanija emisija u Srbiji i široj okolini. Nekada ni finala u kojima igra Novak Đoković nisu gledanija od „majke svih kvizova“.
„Ne jurimo gledanost i nemamo reklame u emisiji – mi jurimo kvalitet“.
Niko se zbog para nije prijavio
Potencijalni takmičari moraju proći test znanja i razgovor s psihologom. Tek polovina testiranih izaberu se za moguće takmičare. Dana se u „Slagalici“ ne mogu pojaviti takmičari koji će osvojiti minus pet poena, kao što ih je devedesetih osvojio jedan „legendarni takmičar“.
„Pritom, na testiranju nije glavni kriterijum broj poena koje osvoji kandidat na testu, važniji nam je utisak koji imamo o osobi, njenom karakteru i izgledu. Brinemo o tome i za njihovo dobro“.
Dosta je stvari u vezi sa „Slagalicom“ koje su čudne. Nema veliki nagradni fond, 300.000 dinara osvaja osoba koja osvoji mesečni ciklus. Naši sagovornici tvrde da nikad nisu čuli da se neko takmičio u „Slagalici“ da bi osvojio novac. U drugim kvizovima novac je glavna stvar i oko toga se pravi velika tenzija. U „Slagalici“ toga nema, naprotiv, takmičari imaju jako izražen fer-plej.
14 Februar 2021, 16:39
