Portal „Oko“ koji se reklamira pod sloganom „portal za koji pišu najbolji pisci i novinari – ako niste zaboravili da čitate“ radi od početka februara. Iako je portal podsekcija „Oko magazina“, jedne od najpopularnijih emisija javnog servisa, u prvih desetak dana pokazalo se da je manje–više nezavisan od svog TV imenjaka.
Urednik „Oko magazina“ Gorislav Papić kaže za „Orbitu kulture“ da je u duši je novinar za koga je pisano ispred TV novinarstva. Smatra da u pisanom novinarstvu postoji ogromna praznina, jer osim sportskih sajtova i društvenih mreža ne postoji sajt na koji bi otišao da bi nešto pročitao.
Širenje pismenosti preko „medija nepismenih“
„Mislim da Srbi vole i žele da čitaju, ali im fali kvalitetan sadržaj. Sada ga nema, odnosno nije ga bilo i mi ćemo pokušati da im ponudimo nešto što je zaista kvalitetno“, objašnjava Papić zašto je preko televizije, „medija nepismenih“, počeo da širi pismenost.
Urednik portala „Oko“ Nebojša Grujičić dodaje da je da svi pokazatelji govore da je ponuda za zahtevnog čitaoca veoma siromašna i tu nije reč samo o dramatičnom padu tiraža svih pisanih medija u poslednjih nekoliko godina.
„Razlog nije to što nema čitalaca, nego što su čitaoci bolji od medija. Pokušaćemo da zahtevnim čitaocima pružimo sadržaj koji neće biti reaktivan, već će otvarati prozore u razne oblasti društva, kulture, sveta, da im damo neku vrstu konteksta da mogu lakše da se orijentišu u savremenom svetu koji je dosta zagušljiv i mračan“ kaže Grujičić.
Kultura – najpolitičkiji front u Srbiji
„Oko magazin“ zamišljen je kao emisija koja se prvenstveno bavi političkim i društvenim temama, ali u poslednjih nekoliko godina dominiraju teme iz kulture. Papić kaže da u Srbiji unutrašnja politika nije zanimljiva i zato se težište prebacuje na druge frontove. Teme iz kulture, spoljne politike, pa čak i istorije, mnogo su aktuelnije nego one koje se „štampaju u novinama na prvim stranicama“.
„Jedna od ključnih ideja portala 'Oko' je da 'gađamo' te, rečnikom američkih izbora, 'sving stejtove' između kulture i politike, istorije i politike, i ekonomije i politike. Mislim da se tu kriju odgovori na pitanja kuda idemo, šta radimo i šta nas čeka“, smatra Papić.
Grujičić dodaje da je danas kultura, verovatno najpolitičkiji front u Srbiji.
„Ako krenemo od ideje o zajednici koja bi trebalo da ima pozitivan sistem vrednosti, to je kriterijum koji se uspostavlja u prostoru kulture, a ne politike. Dakle imamo problem sa kulturom a ne sa politikom. Politika je posledica kulturnog modela“, ocenjuje Grujičić.
Narod zna da izabere dobar sadržaj
Ističe da je „Oko“ antiklikabilni portal.
„Danas je jednostavno i banalno napraviti vest koja će se deliti u onoj kloaki od društvenih mreža. Možemo da stavimo 'Soraja istetovirala novi Basarin roman na zadnjici, kliknite da pogledate više', ali to nas ne zanima. Govorimo o drugim ljudima i stvarima i pokušavamo da razumemo dublje procese u društvu i u svetu“, kaže Grujičić.
„Oko magazin“ je svakog dana među deset najgledanijih emisija u Srbiji, a zanimljivo je da emisije koje se bave temama unutrašnje politike nemaju takvu recepciju kao što imaju one „koje šire zahvataju“, dodaje Papić.
„Najzadovoljniji sam kad uradim, na primer, emisiju o Niki Bartuloviću koju pogleda 750.000 ljudi, a od toga 749.000 ljudi pre emisije nisu čuli za tog čoveka. Mislim da narodu nedostaje dobar sadržaj i ako mu se ponudi mogućnost izbora, znaće da izabere“, kaže Papić.
Temelj kulturne tradicije – od Cuneta do Šabana i Džeja
Prvi „feljton“ na portalu je priča o 15 najznačajnijih pevača srpske narodne muzike. Prema Grujičiću, narodna muzika je deo kulture i u širem i u užem smislu, a serijom tekstova o najvažnijim izvođačima pokušavaju da izraze „pojmovni aparat kojim bi razumeli i tu vrstu nacionalne tradicije“ bilo da je reč o Jordanu Nikoliću, Danici Obrenić, Cunetu Gojkoviću, Tozovcu, Vasiliji Radojčić, Šabanu Šauliću ili Džeju.
„Narodna muzika je jedan ogroman kulturni fundus, još neotkriveni temelj nacionalne baštine i kulture“, smatra Grujičić.
Definicija kulture –imati od koga da te bude sramota
Deo sadržaja portala odnosi se na podsećanje na najbolje srpske novinare. Papić smatra da je u vreme krize novinarstva izuzetno značajno da se srpsko novinarstvo uhvati za svoja „najčvršća sidra“.
Prema njegovim rečima, značajno je što Beograd ima ulicu Juga Grizelja i što su još četiri „dodeljene“ velikim srpskim novinarima Bogdanu Tirnaniću, Aleksandru Tijaniću, Miroslavu Radojčiću i Predragu Milojeviću.
„Pokušaćemo da podsetimo na najbolje tekstove najvećih u srpskom novinarstvu zato što smatramo da su aktuelniji nego većina tekstova koji se danas pišu. U profesiji koja polako tone podsetićemo da je novinarstvo bila velika profesija i da i dalje može biti, ali odbrana profesije mora početi sećanjem na ljude koji su najbolje pisali na ovom jeziku“, smatra Papić.
„Jedna od najboljih definicija kulture je Njegoševa, mislim na 'sa čim ćemo pred Miloša'. Dakle, kultura je imati od koga da te bude sramota. Današnje novinare, ne sve, biće sramota kad vide ko je sve i kako pisao, jer smo u profesiji imali ljude od kojih bi trebalo da nas bude sramota“, zaključio je Grujičić.
Pročitajte još:
